Svet poljoprivrede Prodavnica

Svetski dan zaštite životne sredine: U Srbiji su divlje deponije ogroman problem

Jedan od najčešćih ekoloških problema u našoj zemlji je stvaranje divljih deponija i njihov veliki broj. Uticaj divljih deponija na životnu sredinu je ogroman i poražavajuć. Međutim, postoje oni koji snažno žele da im stanu na put…

DeponijaFoto:Pixabay

Najčešči razlog stvaranja divljih deponija je onemogućeno prikupljanje otpada

Profesor Bojan Batinić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu objasnio nam je šta se sve podrazumeva pod pojmom divlja deponija.

„Divlje deponije podrazumevaju sve one deponije gde građani organizovano ostavljaju svoj otpad, gde to ne bi smeli da čine. Za to postoje dva razloga. Prvi i najčešći razlog za to je što nije omogućeno organizovano sakupljanje otpada u nekim naseljima od strane komunalnog preduzeća. Imate, nažalost, još uvek u većini opština u Srbiji određen procenat stanovnika odnosno domaćinstava, gde javno komunalno preduzeće zaduženo za odnošenje otpada to ne sprovodi. To su uglavnom neka udaljena naselja, seoske zone, nepristupačna mesta“, rekao je Batinić.

Kako kaže, građani sami u tom slučaju na nekoj teritoriji (uglavnom već istorijski postoji određena lokacija), odlažu sav svoj otpad.

Kontrolisane deponije nisu ni po čemu bolje po sredinu od divljih

Drugi razlog je kada postoji organizovano odnošenje otpada, ali ljudi odnose njegove određene kategorije koje ne staju u redovne kontejnere i kante, pre svega se pod tim misli na građevinski šut, određeni kabasti otpad u vidu nameštaja, električne uređaje i tako dalje. Ljudi iz neznanja ili mahom iz želje da ne plate komunalnom preduzeću, odnose taj otpad na lokacije gde ga prosto istovare, ističe on.

„Mi smo kao fakultet 2011. godine radili evidenciju njihovog broja na teritoriji Srbije i bilo ih je u tom momentu 3 852. Naravno neke od njih su sanirane, a neke se opet aktiviraju. U tu brojku spadaju i kontrolisane deponije, to jest one deponije koje su pod upravom komunalnog preduzeća, odnosno opštine, gde se sve ono što sakupi javno komunalno preduzeče odnosi na određenu lokaciju. Međutim, razlika između tih deponija i onih koje nazivamo divljim je u najvećem broju slučajeva samo u količini otpada“, kaže on.

Batinič ističe da ni po čemu drugom te kontrolisane deponije nisu po životnu sredinu bolje jer niti imaju barijere za podzemne vode niti se vodi monitoring deponijskog gasa u atmosferu. One su isto divlje samo ih nazivamo kontrolisane jer su pod nadležnosti opština, odnosno javnog komunalnog preduzeća.

Sakupljanje otpadaFoto:Pixabay

Kampanja čišćenja otpada „Zavrni rukave”

„Zavrni rukave” je kampanja sa ciljem da se jednom mesečno napravi akcija masovnog čišćenja, kako bi za jedan dan očistili što više lokacija od smeća. Realizuje je građanska inicijativa Eko straža. 

„Gledamo da to bude uvek neko čišćenje prirode ili rečnog korita, ali neki građani koji ne mogu da organizuju odlazak van grada čiste i u svom komšiluku. Akcija ima za cilj da pokupi što više otpada iz prirode, ali i okupljanje ljudi da pošalju poruku institucijama da pod hitno moraju da reše problem smeća i divljih deponija, jer on nije samo esteske prirode već i zdravstvene“, rekli su iz građanske inicijative Eko straža.

Dodali su da veliki broj deponija gori usled samozapaljenja metan gasa, a sa njima i plastika, guma, farbe i ostale materije koje su jako toksične i kancerogene kada gore, te završavaju prvo u vazduhu i tada ih udišemo, onda u podzemnim vodama i na kraju i na poljoprivrednom zemljištu, te kroz lanac ishrane završava u nama.

Tri dana čišćenja otpada u Sjenici

Prva akcija čišćenja je bila početkom marta, do sada su ih imali četiri. Nekoliko hiljada volontera je do sada učestvovalo u akcijama. Pitali smo naše sagovornike koliko divljih deponija je očiščeno i na koliko lokacija.

„Nisu sve lokacije koje smo očistili kategorisane kao divlje deponije, u Novom Sadu je čišćena obala Dunava na primer, kao i Petrovaradinska tvrđava. Možda desetinu baš divljih deponija kao takvih, ali i tri na lokaciji gde je bila Eko straža. Na trečoj akciji čišćenja se pojavilo najviše ljudi, njih 2000 i to je najmasovnija akcija čišćenja u Srbiji sprovedena do danas, organizovana na čak 54 različite lokacije.

Kako najavljuju, sledeća akcija ovog tipa će biti za okvirno mesec dana, plan im je da akcija bude realizovana jednom mesečno dok je lepo vreme, recimo do kraja oktobra.

Imaju takođe još jednu akciju koju mogu da najave: svi domaćini lokacija i aktivni učesnici će za deset dana ići u Sjenicu gde će provesti tri dana i pomoći meštanima da očiste nekoliko divljih deponija u specijalnom rezervatu prirode Pešterska Visoravan. Događaj je u saradnji sa rendžerima parka kao i turističkom organizacijom opštine Sjenica.

Komentari