Svet poljoprivrede Prodavnica

PORAŽAVAJUĆI podaci: Otpad od hrane se meša sa drugim otpadom, u 99 posto slučajeva NEMA separacije

Danas se širom sveta obeležava dan kada se apeluje na smanjenje bacanja hrane i njenu ponovnu upotrebu. U našoj zemlji je situacija i dalje na nezavidnom nivou, a o istoj smo razgovarali sa profesorom Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine pri Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, dr Bojanom Batinićem.

Kuhinjski otpadFoto:Pixabay

Krajnja stanica otpada – neuređene, nesanitarne deponije

Kako kaže naš sagovornik, ovaj departman se bavio time koliki je procenat biorazgradivog otpada u odnosu na ukupan komunalni otpad i prema tim podacima, od opštine do opštine, taj broj je iznosio 30 do 35 posto. On jeste i mahom može da se podvede kao otpad od hrane.

„Kada govorimo o otpadu od hrane iz domaćinstva, on praktično u 99 posto slučajeva završava u mešanom toku komunalnog otpada, dakle ne postoje sistemi za odvojeno sakupljanje te vrste otpada. On zajedno sa preostalim komunalnim otpadom uglavnom završava na neuređenim, nesanitarnim deponijama”, rekao je Batinić.

On dodaje da mi u Srbiji imamo 10 regionalnih centara koji imaju sanitarne deponije i da je u svakom slučaju bolje kada otpad od hrane sa mešanim tokom otpada završi tamo, ali ni to nije konačno rešenje pogotovo kada su u pitanju principi cirkularne ekonomije prema kojima svaka frakcija otpada, pa samim tim i otpad od hrane, treba da se posebno odvaja i tretira.

Kompostiranje i anaerobna digestija kao neka od rešenja

„Što se tiče samog otpada od hrane pre svega bi on trebao posebno i odvojeno da se sakuplja, jer čim se on sakupi sa drugim tokom komunalnog otpada već postoji problem. Adekvatni tretmani ove vrste otpada bi bili ili kompostiranje ili primena anaerobne digestije, odnosno da se tretira bez prisustva kiseonika”, rekao je sagovornik našeg portala.

KompostFoto:Pixabay

Na pitanje kako se može doprineti rešavanju problema da se 99 posto kuhinjskog otpada iz domaćinstva nigde posebno ne tretira on kaže da je prevencija polazna tačka.

„Merama prevencije može da se smanji količina otpada od hrane i to može da se uradi na dva načina: smanjenjem na mestu proizvodnje, kada gledamo krajnje korisnike i u domaćinstvima i u restoranima da ne bude hiperprodukcije hrane, da se smanje porcije, a sve što ne uspe kroz ove mere, treba da ide kasnije na adekvatan tretman. Da bi to imalo rezultata potrebno je organizovati odvojeno sakupljanje te vrste otpada”, istakao je Batinić i dodao da je činjenica da građani nemaju dovoljnu svest o ovoj temi.

Komentari