Svet poljoprivrede Prodavnica

Sat otkucava: Da li će od septembra stranci moći da kupuju srpsku zemlju?

Srbija ima još četiri meseca da ozvaniči uslove pod kojima će poljoprivredno zemljište biti ustupano strancima. Prvi septembar je rok koji je Evropska unija dala našoj državi da svoje zakonodavstvo usaglasi sa evropskim.

Uskoro bi se srpske oranice lako mogle naći u rukama stranaca - © Foto: www.pixabay.com

 

Do tada, i dalje se u javnosti polemiše oko toga da li će stranci moći olako da kupuju srpsku zemlju ili će im ta mogućnost biti uskraćena, uz uslove koji će im dodatno odložiti vlasništvo. Agroekonomisti kažu da je na prvom mestu važan suverenitet naše teritorije, a na drugom su uslovi iz već potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Loše smo vodili pregovore

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio je na snagu 2013. godine i obavezao nas da u naredne četiri godine strancima postepeno omogućimo isti tretman kao državljanima Srbije pri kupovini zemljišta. Tržište neće biti potpuno liberalizovano, poručuju iz Ministarstva poljoprivrede, zemlja neće biti prodavana strancima, što će izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu biti ozvaničeno. Činjenica je da se zabranom da kupe zemlju strancima ne može uskratiti prilika da otvore firmu u Srbiji, čime postaju domaće pravno lice i mogu da otkupe zemljište.

Evropski parlament u Strazburu - © Foto: www.pixabay.com

Međutim, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan 2008. godine, ne može biti raskinut, osim ukoliko sada svih 27 zemalja članica Evropske unije daju saglasnost. Zbog toga energiju treba usmeriti u drugom pravcu – iskoristiti iskustva drugih zemalja i primeniti ono što je najbolje za nas“, kaže agorekonomski analitičar Milan Prostran za naš portal.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan 2008. godine, ne može biti raskinut, osim ukoliko sada svih 27 zemalja članica Evropske unije daju saglasnost.

Prostran ističe da je Srbija u ovom slučaju loše ispregovarala, za razliku od drugih, novoprimljenih zemalja EU. „Nažalost, svaka promena ugovora zahteva saglasnost svih zemalja članica, i ovu situaciju je potrebno na neki način ublažiti, i makar odložiti primenu ovog zakona“, kaže analitičar. 

Šta kažu poljoprivrednici na prodaju zemlje strancima?

R.T, poljoprivrednik iz malog sela u Vojvodini za naš portal kaže da mu je poznata mogućnost prodaje zemlje strancima, ali nije želeo da otkrije da li je njemu nuđeno da stranci otkupe njegovo zemljište. Kaže da je problem mnogo dublji.

Zbog prodaje zemlje strancima neko mora u magareću klupu

Ceo život se bavim poljoprivredom, nemam veliko imanje, ali verujte da razmišljam da ga prodam, jer se ovako ne može preživeti. Država kao da sve radi samo da bi udovoljila toj Evropi. Najviše nas muči i boli to što se od 2000. godine, za 17 godina, ništa nije promenilo. Čini mi se da se čak 14 ministara poljoprivrede promenilo, da su svi obećavali, ali da niko nije ispunio ništa. Obećavali su da će obratiti pažnju na mala i srednja gazdinstva, a sada je ispalo da primat imaju stranci i da se to tako mora. Ne može srpski seljak stati u ravni sa njima. Država podstiče strane investitore koji nam uzimaju plodnu zemlju, a posle toga povratka nema“, kaže ovaj poljoprivrednik.

Uskoro bi se srpske oranice lako mogle naći u rukama stranaca - © Foto: www.pixabay.com

Poljoprivredni proizvodi su jeftini, subvencije minimalne, kako onda ja mogu da pariram nekom iz Evrope. Treba da vratimo subvencije na stari nivo kao i da se sredstva koja se daju strancima za podsticaje i investicije u stočarstvu i ratarstvu preusmere na nas domaće, manje i srednje stočare i ratare. Ako se nešto uskoro ne promeni, i to iz korena, doći ćemo u paradoksalnu situaciju da ćemo biti prinuđeni da prodajemo zemlju“, dodaje naš sagovornik.

Država podstiče strane investitore koji nam uzimaju plodnu zemlju, a posle toga povratka nema.

Na pitanje šta je rešenje, ovaj poljoprivrednik se slaže sa incijativama stručnjaka, a to je da se što pre promeni „poljoprivredni“ zakon.

Promena „domaćeg“ zakona

U Holandiji i Danskoj državljani koji ne žive u tim državama makar pet ili deset godina i koji se makar pet godina ne bave poljoprivredom, ne mogu kupiti poljoprivredno zemljište. Čak i ako ispune te zahteve, potencijalni strani kupci se ograničavaju veličinom poseda koji mogu kupiti

Iako ne možemo promeniti ono na šta smo se obavezali, možemo promeniti domaći zakon, kao što su to uradile pomenute države, pa da makar ograničimo prava koja bi neki potencijalni strani kupci zemljišta imali“, kaže Prostran.

Prodaja zemljišta strancima - © Foto: www.pixabay.com

Prostran dodaje i da je Brisel jasno stavio do znanja prethodnim ministrima poljoprivrede da ne dozvoljavaju da se u ugovoru o SSP-u promeni ni zapeta. Ali, možemo promeniti naš zakon, tako da se kupovina zemljišta odloži za narednih 5 ili 10 godina.

Da li treba slediti mađarski primer?

Mađarska je pre početka pregovora o pristupanju u EU, u periodu napuštanja socijalizma, gotovo veliki deo svoje teritorije rasprodala. Pa je tako veliki deo zapadne teritorije Mađarske prodat i to, pre svega bogatim Austrijancma i Nemcima

Da li će Srbija uspeti da izbegne prodaju zemljišta strancima?

Tada su shvatili da su u stvari prodali deo svoje suverene teritorije. Posle toga, Mađari su išli na reotkupljivanje tog zemljišta da bi ga povratili. Naravno, za to su platili višestruko veću cenu. Imajte u vidu da se sve ovo dešava pre ulaska u Evropsku uniju. Mađarska je naučila na svom primeru i kasnije dosta dobro ispregovarala kada je ulazila u EU. Tako je kupovinu zemljišta od strane stranaca odložila za 10 godina, a uz to je još nizom dodatnih mera pooštrila uslove kupovine poljoprivrednog zemljišta“, kaže naš sagovornik.

Uskoro bi se srpske oranice lako mogle naći u rukama stranaca - © Foto: Agromedia

Mađari su referendumom zaštitili svoje zemljište, tako što su se građani izjasnili da ne žele da prodaju svoju teritoriju. Inače, izlaznost na ovom referendumu je bila oko 80%.

Referendum i u Srbiji?

Prostran kaže da je on lično pristalica mađarskog modela i da bi i kod nas bilo dobro organizovati referendum po ovom pitanju (kojim bi se zabranila mogućnost da stranci kupuju naše zemljište). 

Ali hajde da prvo hitno odradimo izmenu i dopunu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ili čak, iako je duža i komplikovanija procedura, još bi bolje bilo i potpuno promeniti ovaj zakon“, zaključuje naš sagovornik.

Obrada zemljišta - © Foto: Agromedia

Stručnjaci smatraju da pred Srbijom nije lak posao, zbog činjenice da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan takav kakav je i da ga je teško menjati. A i prvi septembar je relativno blizu. Ističu da je najvažnije da se poljoprivredno zemljište sačuva za buduće generacije kako bi i one bile odgajane na domaćoj proizvodnji.

Sagovornici:
Milan Prostran, agorekonomski analitičar
R.T, poljoprivredni proizvođač iz Vojvodine
Autorka: Ana Đukić 

Komentari