Mart je mesec ženske istorije, a za nas povod da se osvrnemo makar na neke žene u poljoprivredi. Mnogi ljudi ne znaju za žene koje su doprinele uspehu poljoprivrede tokom godina. Doprinosi ovih žena daleko su prevazilazili njihovo mesto u vremenu i u velikoj meri su uticali na poljoprivredne inovacije u godinama koje dolaze.
Kakva je situacija na Balkanu i u Srbiji za žene u poljoprivredi?
Pre nego što se osvrnemo na listu žena koje istorija prepoznaje kao one koje su dale ogroman doprinos razvoju poljoprivrede (a ima ih daleko više), evo kakva je situacija na Balkanu.
Dvodnevna konferencija Ruralne Europljanke, deo projekta pod nazivom “Za žene – povezane znanjem i iskustvom”, održana je 2022. godine u Hrvatskoj, gdje se okupilo stotinjak stručnjakinja i učesnica čija je aktivnost vezana za ruralni prostor Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i Severne Makedonije. Tada je istaknuto da žene u ruralnom području prate izazovi kao i celi ruralni prostor.
Kako se gleda na žene u poljoprivredi. Evo primera Dunje Kremenović.
Navedeni su problemi kao što su depopulacija, osiguranje temeljnih zdravstvenih, obrazovnih i drugih usluga, infrastruktura, ali i faktor toga da im je otežan im ili ograničen pristup vlasništvu zemljišta. Istaknuta je važnost ulaganja u njihovo neformalno obrazovanje, u prpoznavanje dodatnih veština kojima raspolažu, ali i osiguravanja dodatna sredstva za ta imanja i za nove prilike.
To jeste u skladu Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na sezonski rad u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu.
Ovaj zakon, koji se primenjuje od 2019, donet sa ciljem da se poslodavcima olakša prijava radnika i do 2021. smanjio je sezonski rad na crno za 50 odsto, rekli su iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u oktobru 2021. za Tanjug.
Zakon je dobar za poslodavce, ali ne obavezno i za radnike, jer su sezonski radnici, a najčešće žene, potpuno izolovani od svih drugih radnika u Srbiji.
Do 2018, procenjivalo se da u poljoprivredi radi između 60.000 i 150.000 ljudi i da su većina žene koje rade na crno, navodi istraživanje objavljeno na sajtu izdanja Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Anthroserbia.
Žene u poljoprivredi koje su menjale svet
-
Marija Sibila Merijan (1614-1717)
Živela je do svoje 103. godine.
Merijan je bila nemački entomolog pre nego što je tako nečeg uopšte i bilo. Kao mlada devojka, bila je fascinirana insektima i počela je da skicira zapažanja o njihovom kretanju i životnom ciklusu.
Godine 1679. objavila je dvotomnu knjigu o metamorfozi gusenice pod nazivom „Čudesna transformacija gusenica“.
Mnoge njene ilustracije korišćene su da prikažu životni ciklus kao kontinuirani proces. Takođe je bila strastvena u pokazivanju veza između insekata i biljaka u njihovim staništima.
U 52. godini emigrirala je u Surinam i napisala ono što se smatralo njenim najvećim delom — „Metamorfozu insekata iz Surinama“.
Merjanova je imala jedinstvenu sposobnost da spoji umetnost i nauku otvorila je vrata budućim naučnicima i prirodnjacima.
2. Harijet Vilijams Rasel Strong (1844-1926)
Strong je bila američka zaštitnica vode, ali je poznata po mnogo više od toga. Bila je majka, muzičarka, aktivistkinja, žena iz agrobiznisa i pronalazač.
Pošto je formalno visoko obrazovanje za žene bilo ograničeno tokom njenih ranijih godina, Strong je studirala kod privatnih predavača i na Mary Atkins Young Ladies Seminar (sada Mlils College).
Ostala je udovica 1883. godine, ostala je sa nerentabilnom farmom od 220 jutara i četiri ćerke za podizanje. Njeni pokušaji navodnjavanja doveli su do neuspešnih useva pšenice, raži i ječma, što ju je podstaklo da eksperimentiše kako bi otkrila koji usevi bi se mogli uspešno uzgajati na njenoj zemlji.
Specijalni usevi, uključujući 150 hektara oraha, uspešno su uzgajani zahvaljujući njenom istraživanju i dizajnu efikasnog sistema za navodnjavanje.
Za manje od pet godina bila je vodeći uzgajivač oraha u zemlji, sa profitom od preko milion dolara. Strongovi dizajni postali su model za izgradnju Hoover brane, a njeni sistemi za navodnjavanje su usvojili mnogi farmeri.
3. Meri Engl Penington (1872-1952)
Peningtonova je imala izuzetan rad koji je doveo do njenog imenovanja za prvu ženu šeficu laboratorije Uprave za hranu i lekove 1906.
Peningtonova je, kao i drugi pomenuti u ovoj kolumni, bio sputan nedostatkom formalnog obrazovanja za žene. Studirala je biologiju i hemiju na Univerzitetu u Pensilvaniji, ali je kao žena dobila sertifikat umesto diplome. Uprkos preprekama, uspela je da stekne doktorat sa Pen Univerziteta sa 22 godine.
Imala je poteškoća da nađe posao u oblasti Filadelfije, pa je napravila sopstvenu kliničku laboratoriju u kojoj je sprovodila studije o bakterijama. Godine 1905. pridružila se Američkom birou za hemiju, sada poznatom kao FDA.
Peningtonova je imala posao u FDA koji je bio razvoj edukativnih materijala za podučavanje farmera kako da bezbedno rukuju sirovim mlekom.
Kao što je navedeno, postala je šef laboratorijskog odeljenja FDA. Do 1919. Peningtonova je odlučila da joj je potreban veći izazov i odlučila je da napusti državnu službu, osnivajući sopstvenu konsultantsku firmu u kojoj je bila ključna u razvoju nacionalnih standarda za skladištenje i isporuku kvarljive hrane. Njen rad je revolucionisao nacionalni sistem snabdevanja hranom i distribucije.
4. Alis Evans (1881-1975)
Evans je dala značajan doprinos mlečnoj industriji svojim istraživanjem bolesti sirovog mleka, što je rezultiralo njenim nadimkom „Pionir bezbednog mleka“.
Kao i drugim ženama, obrazovanje joj nije bilo lako dostupno, ali je njena upornost dovela do diplomiranja bakteriologije na Univerzitetu Kornel i magistarske diplome na Univerzitetu Viskonsin.
Njeno istraživanje je bilo fokusirano na proučavanje dva specifična soja bakterija pronađenih u sirovom mleku, međusobno srodne i sposobne da se prenesu sa životinja na ljude.
Njen rad nije bio dobro prihvaćen od strane akademika ili farmera, koji su je optužili da „muti“ sa kompanijama koje su proizvodile opremu za pasterizaciju. Zbog njenog rada, međutim, otkriven je novi rod bakterija – Bruceloza, što je na kraju dovelo do obavezne pasterizacije mleka.
5. dr Marija Andrade (Zelenortska ostrva, 1958-danas)
Marijino istraživanje dovelo je do uvođenja devet sorti slatkog krompira otpornih na sušu poljoprivrednicima u Mozambiku. Zajedno sa njenim kolegama, dr Robertom Mvangom i dr Janom Louom, razvili su biološki obogaćen slatki krompir sa mesom narandže. Ovaj slatki krompir obogaćen vitaminom A uzgajan je da napreduje u različitim uslovima podsaharske Afrike i da se suprotstavi nedostatku vitamina A. Obrazovanjem farmera i potrošača, Marija i njene kolege premostile su jaz između poljoprivrede, ishrane i zdravlja, menjajući na kraju radnu dinamiku međunarodne zajednice.
6. Rejčel Karson (1907-1964)
Karson je studirala engleski i biologiju na Pensilvanijskom ženskom koledžu (sada Univerzitet Chatham), a kasnije je magistrirala zoologiju na Džon Hopkins Univerzitetu.
Nastavila je da radi sa američkom Službom za ribu i divlje životinje, odustajući od svog sna da stekne doktorat, da bi izdržavala majku i dve nećakinje. Da bi zaradila dodatni novac, radila je i kao slobodni pisac, prvenstveno pokrivajući konzervaciju.
Zanimljivo je da Karson nikada nije radio kao naučnik, već je radio kao urednik i kreator naučnih publikacija. Njena sposobnost da predstavi rezultate istraživanja u lako razumljivoj prozi dovela je do mnogih članaka, a na kraju i knjiga. Njena knjiga „More oko nas“ bila je bestseler.
Karsonova je bila zabrinuta za upotrebu pesticida u američkoj poljoprivredi, napisala je možda svoju najpoznatiju knjigu „Tiho proleće“ 1962.
Ovaj rad je izazvao poljoprivredu i vladu da istraže pesticide, posebno DDT, tj osećala je da su neodgovorno upotrebljeni.
Navodi se da je uticala, između ostalog, na osnivanje Dana planete Zemlje, Agencije za zaštitu životne sredine, Zakona o čistoj vodi i Zakona o ugroženim vrstama.
Bez sumnje, neki od vas se neće složiti sa Karsoninim snažnim zalaganjem i aktivnostima, ali mislim da se svi možemo složiti da su ona i druge žene uticale na mnogo toga što danas radimo u mlečnoj industriji i široj oblasti poljoprivrede.
Mnogo je neustrašivih žena koje zaslužuju počast, svakoga dana sve ih je više, a još mnogo njih dolazi dok žene nastavljaju da unapređuju poljoprivredu. Pridružite nam se u odavanju počasti svim neverovatnim ženama, prošlim i sadašnjim, koje su oblikovale naše živote i ljubav prema poljoprivredi i nominujte žene iz Srbije koje bi se mogle naći na ovakvoj listi!
View this post on Instagram
Komentari