Ove godine u valjevskom kraju najzadovoljniji su oni voćari koji su šljivu prodavali u svežem stanju. Borivoje Matić iz valjevskog sela Joševa ima 2.000 stabala stenleja, čačanske rodne i čačanske lepotice.
Možda vas zanima
Posetili smo ga u toku berbe. I dok priča koliko je zbog loših vremenskih prilika uložio u podizanje zasada i njegovo održavanje, ipak sa osmehom na licu pokazuje pune gajbe „plavog zlata“.
Sve o gajenju šljive: Na kom zemljištu podizati šljivike?
„Kakva je godina bila, ja sam ipak zadovoljan, ali s оbzirom na broj stabala i rad koji je uložen, trebalo je da bude više roda. Prinos je do šest tona, iako da je u proleće bilo snega, a zatim preko leta visoke temperature i topao vetar, koji je često duvao. U odnosu na prethodne godine, ova šljiva je dosta sitnija i lošijeg kvaliteta, sa manjim procentom šećera. Ono što me je iznenadilo je otkupna cena od 40 dinara za kilogram. Mislio sam da se neće više ponoviti situаcija od pre tri godine, kada smo za kilogram šljive dobijali 35 dinara. Ovogodišnja cena je izuzetno dobra i tako bi trebalo da bude stalno, da nema oscilacija, a ne da se dogodi kao prošle godine da bude 14 ili čak 12 dinara“, priča Matić i dodaje da već nekoliko godina nema problema sa plasmanom šljive jer sav rod otkupi valjevska „Agranela“.
Po šljivarstvu poznata su osečanska sela. Ovaj kraj u odnosu na druge u Srbiji prednjači po broju stabala, kao i po proizvodnji i preradi šljive. Voćari iz Osečine zadovoljni su ovom godinom. Kažu da je šljiva kod njih dobro rodila a nisu očekivali ovako dobre otkupne cene. Za kilogram stenleja dobijali su 40 dinara, a za požegaču 45, pa čak i 50.
Pravilno sušenje šljiva: Požegača – najkvalitetnija sorta za sušenje
Na površini od četiri hektara Milenko Đurđević iz sela Osečine, ima 2.000 stabala stenleja i požegače. Poseduje sušare i sopstvenu liniju za preradu i pakovanje suve šljive. Kaže da nema problema sa plasmanom ovog proizvoda jer već godinama ima sigurne kupce van Srbije. U trenutku kada smo sa njim razgovarali na 12. Sajmu šljiva u Osečini, na lageru je imao 40 tona suve šljive, od čega 25 tona stenleja i 15 tona požegače.
„Suvu šljivu već godinama plasiram na tržište Bosne i Hercegovine. Saradnja je počela još 1994. godine, kada sam stekao izvanredne kupce. Ove godine, od ukupne proizvodnje suve šljive 80 procenata ću isporučiti u Bosnu i Hercegovinu. Suva požegača iz našeg kraja naći će se pred gostima u turističkom centru ‘Jahorina’. Pored toga, oko 10 do 15 tona suve šljive otići će put Crne Gore“, kaže Đurđević.
Moderan zasad šljiva: Evo po čemu se razlikuje od drugih
Za razliku od sveže, šljiva prerađena u rakiju, prema rečima proizvođača, ove godine će doneti manju zaradu. Saša Krstivojević kaže da „proizvodnja rakije u odnosu na suvu šljivu trenutno nije isplativa“. On je život u novobeogradskim blokovima i posao aviomehaničara zamenio selom. Vratio se u rodno selo Krčmar podno Divčibara, gde se bavi poljoprivredom. Ovogodišnji je dvostruki dobitnik srebrne medalje za kvalitet rakije na Sajmu šljiva u Osečini.
„Na površini od 2,5 hektara imamo 400 stabala stenleja, čačnske rodne i madžarke. Ove godine prinos je bio oko 15 tona, od čega smo 10 tona preradili u rakiju. U odnosu na suvu šljivu, prerada ovog voća u rakiju je trenutno neisplativa. Paralele radi, prošle godine suva šljiva je bila 100 dinara,a ove godine od 350 pa naviše. Otkupna cena sirove šljive je ove godine bila više nego zadovoljavajuća, tako da se mnogima nije isplatilo, kratkoročno, da šljivu prerade, sušenjem ili u rakiju. Samim tim, rakija će poskupeti, kao što se i na suvu šljivu odrazilo“, smatra Krstivojević.
On navodi da imaju stalne klijente koji od njih kupuju rakiju „poznajući kvalitet i tradiciju pečenja rakije, što je i potvrdila Komisija za ocenu jakih alkoholnih pića u Osečini, gde smo prošle godine dobili srebrnu, a ove godine duplu srebrnu medalju. Da rezimiram: kvalitet prodaje proizvod...“
Sagovornici: Borivoje Matić, Milenko Đurđević, Saša Krstivojević
Autor: Dejan Davidović
Komentari