Šljiva spada u niskokalorično voće, izuzetno je bogata vitaminima A i C, te se stoga preporučuje u ishrani. S obzirom na veliku i različitu upotrebnu vrednost šljive, važno je da znamo i kako da je proizvedemo i zaštitimo, i kako da dobijemo što veće prinose zdravih i kvalitetnih plodova.
Plodovi šljive se upotrebljavaju za potrošnju u svežem stanju i za preradu, pa se prema tome razlikuje vreme i način berbe. Rane sorte se uglavnom koriste kao stone sorte, dok se jesenje sorte upotrebljavaju za preradu. Za potrošnju u svežem stanju berba se obavlja ručno nešto pre pune zrelosti i neophodno je ostaviti peteljku i ne brisati kožicu od voštane prevlake. Pakuje se u sanduke, plitke, duboke, kose letvarice i u korpice.
Možda vas zanima
Berba plodova za preradu se obavlja u punoj zrelosti, bolje je mehanizovano gde postoje uslovi, jer plodovi jedino na grani mogu dobiti sve potrebne sadržaje, kao što su šećer, ostale suve materije i specifičan miris.
Stablo šljive raste kao srednje veliko, manje ili više bujnog rasta. Neke sorte se oprašuju same, a neke zahtevaju oprašivača. Cvetaju u aprilu, pre no što olistaju, a plodove donose na dvogodišnjim ili trogodišnjim granama, u avgustu, septembru i oktobru, u zavisnosti od sorte.
Možemo da primetimo da niske temperature tokom zimskih meseci nisu imale negativan uticaj na šljivu, s obzirom na to da ona u periodu dubokog mirovanja podnosi temperature do -30 stepeni Celzijusa. Stabla koja su u vreme aprilskih mrazeva bila u fazi otvaranja cvetnih pupoljaka, bez oštećenja su izdržala mraz do -5, ali je sa onim stablima koja su bila u fazi punog cvetanja stanje znatno drugačije, njima je smetao i mraz od -0,5 stepeni Celzijusa, te je mogao da izazove oštećenja u različitim procentima.
Da su bili zametnuti, mladi plodovi bi, kao i kod gotovo svih voćnih vrsta, stradali takođe od blagog mraza. Kakav ćemo plod šljive dobiti, uglavnom zavisi od srednjih dnevnih temperatura tokom tri najtoplija letnja meseca. Ako su srednje temperature vazduha od juna do avgusta od 18-20 stepeni celzijusa, onda će plodovi šljive biti izuzetnog kvaliteta.
Osim temperature, limitirajući faktor za proizvodnju šljive može da bude i količina padavina. U područjima kakva su i naša, gde je minimum 600 mm padavina godišnje, postoje uslovi za dobru proizvodnju šljive.
Na kom zemljištu podizati šljivike?
Šljivi odgovaraju duboka, propusna, lagana zemljišta, bogata fosforom, kalijumom i humusom. Šljiva može da podnese i teža zemljišta, ali je za sigurnu i redovnu rodnost neophodno da se poprave svojstva ovakvih zemljišta različitim agromeliorativnim merama, uz obavezno dodavanje stajskog đubriva. Najbolja kiselost zemljišta za šljivu je od 6 do 7,5 pH vrednosti. Na zemljištima koja imaju više od 10% kreča šljiva ne uspeva.
Koje su najbolje sorte šljive?
U proizvodnim zasadima najviše se gaje stenlej, čačanska lepotica, čačanska rodna i čačanska rana. Dosta su zastupljene i kalfornija blu i geršteter. To su sve plave sorte, privlačnog izgleda i mame na berbu! Odličnog su kvaliteta kao stone sorte za svežu potrošnju. U toplijim krajevima se još preporučuju kinesko-japanske stone sorte za svežu potrošnju, koje sazrevaju u toku leta. Za sušenje i zamrzavanje najviše se koristi stenlej šljiva.
Da li je neophodno orezivanje šljive?
Da! Šljivu je za postizanje dobrih prinosa neophodno orezivati. Tamo gde se ne vrši orezivanje stabala šljive ne dobijaju se zadovoljavajući rezultati. Formira se izuzetno gusta krošnja, a obrastanje primarnih grana je loše jer zbog velike gustine dolazi do njihovog ogoljavanja. Tada je i zaštita od bolesti i štetočina otežana, plodovi su lošeg kvaliteta, i vrlo sitni. Kod orezivanja se najlakše formira piramidalna kruna, koja se sastoji od produžnice na kojoj se na svakih 20-40 cm spiralno nalaze razvedene grane skeleta.
Rezidba rodnih stabala voćki može da se obavlja i u doba vegetacije i u periodu mirovanja voćke. Letnjom rezidbom se uklanjaju nepotrebni mladari, što dovodi do kvalitetnije osvetljenosti unutrašnjeg dela krošnje i olakšava se prskanje stabala. Takođe se i hraniva koja bi se potrošila na rast nepotrebnih mladara preusmeravaju u rast skeleta krošnje, rast plodova i rodnih pupoljaka. Zimskom rezidbom se održava željeni oblik i usmerava se uravnoteženi odnos vegetativnog i generativnog rasta.
Kada i kako saditi šljivu?
Ako je zemljište na vreme pripremljeno, sadnju šljive je podjednako dobro obaviti i u jesen i u proleće. Sadnice je potrebno prikratiti u proleće i to tako da budu 30 cm više od željene visine debla. Ako želimo da formiramo oblik piramidalne krune, onda je visina sadnice 110 cm, visina debla će tada biti od 75 do 80 cm, što će omogućiti nesmetanu mehanizovanu berbu.
Zahtevaju li šljive đubrenje?
Kao i većina voćnih vrsta od kojih se očekuju rekordni prinosi, i šljiva zahteva đubrenje. Sprovodi se kao osnovno pri sadnji i dopunsko tokom vegetacije. U zavisnosti od starosti stabala, i potrebe za hranivima su različite, ali i vreme kada se hraniva unose. Osnovno đubrenje se obavlja pri sadnji, a dopunsko je u prvoj godini najbolje sprovoditi čim počnu da niču korovi, zatim početkom juna meseca, i krajem avgusta se savetuje međuredna prihrana.
U drugoj godini hraniva treba dodati pred vegetaciju, i početkom maja. U trećoj godini prihranu azotom treba obaviti mesec dana pre cvetanja šljive, drugo neposredno posle cvetanja, a u jesen posle berbe treba dodati neko mešano mineralno đubrivo. Četvrte godine prihranjivanje je isto kao treće, ali nema potrebe za mineralnim đubrivom nakon berbe.
Izvori: I. Krpina Voćarstvo 2004. godina
K. Brzica Voćarstvo za svakog –Zagreb 2002. godina
Lične beleške
Komentari