Saveti za laku PRIPREMU kalem grančica trešnje

Pred kraj zimskog perioda i pre potpunog pokretanja vegetacije red je za pripremu trešnje za proleće.

Potrebno je uraditi sledeće korake kako biste uspešno kalemili trešnju.

Na početku, kalem grančice koje ste odlučili da koristite za kalemljenje treba odrezati dok su u mirovanju, kako bi kalemljenje bilo uspešno. Zapamtite da je za uspešno kalemljenje važno da podloga daje dobre sokove, a da uspavana grančica koju smo odrezali u mirovanju i čuvali do kalemljenja, vremenom treba da usvoji te sokove i stvori tkivo koje zarastanjem spaja dve biljke.

Uzmite na vreme kalem grančice da biste ih mogli kalemiti u različitim periodima.

Kako pravilno uzeti kalem grančice?

Koja je grančica baš za kalemljenje? Poslušajte sledeći savet: Na voćkama najčešće primetimo dva tipa mladih grana, koje uzimamo za kalemljenje. Prvi tip su jednogodišnje mlade grančice odnosno letorasti. Prepoznajte ih po glatkoj i lepo raspoređenoj kori i nabubrelim, ne preterano krupnim pupoljcima.

Letorasti mogu biti i izbojci koje primetite da su deblji, vertikalni i krupniji. To su primarni i preporučeni izbojci za kalemljenje. Postoje i manji izbojci, često se nalaze pod uglom. Kraćeg su razmaka između pupoljaka, a takođe sadrže i veći broj pupoljaka. Ovaj tip grančice je isto tako dobar izbor.

Birajte lepe i neoštećene grančice.

Pored letorasta postoje i kratkorasti. Dugi su svega nekoliko centimetara, a imaju nekoliko pupoljaka. Zbog ove dužine nisu pogodni kao kalem grančice.

Kada uzeti kalem grančice?

Odaberite sunčan i suv dan. U kišnim danima je moguća pojava zaraze, pa odaberite lepo vreme.

Uzmite što duže grančice, da bi grančica ostala vitalna što je duže moguće. Kada uzmete grančice istog trenutka ih obeležite, kako ih kasnije ne biste pomešali.

Kako se pripremaju kalem grančice za čuvanje?

Na prvom mestu se pobrinite da su grančice sveže i dobro očuvane. U toku mirovanja vegetacije prikupite grančice. Ovo je jedna od najuspešnijih metoda za čuvanje kalem grančica.

Kalem grančicu stavite u krompir, ili jabuku, jer će vlaga iz krompira postati izvor vlage za kalem grančicu. Uzmite, na primer, dobar i lep krompir, u koji ćete pobosti grančice. Zapamtite da je važno da grančice pre toga zašiljite s donje strane.

Posle toga ih uvijte u najobičniju plastičnu kesu i dobro uvijte grančice. Obeležite ih da biste u periodu kalemljenja znali gde ste ostavili plemke. Ovako uvijene i obeležene čuvajte na hladnom i tamnom mestu. Čuvajte ih najduže do 10 dana.

Postoji još jedan način čuvanja grančica, a to je uvijanje u vlažnu hartiju. Prvo plemke skratite na prosečnu dužinu oko 20 – 30 cm, složite ih u snop od 10 komada, a zatim uvežite i uvijte u hartiju. Posle toga pokvasite papir da bude vlažan, nikako natopljen.

Na kraju, važno je da ih uvijete u najlon foliju i obeležite. Možete ih odložiti i u frižider, to je najpogodnije mesto gde mogu stajati vrlo dugo i po nekoliko meseci.

Obična buba bila povod za razvoj kalemarstva

Zanimljivo je da je veština kalemarstva još davno nastala zbog filoksere, insekta koji može da osuši koren vinove loze. Kada je ovaj insket prenet u Evropu, predstavljao je veliki problem za vinogradare u Evropi tokom 19. i 20. veka. Kalemljenjem evropske loze, gde je za podlogu uzimana američka divlja loza, bio je način da se reše filoksere. Uspeli su pošto su otkrili da američka divlja loza razvija otpornost. U tom periodu kalemarstvo postaje cenjena veština, a kasnije i zanat. Kao i u ostatku Evrope, tako i u našim krajevima, poput Velike Drenove i okoline Trstenika.

Komentari