Pravilnim đubrenjem kupine do dobrih i stabilnih prinosa

Pravilnim đubrenjem kupine do dobrih i stabilnih prinosa

Za dobre i stabilne prinose kupine, pored drugih argotehničkih mera, veoma je bitno adekvatno đubrenje zemljišta koje mora biti redovno i obilno. Za đubrenje kupine koriste se organska i mineralna, a po potrebi i folijarna đubriva.

Kupina - © Pixabay

Đubrenje stajnjakom

Osnovno đubrenje obavlja se u kasnu jesen i izvodi se kompleksnim mineralnim đubrivima i stajnjakom. Razlog za to je što je koren kupine dublji nego kod maline. S obzirom na to da su zemljišta kod nas dosta oskudna u humusu, veoma je korisno zasade đubriti stajnjakom. Dobro zgorelo goveđe ili ovčije stajsko đubrivo dodaje se svake druge godine u količini 30-40 t/ha. Količine su veće, oko 50 tona po hektaru, ako se dodaje svake treća godine.

Gajenje kupine – praktični saveti!

Posle rasturanja ovog đubriva obavezno je freziranje ili plitko oranje. Stajnjak se može dodati i u proleće pre prve obrade, ali se kompleksno mineralno đubrivo mora dodati blagovremeno u kasnu jesen.

Za tačnu dozu đubriva najbolje je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta.

Stajnjak - © Agromedia

Đubrenje mineralnim đubrivima

Kompleksno mineralno NPK đubrivo rastura se u novembru ili decembru u količini od 500 do 700 kg/ha. Vreme rasturanja đubriva zavisi od tipa zemljišta. Nakon đubrenja treba obaviti dublju obradu i to od 10 do 12 cm po sredini međurednog prostora. Kombinacije koje najviše odgovaraju kupini su NPK 10:12:26+3% MgO ili NPK 8:16:24 ili NPK 7:14:21. U godini kada se unosi stajnjak ove se količine mogu smanjiti do 3 %.

Ukoliko se đubrivo ubacuje samo u redove, količine se smanjuju za polovinu. Za tačnu dozu đubriva najbolje je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta.

Uočite je na vreme: Kestenjasta pegavost lastara maline

Kupina je voćna vrsta koja za svoj razvoj i plodonošenje zahteva veliku količinu kalijuma, nešto manje azota, a zadovoljava se sa znatno manjim količinama fosfora. Najveće potrebe za kalijumom kupina pokazuje u od početka vegetacije pa do kraja sazrevanja plodova, a za azotom u prvoj polovini vegetacije kada je intenzivan porast izdanaka i rodnih grančica.

Dobar prinos - © Pixabay

Na alkalnim zemljištima koristiti od azotnih đubriva amonijum-sulfat, a na kiselim KAN. Kod fosfornih đubriva, na alkalnim zemljištima dodavati superfosfat, a na kiselim Tomasovo brašno. Što se tiče kalijumovih đubriva, treba imati u vidu da joni hlora u zemljištu veoma negativno utiču na razvoj i plodonošenje kupine, pa je potrebno, kad god je to moguće koristiti kalijum-sulfat, a ne kalijum hlorid.

Prolećna prihrana

Prihranjivanje se obavlja u proleće u dva navrata. Prvi put u fazi kretanja vegetacije, odnosno posle vezivanja i rezidbe odnosno od sredine pa do kraja marta.

Nakon prvog prihranjivanja treba obaviti dublju obradu od 10 do 12 cm po sredini međurednog prostora. Drugo prihranjivanje treba obaviti pred sam početak cvetanja u zavisnosti od potrebe. Prvo prihranjivanje izvršiti sa 200-250 kg/ha KAN-a ili 300 kg/ha amonijum-sulfata ili 150 kg/ha uree.

Đubrenje preko lista - © Pixabay

Drugo prihranjivanje  izvršiti sa 200 kg/ha KAN-a. U godini u kojoj je upotrebljen stajnjak drugo prihranjivanje može izostati da se ne bi unela prevelika količina azota. Ako se đubrivo rastura samo duž reda količine treba prepoloviti.

Sa primenom azotnih đubriva ne sme se kasniti jer to ima za posledicu kasniji završetak vegetacije, posebno kod puzećih sorti. U pojedinim godinama posledice mogu biti katastrofalne, jer se povećava osetljivost na mrazeve, a to je u Srbiji čest slučaj.

U slučaju pojave hloroze lišća ili bilo kakvog drugog simptoma nedostatka hranljivih elemenata može se upotrebiti kompleksno folijarno đubrivo  koje se nanosi preko lista.

Autor: Dipl.inž. Jocić Dejan, PSSS Jagodina

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.