Problem sa otkupnom cenom ˶crvenog zlata˝ učinio je da neki proizvođači gube interesovanje za podizanjem novih malinjaka i kupinjaka. Sve češće voćari se odlučuju za zasade lešnika, oraha i borovnica, koji će biti na ceni ove sezone.
Ako je suditi po jeseni koja je iza nas malina gubi trku sa drugim voćem.
Možda vas zanima
Problem je, kažu upućeni, kod proizvođača koji se ne bave isključivo poljoprivredom, a koji su ulagali u podizanje ovih zasada kada je bila dobra cena. Ovakvi proizvođači sada nemaju motivaciju da održavaju zasade. Ove sezone na ceni su orah, borovnica i lešnik.
˶Interesovanje poljoprivrednika za podizanjem novih voćnih zasada ove jeseni je bilo manje nego 2017. godine, prevashodno zbog otkupnih cena i vremenskih uslova. Povećano je intersovanje za lešnikom, orahom i borovnicom, iako oni koji podižu ove zasade nisu ˶čisti˝ poljoprivrednici. To su uglavnom ljudi koji su novac zaradili u nekim drugim delatnostima, a sada kupuju zemljište i žele da podignu zasade pomenutih voćnih vrsta. Ima onih koji se odlučuju za podizanje lešnika na osam do deset hektara, dok borovnicu sade na 50 ari do jednog hektara, iz razloga što su za ovu voćnu vrstu potrebna veća ulaganja. I dalje je interesantna i šljiva i to sorta stenlej mada raste potražnja i za čačanskom rodnom˝, kaže Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.
Porodica Đelmaš iz ubskog sela Gvozdenović isključivo živi od poljoprivrede, a pre dve godine odlučili su da se okušaju u malinarstvu. Očekivali su da će kao i prve godine malina polana imati dobru otkupnu cenu, međutim, tržište je učinilo svoje. Kako kažu, ako predstojeća otkupna sezona bude loša, neće širiti proizvodnju.
Odlučili su se za dvorodne sorte i u podizanje zasada od 6.000 sadnica, na površini od 90 ari, koji je pod sistemom za navodnjavanje, investirali su preko 250.000 dinara. Uložen novac im se kažu već vratio, ali po rečima Dejana Đelmaša, da je ove godine bio veći rod bilo bi i zarade, jer je prošle godine bilo dve tone maline. Berbu su počeli 25. juna, a najviše u jednom danu nabrano je 480 kilograma.
˶Ove godine smo nabrali 3.800 kilograma, a berbu smo prekinuli kada su otkupljivači spustili cenu na 60 dinara. Na početku berbe otkupna cena je bila 110, zatim 90, a pred sam kraj 60 dinara. Sa tom cenom nije moguće platiti ni nadnicu beračima. Imao sam i po pet do šest radnika. Nadnica je bila 2.000 dinara, uz obrok, i dok dodam ostale troškove budem u minusu, tako da više nije bilo računa da nastavimo berbu. Mislio sam da je prošlogodišnja cena od 120 dinara po kilogramu bila mala, a da je ove godine bilo tako ja bih bio prezadovoljan. Ipak, i pored kiše zadovoljan sam rodom, jer sam čuo da ni vilamet nije bio skuplji, zbog lošeg kvaliteta. Neću povećavati površine i održaću ovu proizvodnju. Nadam se boljoj ceni iduće godine. U suprotnom, neću brati malinu˝, kaže Dejan.
U Valjevskom kraju pod malinom 1.600 hektara
Prema rečima Srđana Stanojlovića, savetodavca u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo, površine pod malinom u valjevskom kraju stagniraju i sa remontantnim sortama, a trenutno je pod ˶crvenim zlatom˝ 1.600 hektara. Kaže da su prinosi maline u protekloj berbi bili jako loši, sa prosečnim kvalitetom ploda. Stanojlović dodaje i to da ima dosta zasada u koje proizvođači nisu ni ušli, i koji će ćak biti i zaorani.
˶Otkupna cena ovog voća je varirala od 60 do 90 dinara za dvorodne a standardne sorte, a otkupljivači su plaćali 110 do 130 dinara za kilogram. Dosta proizvođača gajilo je malinu u kontrolisanim uslovima, uz primenu dozvoljenih hemijskih sredstava, i takva malina i kupina su u odnosu na onu gajenu na konvencionalan način bile skuplje za 50 dinara po kilogramu. I kupina je dobro rodila, ali je zbog nezainteresovanosti kupaca i nepovoljnih vremenskih uslova, od 1.100 hektara, koliko je pod ovom voćnom kulturom, neobrano ostalo čak 40 odsto površina. Cenom od 25 do 30 dinara po kilogramu niko nije bio zadovoljan, jer nije pokrivala ni troškove proizvodnje i berbe˝, ističe Stanojlović.
Stanojlović dodaje da su malo bolje plaćene bile jedino sorte poput Loh nesa, Torn frija i Tripl krau, i da ćemo zbog lošeg održavanja zasada i zanemarivanja berbe u predstojećoj godini imati tešku proizvodnju u pogledu biljnih bolesti i štetočina.
Tekst: Dejan Davidović
Komentari