Kinoa je južnoamerička žitarica, koja je u poslednje vreme veoma popularna širom sveta. Seme kinoe su mala zrna prečnika od 2 mm i veoma su korisna. Ona spada u grupu žitarica (pseudo žitarica) i obiluje proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima i smatra se nutritivno najvrednijom namernicom na planeti.

Biljka se uzgaja oko 5.000 godina i autohtona je u andskom regionu Južne Amerike, tačnije u Boliviji, Ekvadoru, Čileu i Peruu. Nakon berbe, seme se podvrgava obradi kako bi se uklonili prirodni saponini, hemijsko jedinjenje gorkog ukusa koje oblaže spoljašnjost i deluje kao prirodni pesticid.

Kinoa se obično bere ručno zbog različitih nivoa zrelosti semena čak i unutar jedne biljke. Zbog toga može doći do gubitka semena ako se bere mehanički. Međutim, u SAD se biraju sorte semena koje imaju konzistentniju zrelost da bi omogućile mehaničku obradu.

Kratka istorija kinoe

Kinoa je pronađena na antropološkom mestu lovaca-sakupljača u centralnom Čileu koje datira više od 5.000 godina u grobnicama Inka. Poznatu kao “majka svih žitarica”, Inke su poštovale kinou kao svetu biljku. Tradicionalno, seme kinoe se prži i melje da bi se napravilo brašno i jede kao žitarica.

Interesovanje za kinou van Južne Amerike polako je raslo u drugoj polovini 20. veka, ali je zaista poraslo nakon 2013 godine kada je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija proglasila Međunarodnu godinu kinoe. Prepoznala je hranljivo seme kao veoma prilagodljiv usev. Dok Peru, Bolivija i Ekvador i dalje proizvode većinu svetske kinoe, ona se sada se uzgaja u 120 zemalja.

Uzgoj kinoe

Potiče sa visokih padina Anda, biljka kinoa je navikla na kratke dane, niske temperature, mnogo svetlosti i konstantno vlažne uslove. Nažalost, zbog svoje veličine, biljke kinoe nisu pogodne kao kontejnerske biljke, međutim, oni čine odlične dodatke bilo kojoj postojećoj povrtnjačkoj ili cvetnoj bašti. Sve u svemu, biljke kinoe su biljke koje se lako uzgajaju i koje se lako održavaju.

Svetlost

Kinoa dobro raste na svetlom sunčanom mestu koje dobija nekoliko sati direktne svetlosti dnevno.

Zemljište

Biljke kinoe najbolje rastu u dobro dreniranom, ilovastom zemljištu koje je bogato organskom materijom. Pre sadnje, zemljište treba dopuniti kompostom ili đubrivom.

Voda

Sadnicama kvinoje je potrebno stalno vlažno (ali ne preplavljeno) tlo dok se ne postave.

Temperatura i vlažnost

Biljke kinoe smatraju se kulturom sa hladnom klimom i najbolje uspevaju kada se uzgajaju u hladnoj i suvoj klimi.

Đubrivo

Biljke kinoe zahtevaju bogato zemljište sa visokim sadržajem organske materije. Pre sadnje, zemljište dopunite svežim kompostom ili izbalansiranim organskim đubrivom.

Kinoa voli peskovito ilovasto zemljište i nije potrebna posebna oprema za sadnju. Ona obično seje od 5. maja do poslednje nedelje maja.

Rana sadnja će pomoći da se smanji pritisak korova u ranoj sezoni toplote kasnije tokom vegetacije. Cilj je da do cvetanja dođe ranije, tokom nižih temperatura.

Najbolje uspeva u regionima gde letnje temperature ne prelaze 32 °C, ali uzgajivači biljaka rade na sortama koje dobro rastu i u toplijoj i priobalnoj klimi. Biljkama je potrebna duga sezona da bi rasle i sazrele, a većina sorti spremna za berbu 90 do 120 dana nakon setve.

Kako uzgajati kinou iz semena

Postoje dva načina za sadnju kinoe: direktnom setvom semena u bašti ili pokretanjem u zatvorenom prostoru. Kinoa se  lako uzgaja i otporan je na sušu. Kinoa je takođe lepa sa upadljivim, šarenim semenkama i ukrasnim lišćem. Konačno, nudi nekoliko jestivih delova: nežne mlade listove kao i semenke bogate proteinima.

Kinoa relativno brzo raste i ne treba je sejati prerano u zatvorenom prostoru. Posejte sitno seme u saksije četiri do pet nedelja pre poslednjeg očekivanog prolećnog mraza. Nemojte ih saditi duboko, samo ispod tankog sloja zemlje. Stavite kontejnere ispod svetla za uzgoj ili na sunčani prozor.

Seme brzo klija, obično za četiri do pet dana. Pazite na vlagu tla, zalivanje kada je suva na dodir. Očvrstite ih i presadite ih u baštu kada prođe opasnost od mraza.