Za isplativo govedarstvo presudni su količina mleka i pedigre

Za isplativo govedarstvo presudni su količina mleka i pedigre

„Za dvadeset godina koliko već izlažemo u Lajkovcu ovo je prvi put da osvojim jednu ovakvu nagradu. Ovo je za mene veliko priznanje i još jedan podstrek da u budućnosti ostvarujem još bolje rezultate. Ovo je i veliki benefit, jer će puno značiti prilikom prodaje teladi, priplodnih junica i krava a uz to se postiže i dobra cena“, ovako Milan Milaković iz mioničkog sela Mratišić komentariše osvojena priznanja na Izložbi goveda simnetalske rase koja je tridesetšestu godinu za redom održana u Lajkovcu. 

Šampionka izložbe Lara - © Dejan Davidović

Njegova krava Lara, koja je u prvoj laktaciji dala 5.818 litara sa 4,91 odsto mlečne masti, proglašena za šampionku izložbe, a ovom mladom odgajivaču pripalo je i priznanje apsolutnog šampiona izložbe.

Milakovići su odgojem krava počeli su da se bave još 1975. godine. Priču je pokrenuo Milanov deda a sada se ovom granom poljoprivrede bave četiri generacije. Do pre dve decenije mleko su prerađivali u sir i kajmak i plasirali na beogradsko tržište a onda su se preorjentisali isključivo na predaju sirovog mleka.

Na farmi je 43 grla sa podmlatkom, od čega 20 muznih krava. Trenutno daju oko 300 litara mleka dnevno a kada su sva grla na muži u punoj laktaciji i do 500 litara.

 Najbolja junica - © Dejan Davidović

Količina mleka i pedigre su bili presudni za pobedu. Pobedničko grlo je u drugoj laktaciji dalo 52 litra mleka. Pre svega isplati se ulagati u dobra grla koja imaju dobar pedigre. U poslednjih 15 godina dosta ulažemo u genetski potencijal grla što daje rezultate. Već sedam godina ja sam bavim i osemenjavanjem krava i tu je neophodno znati odabrati kvalitetan priplodni materijal da bi se dobila visoko kvalitetna grla, a za to je potrebna kontinuirana edukacija“, kaže Milan i dodaje da mleko već desetak godina predaje ”Imleku”.

Ovi simptomi su siguran znak da je vaša krava bolesna

„Što se tiče cene trenutno nismo zadovoljni ali se nadamo da će biti bolje. Cena koncentrata svakoga dana raste, kukuruz je prošle godine bio 13 a ove 25 dinara, a za litar mleka mi dobijamo 30 do 35 dinara što je stvarno sramota. Broj grla koji trenutno imamo na muži sigurno bi bio veći samo kada bi imao veću motivaciju od strane mlekara. Nadam se da će država imati sluha da pomogne proizvođačima“.

U poslednjih 15 godina dosta ulažemo u genetski potencijal grla što daje rezultate

I dvadesetpetogodišnji Nemanja Lukić  odlučio je da ostane na porodičnom gazdinstvu i bavi se stočarskom proizvodnjom. Na farmi u valjevskom selu Žabari trenutno je 12 grla simentalske rase od kojih je osam muznih krava i četiri junice. Trud i odluka da ostane na selu se isplatio. Na ovogodišnjoj izložbi nagrada za najkvalitetniju prvotelku.

„Da bi se odgajilo jedno kvalitetno grlo potrebno je dosta truda i vremena.  Sa trenutnom cenom mleka teško je zaraditi od ove proizvodnje. Ukoliko se cena mleka poveća, bar na 37 – 38 dinara bilo bi dobro i sigurno da bi i više grla bilo na farmama. Najniža otkupna cena trebalo bi da bude 38 dinara plus premija. Što se tiče mene da je otkupna cena mleka veća držao bi i 20 krava, ali pošto je ovakva situacija tu sam gde jesam. Od kad sam počeo da se bavim mlekarstvom držim isti broj krava kao i moj otac. Kad bi bolje bilo normalno da bi napredovao i išao napred“ priča Nemanja.

Hranu za ishranu stoke proizvodi na sopstvenom gazdinstvu. Kaže da zemlje ima dovoljno a proizvodi čak i više nego što je potrebno.

Koliko je štetna buđ u hrani za stoku i kako je sprečiti?

Najbolja prvotelka - © Dejan Davidović

Inače sa farmi u Kolubarskom kraju mlekare otkupe od 80.000 do 100.000 litara mleka. Ocenjujući kvalitet ovdašnjih grla stručnjaci smatraju „da je ovo budućnost populacije goveda simentalske rase na području Lajkovca i celog okruga“ i da iz „ovog nukleusa treba crpeti genetski materijal za budućnost“.

Nikola Radulović, direktor Centra za poljoprivredu Lajkovac kaže da u ovoj godini koja je izuzetno teška za stočare, od suše koja je napravila velike probleme, do problema sa mlekarama koje se u ovim uslovima nekorektno ponašaju prema proizvođačima. Jedino je dobro što su oni ipak uspeli da sačuvaju svoja stada.

Misilm da mlekarska industrija treba da malo poboljša svoj odnos prema našim proizvođačima, da ih smatraju kao svoje odgajivače i da ne razmišljaju o uvozu mleka

„Pored toga ono što nas može radovati je da imamo izuzetno dobar kvalitet priplodnih junica koje će nekoliko godina biti krave i ako se država malo više okrene  proizvođačima onda će naše stočarstvo opstati. Međutim i bez te velike pomoći, iako moram pohvaliti regres od 25.000 dinara po umatičenom grlu, vidi se da su naši seljaci najzdravi deo našeg društva i da oni sve krize i nedaće prežive i svoja stada uvećavaju. Ugroženi su oni koji imaju jednu do tri krave i oni svoja stada smanjivaju i plašim se da će ta proizvodnja da se ugasi, a što se tiče velikih proizvođača mislim da je ova manifestacija pokazala da Kolubarski kraj pa i Srbija treba da se ponosi sa njima. Misilm da mlekarska industrija treba da malo poboljša svoj odnos prema našim proizvođačima, da ih smatraju kao svoje odgajivače i da ne razmišljaju o uvozu mleka, koje iz zemalja EU može biti jeftinije, ali ako hoćemo da zadržimo stočarstvo moraćemo se okrenuti njima“, kaže Radulović.

Šta bi sve trebalo da ima jedan dobar priplodni bik

Priznanja su kući poneli i Vidosav Čitaković iz Gornjeg Mušića čije je grlo Mira proglašeno za najbolje u kategoriji krava, dok je šampionka među junicama grlo Lala vlasništvo Milana Milakovića iz Mratišića. Najbolju kolekciju krava izveo je Vidosav Čitaković, dok je priznanje za razvoj stočarstva u kolubarskom kraju pripalo Marku Milosavljeviću iz Dučića, čuvenom odgajivaču simentalca, višestrukom pobedniku Novosadskog sajma i učesniku svih 36 izložbi u Lajkovcu.

Sagovornici: Milan Milaković selo Mratišić, Nemanja Lukić Žabari, Nikola Radulović direktor Centra za poljoprivredu Lajkovac

Autor: Dejan Davidović

Foto: Dejan Davidović

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.