U poslednje vreme ćurke su sve ređa pojava na poljoprivrednim gazdinstvima. Uzgoj ove živine se znatno smanjio zbog otežanog plasmana i visoke cene mesa. Uprkos tome predstavljaju bogat izvor mesa koje je idealno za pečenje pa čak i za sušenje.
Ćurka je najkrupnija vrsta domaće živine i gaji se prvenstveno zbog mesa. Nosivost je mala i jaja se uglavnom koriste za priplod. Ćureće meso je vrlo dobrog kvaliteta. Ćuretina ima nizak sadržaj masti i holesterola, visok sadržaj proteina, dobrog amino-kiselinskog sastava i dobar je izvor vitamina B-kompleksa i selena, te se često preporučuje u dijetalnoj ishrani. Uzgoj ćurki je prilično jednostavan, ali i pored svega one se retko gaje. Najčešće se radi o manjem broju za vlastite potrebe, a manje za tržište.
Možda vas zanima
Razlog ovom stanju treba tražiti u otežanom plasmanu, zbog nešto većih cena ćurećeg mesa u odnosu na druge vrste mesa i odsustvu navike konzumiranja ćuretine. Pored toga, postoji nekoliko kritičnih momenata tokom uzgoja gde u slučaju nemara ili neznanja može doći do značajnijih gubitaka.
Kako gajiti ćurke
Ćurke se mogu gajiti ekstenzivno, inetenzivno, a u praksi se često sreće i prelazni (poluintenzivni) sistem gajenja. Ekstenzivni način gajenja danas je skoro napušten. Intenzivno (industrijsko) gajenje podrazumijeva potpuno kontrolisane uslove smeštaja, ishrane i preventivne zdravstvene zaštite. Manja jata se mogu gajiti poluintenzivno, gde se ćurke određeni period nakon „bobanja“ drže u ispustima gdje mogu podmiriti jedan deo potreba za hranom i boraviti na svežem vazduhu i suncu.
Kritičan period kod uzgoja ćurki su prvi dani života. Ćurići su osetljiviji od podmlatka druge živine do perioda dok se ne „prebobaju“, odnosno dob od oko 2 meseca. U prvim danima života ćurići su jako osetljivi na temperaturna kolebanja, promaju, vlagu, prenaseljenost. U ovom periodu su jako plašljivi, nesnalažljivi, nespretni i slabo vide. Često padaju, okreću se na leđa i ne mogu da ustanu.
U prvim danima treba ih „učiti“ da piju i jedu i zbog svega toga pomoć i nadzor čoveka su neophodni. Ćurići dobro razlikuju boje, zato je dobro u hranilice staviti izdrobljena zrna crvenog kukuruza da bi ih jaka boja privukla na uzimanje hrane. Hranilice i pojilice moraju biti dobro osvetlene. Na rub pojilice mogu se rukom staviti kapljice vode da bi što ranije počeli da uzimaju vodu.
Smeštaj
Uspešan uzgoj zavisi i od uslova smeštaja. Neophodno je obezbediti dovoljno podnog prostora, prostora na hranilicama i pojilicama. Do četvrte sedmice starosti može se smestiti 12 ćurića na 1 m2. U nastavku tova u intenzivnom uzgoju može doći maksimalno 34 kg žive mase po kvadratu, a u ekstenzivnom i poluintenzivnom 25 kg. U prenaseljenim objektima slabiji su prirasti, pojavljuje se kanibalizam, gubici su povećani.
Za prostirku se koristi piljevina mekog drveta, slama ili neki drugi materijal koji dobro upija vlagu. Ispust, ukoliko je moguće, treba urediti na zemljištu sa peskovitom ili krečnjačkom podlogom. Ćurke u ispustu treba da se osećaju sigurno, dakle da imaju zaštitu od vremenskih neprilika (jakog sunca, vjetra, kiše) i predatora.
Dovoljna količina svežeg vazduha, pravilna osvetljenost i temperatura objekta preduslovi su uspeha u ovoj proizvodnji. Temperatura u prvoj sedmici u zoni kretanja treba da je 35-38 C. Od druge sedmice života temperatura se postepeno smanjuje za oko 3oC sedmično, do vrednosti od 20 do 21 C, kada se obično prestaje sa dogrevanjem.
Ishrana ćurki
Preporuka je da se u ishrani ćurki koristi peletirana hrana, s tim da je veličina peleta i sadržaj hranjivih materija prilagođen uzrastu. U prvim danima neophodna je ishrana visoko kvalitetnom hranom. Nakon osetljivog perioda, posle „bobanja“ ćurići se mogu puštati u ispuste, što u zavisnosti od veličine i kvaliteta ispusta pojeftinjuje ishranu. U
ishrani se koristi 4 do 5 smeša različitog sadržaja hranjivih materija. U prve 4 sedmice u ishrani ćurki koriste se smeše sa 28% proteina, sedeće 4 sedmice koriste se smeše sa 24% proteina, zatim se prelazi na smeše sa 20%, a od 14. sedmice do kraja tova koriste se smeše sa 16% proteina.
Dužina tova i utrošak hrane su različiti, što zavisi od željene telesne mase na kraju tova i načina gajenja.
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Piše: Dipl. inž. Radmila Cvijić (Resor za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi RS – PJ Doboj)
Komentari