Crni luk kao dopunska hrana za krave

Osim što je zdrav za ljude, crni luk može biti i dopunska hrana za goveda. Evo zašto ovo povrće, u određenim količinama, može biti odlična hrana za krave.

Crni luk kao dopunska biohrana za goveda - © Pixabay

Crni luk ima važna prehrambena i lekovita svojstva. Dok voda i ugljenohidrati čine veliku većinu svežeg luka, vlakna, flavonoidi i alkenil cistein sulfoksidi (ACSO) daju mnoge zdravstvene prednosti.

Pokazalo se da flavonoidi i ACSO imaju antiupalna, antimikrobna, te antikancerogena svojstva. Izuzetno je lak za varenje i zato se koristi i u ishrani životinja.

Crni luk kao dopunska biohrana za goveda - © Pixabay

Nedostaci

Bolesti od velikog izlaganja luku obično se primećuju na područjima gde se gaje velike količine kultivisanog luka ili gde ima dosta otpadnog luka. Slučajevi prekomernog izlaganja obično se javljaju u područjima gdje je luk važna poljoprivredna kultura, a višak proizvodnje može završiti kao hrana za goveda ili ovce.

Zašto prekomerna upotreba crnog luka u ishrani životinja nije dobra?
Crni luk sadrži organosulfidne komponente, a one oštećuju membrane crvenih krvnih zrnaca.

U literaturi su zabeleženi slučajevi toksikoze luka kod pasa, mačaka, konja, goveda, koza i ovaca. Goveda se smatraju najosjetljivijom vrstom, dok se koze smatraju najmanje podložnim. Starija goveda su osetljivija u poređenju sa mlađim, ali situacija je obrnuta kod ovaca – mlađe životinje su osetljivije.

Pet pitanja i odgovora za proizvođače mesa na malim farmama

Crni luk kao dopunska biohrana za govedaa - © Pixabay

Razlika u osetljivosti prvenstveno se zasniva na razlikama zaštitnih mehanizama kod životinja, a protiv oksidativnog oštećenja crvenih krvnih zrnaca. Način delovanja je kod preživara je složeniji nego kod pasa i mačaka.

U istraživanju provedenom 1992. godine 36 teladi težine 529 kilograma hranjeno je dijetom koja je sadržala 0, 5, 10, 15, 20 ili 25 posto luka na bazi suve materije tokom 119 dana.

Telad koja su konzumirala dijetu luka od 25 posto jela su oko 24,6 kilograma svežeg luka dnevno.

Telad koju su hranili sa većim količinama luka pokazala su smanjene performanse i broj crvenih krvnih zrnaca značajno im je opao.

Crni luk kao dopunska biohrana za govedaa - © Pixabay

U roku od 30 dana od prestanka hranjenja lukom, broj eritrocita se vratio u normalne vrednosti. Zanimljivo je da, uprkos hematološkim promenama, nijedno tele nije razvilo jasne kliničke znakove. Rezultati ove studije bili su osnova za preporuku da se luk ne sme davati na nivoima većim od 25 posto unosa suve materije.

Međutim, na ovu preporuku treba gledati s oprezom jer mlečne krave koje doje jedu znatno više od teladi koja se hrane za proizvodnju mesa. Gornja granica od 25 posto bi bila velika za krave koje doje. Za proizvođače mlečnih krava se savetuje da pre upotrebe crnog luka u ishrani svojih životinja konsultuju veterinara.

Crni luk kao dopunska biohrana za goveda - © Pixabay

Nismo za sada pronašli podatke o uticaju dugotrajne ishrane sa lukom na zdravlje i rad stoke, ali kako je raspoloživost luka ograničena na sezonu, ne bi trebalo da predstavlja razlog za zabrinutost.

Kako ishrana stoke utiče na promenu sastava mleka

Zaključak

Crni luk može da bude dopunska biohrana za preživare ali treba biti oprezan sa količinom. Opšta praksa sigurne ishrane je hranjenje sa 2 do 3 kilograma suve materije luka po kravi koja doji (20 do 30 kilograma u prehrani s osnovnom hranom) i ne prekoračiti 5 posto suve materije u obroku.

Svakako treba paziti. Stočari bi trebalo da uoče sve promene koje se događaju na životinjama. Na primer: nedostatak apetita, ubrzano disanje, smanjena pokretljivost…

Za proizvođače mlečnih krava se savetuje da pre upotrebe crnog luka u ishrani svojih životinja konsultuju veterinara.

Izvor: Progressivedairy

Komentari