Na srpskim trpezama uglavnom se može naći slatkovodna riba i to najčešće šaran. Zbog čega je to tako i da li konzumiramo još neku drugu vrstu ribe saznaćete u narednom prilogu.

Poslednjih nekoliko decenija riba nikada nije ostala neprodata, a po prvi put ove godine to se desilo zbog uticaja pandemije i zatvaranja pijaca baš u vreme Uskršnjeg posta.

Pitali smo našeg sagovornika, prof. dr Zoran Marković kada je krajnji rok za prodaju riba i kako se ona uopšte prodaje.

Prema njegovim rečima, mali ribnjaci, kapaciteta 10-20 tona, nemaju problema, jer se sva riba proda uglavnom na licu mesta. Kada je u pitanju veća proizvodnja ona ide kroz lance prodaje i distribuiraju se ribarnicama, na pijacama ili u trgovinama koje imaju mrežu maloprodajnih objekata.

Riba se, inače, prodaje po veličini.

Možda vas zanima

Da li se ISPLATI uzgoj ribe i koliko košta podizanje ribnjaka?

Ribarstvo

22/04/2023

Biljka za sve: Od agave se prave tekila, brašno i veštački zaslađivači

Ukrasno i lekovito bilje

24/09/2019

Crni rižoto od sipa

Tradicionalni recepti

01/01/2016

„Kada je u pitanju pastrmka uglavnom su to konzumne veličine 250-400 grama. Ako su veći primerci ribe oni se filetiraju, i to konzumiramo kao filete, ne samo kao kalifornijsku pastrmku, već i kao lososovu pastrmku“, navodi naš sagovornik.

Ono što nas je zaintrigiralo, to je pojam „lososova pastrmka“. O čemu je reč?

„To je meso koje je „ofarbano“ crvenom bojom. To nije štetno, to je pigmentisana hrana koja se koristi i zahvaljujući tome ribar dobije crvenu boju. To nama liči na lososa, primamljivije je što se tiče izgleda i radije kupujemo takvu ribu“, objašava dr Marković.

Kada je reč o šaranu, najčešća konzumna veličina je 2-4 kg. Veliki šarani su posebno traženi na jugu Srbije, a manji primerci u Beogradu i Novom Sadu. Međutim, to nije najbolji kvalitet.

A, koji šaran je najbolji?

„Najbolje je „prase“, odnosno šaranska mlađ. To je riba od 700-800 grama do 2 kilograma“, kaže profesor Marković, i dodaje da je idealna veličina za kupovinu od kilogram do kilogram i po. Njegov savet je da jedemo „prasetinu“, a ne velikog šarana, jer je meso kvalitetnije i ukusnije, a pozitivno deluje na naš imunitet.

Kada pogledamo na svetskom nivou, najbrže raste proizvodnja ribe, ali i potražnja, te ulazak u ovaj posao može biti isplativa investicija.

Kako naš sagovornik navodi, u Srbiji imamo odlične resurse za šaransko ribarstvo i vrlo brzo možemo od velikog uvoznika preći u izvoznika ribe.

Kao primer, profesor Marković je naveo Norvešku koja je, između ostalog, zahvaljujući ribarstvu i izvozu lososa postala to što jeste danas.

„Primera radi, Norveška danas proizvodi duplo više ribe, nego čitava Evropska Unija zajedno“, navodi naš sagovornik.

Pored zemljišta kao resurs koji može da se pretvori u ribnjake, imamo i selekciju šarana, koju retko koja zemlja ima, ali i druge komponente koje mogu da nam obezbede da vrlo brzo pređemo od uvoznika u izvoznika ribe.

Sagovornik: prof. dr Zoran Marković