Ambrozija je jednogodišnja invazivna korovska biljka koja je na Stari kontinent stigla iz Severne Amerike i to zajedno sa semenom lucerke i deteline. Ova zeljasta vrsta iz familije Asteraceae prvi put u Srbiji je detektovana 1953. godine u Sremskim Karlovicma. Cveta od prve polovine jula pa sve do pojave prvih mrazeva i može da naraste na visinu od 1,5 metar.
Foto:Pixabay
Polen ambrozije je alergen
Ova biljka ima veoma sitan polen koji izuzetno lako nalazi put do disajnih puteva i izaziva alergije. Oko 10 posto svetske populacije ima alergiju na polen ambrozije.
U nastavku govorimo o tome kakve štete ona izaziva u poljoprivredi.
12/11/2021 30/12/2021MOŽDA VAS ZANIMA
Jesenja obrada zemljišta
Bašta bez korova i kopanja
Ambrozija na parcelama
Poznato je da ova invazivna biljka najveći problem pravi u suncokretu, šećernoj repi, soji, kukuruzu kao i u strnim žitima sa ređim sklopom. Naprosto zbog svog izuzetno snažnog i razgranatog korena i velike vegetativne mase upija gotovo celu količinu hranljivih materija iz tla, neophodnih za pravilno napredovanje uzgajanih biljaka, te time ostavlja siromašno tlo.
Problem koji se javlja sa ovom biljkom je taj što ona nema naročite uslove koje zahteva za svoj rast, pogotovo kada je o zemljštu reč. Ona uspeva na rastresitim i zbijenim, peskovitim, šljunkovitim, na svim tipovima zemljišta.
Ova biljka ima odličnu moć reprodukcije na nesreću svih poljoprivrednih proizvođača. Jedna biljka daje od 25 do 150 000 semenki, a problem je što semena ne gube na klijavosti čak 4 decenije!
Mehanički način suzbijanja ambrozije
Pored primene hemijskih preparata, ambrozija se može ukloniti i mehanički. To se vrši čupanjem biljke ali iz korena. Takođe može se suzbiti i košenjem, ali samo ako se kosi na visinu ispod 5 cm jer će se ona u suprotnom regenerisati putem bočnih izdanaka. Naime, oni nastavljaju da rastu i oslobađaju polen. Takođe, preporuka je da se kosi na svake tri nedelje.
Komentari