Tušt svi znamo kao nepoželjan korov u vrtovima i na oranicama. Tačnije on raste gotovo svuda jer pokazuje neverovatnu tolerantnost na sušu i temperaturne oscilacije, zemljište gde druge biljke ne bi uspele, a pritom u svim tim nepovoljnim uslovima veoma brzo napreduje.
Foto:Pixabay
U pitanju je biljka koja dolazi sa azijskog kontinenta, tačnije iz Indije i Kine gde se primenjuje u gastronomiji kao začin i povrće. Tušt ima zelene listove, crvenosmeđu stabljiku (doseže visinu do 30 centimetara) i male žute cvetove koji izmile u pazusima listova. Oni se pojavljuju od jula do septembra i smatra se medonosnom biljkom.
MOŽDA VAS ZANIMA
Tušt je lek i hrana
Ova korovska biljka sadrži vitamine A, B i C, minerale gvožđe, kalijum, magnezijum, cink i mangan, i najvažnije znatnu količinu omega 3 masne kiseline, više od ostalog povrća.
Od davnina ova biljka se koristila za poboljšanje rada srca i cirkulacije, podizanje imuniteta, smanjenje holesterola u krvi.
Mladi listovi ove biljke su kiselkasto – slanog ukusa. Od njega se obično prave salate, dok se stariji listovi najčešće upotrebljavaju kao sastojci čorbi i supa, poput drugog zelenog povrća. Na ovaj način ga uglavnom upotrebljavaju Englezi i Francuzi. Tušt je i sastojak pesto soseva. Ova biljka može se i konzervirati i upotrebljavati kao zimnica.
Uzgoj tušta
Iako ne zahteva nikakve naročite uslove uzgoja, postoje oni koji mu najviše pogoduju. To su mesta koja su dobro osunčana, sa zemljištem u kojem se dugo ne zadržava voda (ne zabaruje se).
Razmnožava se semenom i sadnjom reznica. Najčešći način je setva semena koja se obavlja u proleće. Naime, semena se ne pokrivaju slojem zemlje već se samo pobacaju na njenu površinu jer moraju biti izloženi sunčevoj svetlosti.
Komentari