Valjanje – agrotehnička mera koju morate obaviti ovog proleća

Naši poljoprivredni proizvođači imaju različit odnos prema valjanju zemljišta. Najveći broj njih uopšte nema valjak, pa je razumljivo što ne primenjuju ovu agrotehničku meru. S druge strane, neki proizvođači svake godine valjaju useve i u jesen i u proleće. Nijedan od ova dva pristupa nije ispravan. Valjanje treba obaviti samo u slučaju kada za to postoji potreba i kada se steknu odgovarajući uslovi.

Valjanje je osnovna agrotehnička mera koju morate obaviti ovog proleća - © Pixabay

Ove zime zabeležen je veliki broj dana s golomrazicama. Budući da nije bilo snega da ublaži negativno dejstvo mraza, niti padavina koje bi sabile zemljište, površinski sloj zemljišta se jako rastresao i usitnio. Zato bi svi ratari ovog proleća trebalo da sprovedu valjanje, a razlog za to je upravo velika rastresitost zemljišta i propadanje lisne mase zbog jakih mrazeva.

Agrotehničke mere i priprema zemljišta za uspešnu prolećnu setvu

Rastresito zemljište se prepoznaje po tome što prilikom hodanja po njivi stopala propadaju duboko u zemljište. U normalnim uslovima, tragovi stopa su duboki oko 2 centimetra, a kod jako rastresitog zemljišta preko 2 centimetra. Merenjem dubine tragova stopa može se na jednostavan način utvrditi kolika je rastresitost zemljišta.

Kad je u pitanju valjanje, mogu se postaviti brojna pitanja: zašto treba valjati useve, kada i kojim oruđem obaviti ovu agrotehničku operaciju.

Značaj valjanja zemljišta

Valjanje ozimih useva se obavezno obavlja kada u toku zime dođe do izdizanja površinskog sloja zemljišta pod uticajem mrazeva. Mrazevi rastresaju i podižu zemljište, što dovodi do pojave koja se naziva „podlubljivanje“.
Valjanje je osnovna agrotehnička mera koju morate obaviti ovog proleća - © Agromedia

Podlubljivanje zemljišta

Reč „podlubljivanje“ vodi poreklo od staroslovenske reči lub koja je označavala koru lipe. Posledica podlubljivanja je kidanje i ogoljavanje korena biljaka zbog čega dolazi do slabijeg usvajanja vode i hraniva. Ovakve biljke su oslabljene, pa sporije napreduju i daju niži prinos ili potpuno propadaju.

Kada i kako treba vršiti kalcifikaciju zemljišta

Podlubljivanje je najštetnije za biljke s plitkim korenom, naročito ako je vetrovito vreme. Plitak koren imaju usevi koji su kasno zasejani, kao i oni koji su zasejani plitko. Kada krajem zime počnu da duvaju jaki vetrovi, biljke s plitkim korenom mogu propasti za svega nekoliko dana ako se ne interveniše pravovremeno i na odgovarajući način.

Razlozi za valjanje strnih žita, osim podlubljivanja, mogu biti: slabo bokorenje useva u toku jeseni, redak sklop, suša u vreme prihranjivanja i pojava pokorice. Slabo bokorenje je najčešće posledica kasne setve, a može biti posledica i male količine lako pristupačnog azota u zemljištu, dok redak sklop može biti uzrokovan većim brojem faktora.
Valjanje je osnovna agrotehnička mera koju morate obaviti ovog proleća - © Agromedia

Ove godine će mnogi usevi biti proređeni zbog mraza. Slabo bokorenje je naročito opasno kada usev ima redak sklop. Pravilnim valjanjem postižu se sledeći korisni efekti:

  • Sabija se površinski sloj zemljišta i uspostavlja bolji kontakt između korena biljaka i zemljišta. Na taj način se smanjuje propadanje biljaka zbog podlubljivanja zemljišta i njegovog isušivanja.
  • Podstiče se bokorenje. Male ozlede koje napravi valjak imaju za posledicu intenzivnije bokorenje.
  • Proređuje se pregust usev, naročito u slučaju kada se valjkom neravne površine radi većom brzinom. Proređivanjem useva smanjuje se opasnost od poleganja i pojave bolesti.
  • Ostvaruje se bolji kontakt azotnih đubriva sa zemljištem što ima za posledicu brže delovanje đubriva i njegov veći efekat. Ovo je naročito značajno kada posle đubrenja nema padavina koje bi rastvorile đubrivo i unele ga u zemljište. U martu i aprilu kod nas često nema dovoljne količine padavina za delovanje đubriva koja su primenjena po površini zemljišta.
  • Manje su štete od kasnih mrazeva. Sabijanjem zemljišta se smanjuje dnevno kolebanje temperature i intenzitet mraza.
  • Razbija se pokorica koja ima štetno dejstvo na useve. Pokorica se javlja kada u toku zime ima mnogo snega i kiše, što ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture.

Pravo vreme za valjanje zemljišta

Prilikom određivanja vremena valjanja treba obratiti pažnju na vlažnost zemljišta i uzrast useva. Zemljište mora biti dovoljno prosušeno da bi se dobio dobar kvalitet valjanja. Ako je zemljište vlažno, dolazi do njegovog preteranog sabijanja, kidanja biljaka useva i zagušivanja valjka zbog nalepljene zemlje.
Valjanje je osnovna agrotehnička mera koju morate obaviti ovog proleća - © Agromedia

Vlatanje zemljišta

Drugi važan momenat je faza rasta i razvića u kojoj se nalazi usev. Kod strnih žita valjanje se može obaviti samo do faze vlatanja. Vlatanje se prepoznaje po pojavi kolenca na stablu biljaka. Kolence je u vidu zadebljanja koje se može napipati iznad površine zemljišta. Ako se valjanje obavi u fazi vlatanja, nastaće velika šteta zbog lomljenja stabla.

Odmaranjem zemljišta povećava se njegova biološka snaga

Vlatanje nastupa najčešće početkom aprila, ali u toplim godinama može početi krajem marta, kao što je bilo 2016. godine. Zbog toga se valjanje u našim uslovima najčešće obavlja u toku marta, jer je tada zemljište dovoljno prosušeno, a usev je još u fazi bokorenja. Kada se u martu obavlja prihrana useva azotnim đubrivima, poželjno je odmah posle prihrane uraditi valjanje.

Na osnovu svega iznetog može se reći da vreme valjanja nikako ne treba vezivati za kalendarske rokove, zbog promenljivosti vremenskih uslova, već ga treba uskladiti sa stanjem zemljišta i fazom useva.

Izbor valjaka za valjanje zemljišta

Prilikom izbora valjka mora se obratiti pažnja na to da li je valjak s ravnom ili s neravnom površinom, kao i da li je u pitanju jednodelni ili višedelni valjak i kolika je masa valjka.
Valjanje je osnovna agrotehnička mera koju morate obaviti ovog proleća - © Agromedia

U vezi s površinom valjka treba istaći da kod naših proizvođača i kod velikog broja agronoma postoji uverenje da se valjanje mora obaviti glatkim valjcima, jer su valjci neravne površine štetni zbog oštećivanja i čupanja biljaka. Zbog ovakvog uverenja, u većini slučajeva, agronomi proizvođačima preporučuju primenu glatkih valjaka.

Međutim, ovakvo gledište je pogrešno, jer i valjci neravne površine, poput kembridž valjaka i rebrastih valjaka, daju jednako dobre ili bolje rezultate od glatkih valjaka, pod uslovom da brzina rada nije veća od četiri-pet kilometara na sat. Oštećivanje i čupanje biljaka nastaje samo kada je brzina rada prevelika. Kao prednost ovih valjaka u odnosu na glatke navodi se bolje kopiranje terena i manja opasnost od stvaranja pokorice na površini zemljišta.
Valjanje je osnovna agrotehnička mera koju morate obaviti ovog proleća - © Pixabay

Međutim, mnogim proizvođačima ne odgovara da tako sporo rade, pa se opredeljuju za glatke valjke koji mogu raditi većom brzinom. Zbog potrebe da se valjanje što pre završi, često se preteruje s brzinom valjanja, pa zbog neravnog zemljišta dolazi do odskakanja valjka od površine zemljišta. To uzrokuje lošiji kvalitet rada zbog lošijeg kopiranja zemljišta i stvaranja oplazina, to jest nepovaljanih površina.

Važno je istaći da je, nezavisno od vrste valjka, uvek bolje koristiti višedelni nego jednodelni valjak, zbog boljeg kopiranja terena. Valjak mora imati odgovarajuću masu kako bi u dovoljnoj meri sabio zemljište. Ako je valjak lak, treba ga opteretiti tako što se napuni peskom ili vodom. Ukoliko to nije moguće, valjak se može opteretiti tegovima ili nekim drugim predmetima. Kako bi se sprečilo preterano sabijanje zemljišta i oštećivanje useva, za vuču valjka treba koristiti što lakši traktor.

Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik

Komentari