Svet poljoprivrede Prodavnica

Usevi u dobrom stanju najavljuju dobru žetvu

Neuobičajeno visoke temperature početkom ove kalendarske godine su srećom trajale kratko tako da nisu mogle da isprovociraju kretanje sokova kod prezimljujućih biljaka.


Pšenica - © Danijela Jovanović/Agromedia


Povišene temperature vazduha
u dosadašnjem delu zime omogućile su da se i kasno posejani ozimi usevi dobro razviju i pripreme za eventualnu pojavu niskih temperatura. Izostanak jakih zimskih mrazeva odgovara usevima posejanim posle optimalnog roka.

Ako pšenica tokom razvoja nije izložena temperaturama od 0 do 10 stepeni u trajanju od najmanje 40 dana, neće moći dalje da se razvija i raste!

Naklijala pšenica može da se koristi u ishrani stoke

Setva pšenice u optimalnom roku i padavine, kojih je bilo sporadično u manjoj ili većoj meri, glavni su razlog za dobar razvoj ovog useva. Vlage u gotovo svim rejonima ima dovoljno u površinskom sloju, ali se još o potpunoj sigurnosti za razvoj pšenice do žetve ne može govoriti. Utvrđeno je da se usevi pšenice nalaze u fenofazi od razvijenog jednog do tri lista pa do početka bokorenja.

Više dnevne temperature nisu izazvale prekid mirovanja!

Prema izveštaju prognozno-agrometeorološke službe iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, decembar 2017. godine bio je znatno topliji u odnosu na višegodišnji prosek. Tokom decembra je zabeleženo više padavina nego što je uobičajeno, a najviše ih je bilo na jugoistoku Srbije, do 150 mm po metru kvadratnom.

Polje pšenice - © Danijela Jovanović/Agromedia

Zaliha vlage u sloju zemljišta do 1 m dubine je na najvećem delu teritorije Srbije dobra, oko 140 mm po metru kvadratnom, a ponegde i više od toga.

Krajem godine je u ranim jutarnjim satima u mnogim proizvodnim područjima bilo slabih do umerenih mrazeva na visini do dva metra.


Temperature vazduha
su u granicama višegodišnjih proseka, a takođe su i normalni uslovi vlažnosti. Posle neuobičajeno toplog vremena koje je obeležilo početak januara, u drugoj nedelji je došlo do manjeg pada temperature praćenog tek ponegde slabim padavinama.

Zaštita: Snežna plesan na pšenici javlja se zbog nepoštovanja plodoreda

Krajem godine je u ranim jutarnjim satima u mnogim proizvodnim područjima bilo slabih do umerenih mrazeva na visini do dva metra i u prizemnim delovima, ali bez negativnog uticaja na poljoprivredne kulture.

Do kraja decembra meseca usevi pšenice iz optimalnih i tolerantnih rokova setve su se dobro izbokorili i pripremili za zimski period.

Stanje useva - © Danijela Jovanović/Agromedia

Više dnevne temperature u ovom periodu nisu na srecu izazvale prekid mirovanja.

Kratkotrajni snežni pokrivač polovinom januara je bio blagotvoran. Pomogao je mladim biljkama pšenice u borbi sa niskim temperaturama, a njegovo naglo topljenje je pozitivno uticalo na poboljšanje rezerve vlage u dubljim slojevima zemljišta.

Zdravstveno stanje useva

Zbog nešto veće vlage tokom druge polovine decembra u nekim proizvodnim područjima je uočeno prisustvo biljnih bolesti na ozimim žitima, pa se u nekim usevima pšenice pojavila rđa.

Kako zaštiti ozime žitarice od virusnih oboljenja

Mlada pšenica u fazi mirovanja je odlična, a često i jedina hrana sitnih glodara u ovom periodu, pa je borba sa njima od izuzetne važnosti.

Pšenica - © Pixabay

Neophodna jarovizacija!

Podsećamo da je za pšenicu kako bi izdržala niske temperature i mraz jako važno da prođe kroz proces kaljenja, kao sastavni deo procesa jarovizacije. Kroz prvu fazu procesa kaljenja intenzivno se nakuplja šećer u toku sunčanih dana tokom jesenjeg i zimskog perioda, dok se u drugoj fazi kaljenja potiskuje voda iz ćelija i tako biljka samu sebe dovodi do snižavanja tačke mržnjenja.

Samo nekoliko centimetara snežnog prekrivača blagotvorno deluje na pšenicu i služi kao odličan izolator!

Usevi koji nisu imali uslove da prođu kroz proces kaljenja, bez obzira što poseduju odlične genetske predispozicije, ne mogu da prežive zimske niske temperature u periodu koji nastupa posle jarovizacije.

Faktori spoljne sredine imaju izuzetno veliki značaj u otpornosti biljaka prema mrazu i niskim temperaturama i sve faktore treba uzeti u razmatranje. Samo nekoliko centimetara snežnog prekrivača blagotvorno deluje na pšenicu i služi kao odličan izolator. Sa čak i najmanjim snežnim pokrivačem pšenica tokom zime može da izdrži i minus 30 stepeni celzijusa. U slučaju da nema snega i znatno više temperature mogu da oštete useve i nanesu veliku štetu, posebno kod osetljivih sorti i ako traju više dana.

Zrno pšenice - © Pixabay

Rokovi setve važni za otpornost!

Koliko su usevi pšenice otporni na niske temperature, zavisi i od toga kada su posejani.

Važno je znati da sorte osetljive na mraz ne treba rano sejati. Čak je i poželjno da se seju nakon optimalnih rokova zato što imaju jako kratak rok jarovizacije i rano prelaze u generativni stadijum i formiranje klasa, pa ako nastupe tada niske temperature, sigurno dolazi do izmrzavanja. U generativnoj fazi sve sorte izmrzavaju. Tamo gde postoji mogućnost, treba koristiti različite rokove setve i tako osigurati prinose, i to tako da se prvo seju sorte koje su najotpornije na niske temperature, pa redom, dok se na kraju ne poseju najmanje otporne sorte.

Treba znati i da plitka setva smanjuje otpornost prema mrazevima, jer se u tom slučaju čvor bokorenja pšenice nalazi na površini, pa je direktno izložen uticaju niskih temperatura. Ali nikako ne treba ići u drugu krajnost i sejati duboko. Setva dublja od 4 cm smanjuje otpornost prema niskim temperaturama jer se biljka slabije razvija dok prolazi kroz deblji sloj zemljišta, a čvor bokorenja bude na istoj dubini od 1-2 cm kao i kod pliće setve. Setva na 2-4 cm omogućava najbolji razvoj biljke.

Osim kaljenja i dubine setve, veliki uticaj na otpornost na niske temperature ima i zdravstveno stanje biljaka, stanje zemljišta, ekspozicija terena i ostali činioci.

Stanje useva - © Danijela Jovanović/Agromedia

Prihrana pšenice

Kad mlade biljke uspešno prođu kroz periode niskih temperatura, onda početkom februara treba početi sa prihranjivanjem pšenice, jer ona ima izuzetno dug period vegetacije koja traje od 240 do 260 dana, pa je za ostvarivanje punih prinosa neophodno dodatno unošenje azota.

Kraj zime, pre nego što dođe do intenzivnijeg porasta, pravo je vreme za dodatnu prihranu. Prihranjivati treba pre ulaska u fazu vlatanja, kada se formiraju elementi prinosa.

Ako se zakasni sa prihranom, u kasnijem periodu nije moguće dodavanjem većih količina azota ispraviti ove greške i ostvariti veći prinos.

Ako krajem zime imamo normalno razvijen usev, onda stručnjaci kažu da je dovoljno prihranu izvesti u jednom navratu. Ako usev nije dobro razvijen, onda prihranu treba izvesti dvofazno, gde drugo prihranjivanje utiče na nalivanje zrna i popravku kondicije pšenice. Na neutralnim zemljištima za prihranu u prvoj fazi se može koristiti urea, a u drugoj kan, a ukoliko je zemljište kiselo, a takva je većina na našim područjima, onda se prihrana obavlja kanom.

Ako ratari do žetve budu sprovodili odgovarajuće agrotehničke mere, očekuju se dobri prinosi pšenice!

Komentari