Svet poljoprivrede Prodavnica

Kakav raspored setvenih površina predviđaju stručnjaci

Ratarske kulture, kao najzastupljenije u našoj zemlji, uvek zaslužuju veliku pažnju. Ovoga puta naša ekipa saznala je u kakvom se trenutno stanju nalazi pšenica i kako podnosi niske temperature. Raspitivali smo se i o tome koje se ratarske kulture gaje manje, a koje više u poslednjih nekoliko godina i otkrili zašto predstojeća setva kukuruza ne treba da vas brine.   

Gospodin Vukosav Saković, direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, objasnio nam je šta utiče na raspored i zastupljenost ratarskih kultura u našoj zemlji i na kojoj površini se svaka od njih gaji.

Led na Dunavu jedan od razloga smanjenja prometa robe na Produktnoj berzi

S obzirom na to da je setva pšenice prošle godine u većini krajeva kasnila, u optimalnom roku zasejano je svega oko 300.000 hektara, što je malo više od 50% ukupnih površina pod tom kulturom u našoj zemlji.
 

Žitarice - ©Pixabay 

Ta pšenica niske temperature odlično podnosi, trenutno se nalazi u izvanrednom stanju i lepo se ubokorila. Međutim, pšenica koja je posejana van optimalnog roka bila je izložena niskim temperaturama u fazama klijanja i nicanja, pa se mogu očekivati i određene štete.

Pšenica rekordno rodila u Srbiji!

Za sada ništa nije alarmantno, ali sigurno će na toj pšenici prinosi biti umanjeni u odnosu na očekivane. Ipak, imajući u vidu da je setva na kraju ipak stigla do 550.000 hektara, što znači da je za svega 10% manje pšenice nego prošle godine, mi ćemo pored hlebnog zrna za domaće potrebe imati i viškove za izvoz. Koliko će ukupan izvoz iznositi, to zavisi od prosečnog prinosa“, ističe Saković.
 

Pšenica - ©Pixabay 

Kada je reč o rasporedu setvenih površina, manja pomeranja moguća su svake godine i ona uglavnom zavise od prošlogodišnjeg roda i cena žitarica i uljarica. Tako, na primer, soja već nekoliko godina unazad ima dobru i stabilnu cenu, pa je zato jedna od kultura koje su u usponu.

Sve boje zlatnog zrna kukuruza!

Svi oni koji mogu da gaje soju uglavnom prelaze na tu kulturu i to pre svega na teret pšenice i kukuruza. Međutim, te površine pod sojom nisu toliko velike da bismo mogli da kažemo da je došlo do značajnog umanjenja kod drugih kultura. Mi pšenicu sejemo na oko 600.000 hektara, kukuruz na više od milion, a soju na oko 200.000 hektara“, objašnjava gospodin Vukosav.
 

Pšenica koja je posejana van optimalnog roka bila je izložena niskim temperaturama u fazama klijanja i nicanja, pa se mogu očekivati i određene štete.

Rekord u setvi soje bio nam je oko 220.000 hektara, a nikada nismo sejali manje od 165.000 hektara. To pomeranje kod soje za 20.000 do 30.000 hektara je veoma bitno za proizvođače te kulture, ali na svu sreću ne utiče na ukupan rod drugih žitarica“, dodaje on.

Uljana repica – popularna, isplativa i tražena kultura!

Ako govorimo o suncokretu, izgleda da se, bez obzira na to koliko proizvođači svake godine kukaju na cene, površine pod ovom uljaricom u Srbiji povećavaju.
 

Zrna kukuruza - ©Pixabay 

Nisu to velika povećanja, ona iznose od nekoliko hiljada do 10.000 hektara godišnje. Sigurno je da će i ove godine suncokret biti zastupljen na nešto više od 200.000 hektara. Imajući u vidu da se pšenica zasejala na nešto manjim površinama, rekao bih da će one sada biti posejane upravo suncokretom ili nekom sličnom kulturom“, objašnjava direktor „Žita Srbije“.

Još jedna sve popularnija kultura u našoj zemlji jeste i uljana repica.

Ona je veoma osetljiva biljka i videćemo na proleće kako je uspela da preživi niske temperature, naročito zbog nedostatka snega koji je u pojedinim krajevima kasnio dvadesetak dana. Da je on na vreme pao, to bi bilo idealno za uljanu repicu, baš kao i za pšenicu i ozimi ječam. Ovo zakašnjenje moglo bi da nanese određene štete“, objašnjava Saković.
 

Ratarima se i ove godine nude hibridi za sve vremenske uslove i periode setve, pa zato već sada možete da budete sigurni da barem na tom polju nećete imati probleme.


Kukuruz će, kao i do sada, ostati primarna ratarska kultura
u našoj zemlji.

Pesimisti površine pod kukuruzom nekada procenjuju na 960.000 hektara, optimisti na 1.050.000 hektara, ali naš prosek svakako iznosi oko milion hektara i to očekujemo da će se ponoviti i u ovoj godini“, ističe naš sagovornik.

Kada je reč o nekim simbolično zastupljenim ili manje traženim kulturama, među njima će, kao i do sada, dominirati ovas (naročito u brdskim i planinskim predelima), ječam (koji se gaji na 90.000 do 100.000 hektara) i raž.
 

Uljana repica u polju - ©Pixabay 

Prošle godine jesenja setva ječma bila je uobičajena, s obzirom na to da proizvođači slada, odnosno ječma koji je namenjen za pivarsku industriju, uglavnom organizuju proizvodnju. Zato očekujemo da će površine pod ovom kulturom biti konstantne, kao i prethodnih godina. Što se tiče raži, mi smo veoma mali potrošači te kulture. Zato svako bilo kakvo povećanje napravi problem sa hiperprodukcijom i za tu raž nemamo kupce“, rekao je Saković.

To dovodi do cikličnih skokova, pa jedne godine imamo viškove, a druge godine manjak, te moramo da uvezemo nekoliko hiljada tona. Ukoliko ne dođe do ozbiljnijeg povećanja potrošnje, ne možemo ni očekivati da će sadašnja potrošnja dovesti do toga da se površine pod raži povećaju“, zaključuje direktor „Žita Srbije“.
 

Vukosav Saković, Žita Srbije - ©Agromedia 

O setvi kukuruza još uvek je rano da se govori i optimalni rokovi će zavisiti od vremenskih prilika. Međutim, sudeći po broju hibrida ove žitarice na srpskom tržištu i po uspesima koje ratari širom Srbije sa njima ostvaruju, sigurno je da smo u semenskoj proizvodnji kukuruza napredovali više nego u bilo kom segmentu ratarstva. Ratarima se i ove godine nude hibridi za sve vremenske uslove i periode setve, pa zato već sada možete da budete sigurni da barem na tom polju nećete imati probleme.

Sagovornik:
Vukosav Saković, direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“

Komentari