Svet poljoprivrede Prodavnica

Da li kalijum utiče na smanjenje poleganja biljaka

Na poleganje useva mogu da utiču više faktora, a jedan od njih je i primena mineralnih đubriva, na bazi azota, kalijuma i fosfora.

Pšenica - © Pixabay

 

U ekološkim uslovima naše zemlje do poleganja najčešće dolazi kod strnih žita i kukuruza. Brojni ekološki činioci mogu da prouzrokuju poleganje useva kao što su:

  • jaki vetrovi,
  • preterana vlažnost,
  • nedovoljna osvetljenost i dr.

Pored toga, i neki patogeni mogu da doprinose poleganju useva. Pojedini genotipovi ispoljavaju različitu predispoziciju prema poleganju zavisno od visine i građe i razvijenosti mehaničkih tkiva stabla.

Preterana i neizbalansirana primena azotnih đubriva, zajedno sa kalijumovim i fosfornim đubrivima, kao i visoke doze tečnog ili čvrstog stajnjaka bogatog azotom, mogu takođe da izazovu poleganje useva. Preobilna ishrana azotom smanjuje stvaranje potpornih, skeletnih supstanci, mehaničkog tkiva.

Vlaga u usevu - © Pixabay

Brojni autori su do sada utvrdili povoljno dejstvo kalijuma na otpornost biljaka prema niskim temperaturama i mrazu. Naime, u slučaju obilne ishrane azotom, veći deo fotosintata koristi se za sintezu azotnih jedinjenja, usled čega se smanjuje sadržaj šećera u ćelijama i time njihova otpornost prema mrazu.

Na osnovu do sada stečenih saznanja o otpornosti biljaka prema niskim temperaturama i mrazu, smatra se da se neposredno i posredno dejstvo kalijuma na tolerantnost biljaka prema pomenutom činiocu zasniva na:

  1. povoljnom uticaju na turgor ćelija,
  2. regulaciji osmotskog pritiska,
  3. povećanju otpornosti prema dehidrataciji,
  4. fotosintezi,
  5. povećanju sadržaja šećera, lipida i katjona.

Kukuruz - © Pixabay

Pored navedenog, smatra se da dobra obezbeđenost kalijumom smanjuje oksidativna oštećenja izazvana niskim temperaturama.

Čvrstoća stabla žitarica, kukuruza i dr. u značajnoj meri zavisi od ugrađivanja potpornih supstanci lignina i celuloze u mehanička tkiva stabla. U uslovima nedostatka kalijuma smanjuje se poprečni presek stabla, a pri jakom nedostatku lome se i lisne drške.

Kalijumova đubriva ne zagađuju podzemne vode pošto se kalijum jon praktično ne ispira u dublje slojeve zemljišta, niti podstiču eutrofikaciju površinskih voda pošto kalijum, za razliku od fosfora i azota, u većini slučajeva ne ograničava rast i razmnožavanje vodenih organizama.

Zemljište - © Pixabay

Đubrenje kalijumom preko fotosinteze utiče i globalno na životnu sredinu, na sastav atmosfere. Od kalijumovih đubriva kod nas se najčešće koriste kalijum-hlorid, a ređe kalijum-sulfat. Ova đubriva ne sadrže primese u većim količinama, koje bi mogle da zagađuju sredinu. Zahvaljujući tome, čak i pri upotrebi većih doza kalijumovih đubriva, ne dolazi do opterećenja lanca ishrane nepoželjnim materijama.

Kalijum-hlorid i kalijum-sulfat su hemijski neutralna, a fiziološki kisela đubriva. U slučaju đubrenja uobičajenim dozama kalijumovih đubriva, nema značajnije promene pH vrednosti zemljišta. Pri upotrebi kalijum-hlorida, hlor jon koji je u zemljištu mobilan ispira se u dublje slojeve, a kalijum se adsorbuje. Kao posledica toga gube se ekvivalentne količine kalcijuma iz zemljišta.

Dugotrajna primena visokih doza kalijumovih đubriva usled antagonizma kalijuma i drugih katjona pri usvajanju, smanjuje nakupljanje magnezijuma, kalcijuma, natrijuma i stroncijuma u biljkama. Istovremeno povećava se sadržaj kalijuma u biljkama. Dugotrajna upotreba većih doza kalijuma, usled antagonizma pri usvajanju između kalijuma i magnezijuma može da izazove, posebno u višegodišnjim zasadima, ponekad i pojavu akutnog nedostatka magnezijuma.

Mlad kukuruz - © Pixabay

U slučaju đubrenja uobičajenim dozama kalijumovih đubriva nema značajnije promene pH vrednosti zemljišta. Kalijumova đubriva se primenjuju pod osnovnu obradu, zaoravanjem plugovima ravnjačima, obrtačima ili unošenjem razrivačima i u mnogome zavise od potrebe biljaka tokom njenog vegetavionog perioda.

Biljke koje imaju duži vegetacioni period preporučuje se 50% primene kalijumovih đubriva u jesen pri osnovnoj obradi, oko 30 % pre setve ili sadnje a ostatak, oko 20% u vidu prihranjivanja. Biljke sa kraćim vegetacionim periodom preporučuje se 2/3 pri osnovnoj obradi a 1/3 kao startno đubrivo.

Veoma je bitno da se kalijumova đubriva kvalitetno i pravovremenom osnovnom obradom rasporedi po celoj dubini profila u oraničnom sloju zemljišta. Do nedostatka kalijuma najčešće dolazi na lakom, peskovitom zemljištu, kao i na zemljištu s niskim sadržaje gline ili visokim sadržajem treseta.

Zemljište - © Pixabay

Nedostatak kalijuma se uglavnom javlja na najstarijim listovima, na vrhu i duž ivica u vidu nekroze gde se u početku može uočiti žuto-zelena boja a kasnije i crveno-mrka boja gde na kraju kao posledica toga dolazi do izumiranja i opadanja listova.

Nedostatak kalijuma odražava se na rast i izgled korena. Koren ostaje kratak, slabo se grana, smanjuje se broj i veličina korenskih dlačica, gubi belu boju i lako podleže napadu parazita. Takođe, nedostatak kalijuma se često može i uočiti na plodovima paradajza kao „zelena kragna“ oko peteljke ili u vidu žućkasto-zelenih fleka.

Biljke koje su dosta osetljive na nedostatak kalijuma su: krompir, jabuke, ribizle, kruške i druge jestive i ukrasne plodonosne biljke. Količine kalijumovih đubriva koje treba uneti u mnogome zavise od ostvarenog prinosa, gajene kulture ali i od zadržaja kaljuma u zemljištu.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Valentina Aleksić, dipl. ing. melioracija zemljišta i voda

Komentari