Damir i Jelena Tolja na prekretnici između poslova i porodice, rešili su jednog dana da se iz Beograda dosele u selo Beljina, opštine Barajevo i započnu sopstvenu proizvodnju hrane. Najpre su podigli plastenike i krenuli sa uzgojom paradajza i paprike. Sledeći korak bio je sušeni paradajz, koji je u početku bio prava atrakcija isto kao što je i nekima paradajz za slatko.
Možda vas zanima
„Prve sezone dobili smo ideju da radimo sušeni paradajz, ali smo uzgajali samo paradajz jabučar. Sušili smo njega, nije to bilo loše, ali smo sledeće godine posadili paradajz šljivar, od kog se pravi i pelat i koji je namenjen za sušenje, jer ima više suve materije od ostalih sorti i manje semenki. Nakon sušenja, stavili smo začine, ubacili maslinovo ulje i dobili smo proizvod koji je jako lepo prošao“, kaže Damir Tolja.
Tek tri godine u poslu, a već su postali nadaleko poznati u Beogradu i daljoj okolini po svojim džemovima, mermeladama, ajvarom, kuvanim i svežim paradajzom, paprikom i drugim proizvodima. Reklamiranje preko prijatelja i fejsbuk stranice sa prepoznatljivim i autentičnim brendom „Rođaci sa sela“, dalo im je dobro i stabilno tržište. Međutim, posebna atrakcija njihove ponude – sušeni paradajz, od kad je pušten u prodaju, rasprodat je za manje od mesec dana.
„Sušeni paradajz je dobio na fokusu tek kad smo ga prodali, pa ljudi koji su ga kupili i probali, kad su zatražili novu porudžbinu, mi ga više nismo imali i to je ono što je bilo specifično. Po mom mišljenju to je proizvod koji se voli ili ne voli, ali ima ljudi koji su pozitivno reagovali na ovaj i ostale naše proizvode. Prve sezone dobili smo nekih 500 kilograma, nešto smo prodali u svežem stanju, a ostalo smo osušili i potom sve smo prodali u roku od 20 dana!“
S obzirom na to koliko je njihov sušeni paradajz tražen, za ovu sezonu pripremili su plastenik neklasičnih sorti paradajza zahvalnih za sušenje; šljivar, čeri, ljubičasti i pink u manjim količinama. Kako naglašavaju, imperativ njihove proizvodnje je kvalitet, zato svi njihovi proizvodi nemaju nikakve aditive i konzervanse, ono što priroda dâ – to stavljaju u teglu.
„Vratili smo se starim načinima, spojili smo tehnologiju i tradiciju“, kaže Damir.
Izvorna tehnologija sušenja paradajza je sušenje na suncu ili takozvana (sun dry), a to je i njihov način pripreme ovog proizvoda.
„Pratimo vremensku prognozu leti i ja takoreći obilazim oko kuće i jurim sunce. Bitno je da je konstantno na suncu, da nije u hladu, jer ako je na hladnom, može da dođe i do kvarenja. Ja paradajz isečen na kriške posolim, da on ispusti što pre tečnu materiju i stavim začine da ne bi bube letele. Kasnije se doda još začina i maslinovo ulje“, objašnjava Jelena Tolja.
Na suncu paradajz šljivar izgubi i do 90 odsto svoje mase, tako da za 10 kilograma svežeg dobijete 1 kilogram sušenog. Prošle godine proizveli su 1000 teglica. Želja im je da ubuduće za svoje proizvode koriste samo namirnice koje sami proizvedu.
„Mi bismo voleli sve što koristimo u našim proizvodima ili da proizvodimo ili da je od proizvođača naše bliže okoline. Zato smo počeli i začinsko bilje da ugajamo, koje ćemo koristiti u našim proizvodima, kao na primer začini u sušenom paradajzu. Uopšte, sama ideja je da napravimo samoodrživost, da sve što mi proizvedemo bude od naših kompletnih sirovina. Situacija sa maslinovim uljem je već malo teža“, priznaje Damir, ali i za to ima rešenje – prijatelji iz Hrvatske i Grčke.
„Koristimo ekstra devičansko maslinovo ulje i u 90 odsto slučajeva kad možemo da nađemo, koristimo De ćeko (De Cecco) ulje. Imamo prijatelja u Hrvatskoj koji ima maslinjak, imamo prijatelja u Grčkoj koji takođe ima maslinjak; ideja nam je, iako je veći zahvat, da njihovo ulje donesemo ovde, uvezemo i da potpuno zaokružimo proizvodnju sušenog paradajza i da damo proizvodu taj pečat domaćeg iako masline ovde ne možemo da uzgajamo“.
Za onoga ko želi i ima volje, nebo je granica, kažu, ali za porodicu Tolja iz Beljine, komercijalizovanost porodične proizvodnje nije cilj.
„Ovde smo došli, pre svega, zbog dece. Mi se širimo samo našim snagama, nećemo da prodajemo naše proizvode po marketima, jer jednostavno radimo proizvod koji nije za police, a s druge strane nećemo da na uštrb kvantiteta smanjujemo kvalitet, jer kvalitet je nešto po čemu smo prepoznatljivi i što negujemo“, naglašava bračni par Tolja.
Komentari