U Zapadnobačkom okrugu, u opštini Kula, nalazi se selo Ruski Krstur, nezvanično vojvođanska prestonica paprike i zvanično kulturni centar rusinske nacionalne manjine. Na površini od 400 hektara meštani Krstura gaje čuvene paprike, crvene roge zvane ajvaruša. Uspeh u uzgoju podstakao je i proizvođače u okolnim selima, pa su površine pod paprikom proširene za još oko 150 hektara, saznajemo od Dušice Oros, predsednice Udruženja paprikara u Ruskom Krsturu.
Foto:Andrea Međeši
U martu je mraz ugrozio rasad
„Zadovoljni smo što je premašena ta magična površina od 500 hektara. Zato smo posle godinu dana pauze, zbog korone, početak berbe paprika veselo proslavili u subotu, 21. avgusta kada je u Ruskom Krsturu održana deveta manifestacija „Dani krsturske paprike“. Po tradiciji, počeli smo obilaskom polja na kojima kreće berba“, kaže Oros za AGROmedia portal.
Prema njenim rečima, ova godina je jako teška za uzgoj paprike jer vremenske prilike nisu pogodovale proizvodnji rasada.
„U martu, taman kad je bio posejan rasad, došli su mrazevi. Kada je trebalo presađivati rasad, stigao je kišovit i hladan maj, a onda su krenule velike vrućine, pa u nekoliko navrata veliko nevreme sa vetrom, ali i pored svega toga paprika se održala. Pamtimo dva dana, 17. jul i 3. avgust, kada je nevreme oborilo papriku. Onda su stigle temperature koje su prelazile 40 stepeni i napravile štetu na plodovima. Paprika je dobila fleku od sunca“, istakla je ona.
MOŽDA VAS ZANIMA
Bolje da nas pogodi grad nego oluja
To znači da će takva paprika, iako je velika, otići u drugu klasu i da će zarada proizvođača biti manja. Pitamo da li imaju pomoć države ili osiguravajućih kuća kada dođe do tih neželjenih vremenskih prilika.
„Te vremenske promene sa snažnim olujama uočavamo već tri godine zaredom, a od toga se osigurati ne možemo jer osiguravajuće kuće ne poznaju takve rizike i procedure. Na primer, utvrđivanje štete od olujnog vetra je komplikovano i skupo. Naša meteorološka stanica je u Bajši koja je 35 km udaljena. Postoji osiguranje od oluje, skupo je, a osiguranik teško dokazuje da je paprika povaljena od olujnog vetra. Osiguranje od grada je nešto jeftinije, pa u onim gorkim šalama umemo da kažemo: Bolje da nas pogodi grad, pa da dobijemo bar neku odštetu“, rekla je naša sagovornica.
Oros kaže da bi i pokrajina i država mogle više da pomognu. Uzgajivači sve više pokrivaju papriku mrežama za zasenu što daje dobre rezultate jer spašava papriku od prejakog sunca.
„To je za seljaka velika investicija. Do ove godine republika je izlazila sa konkursom za mreže gde je povraćaj bio 50 posto, što ove godine nje slučaj. Bar ne još. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu nije nikada ponudio sličnu pomoć“, naglasila je.
Foto:Andrea Međeši
Nadaju se većoj ceni na veliko
Proizvođači se nadaju da će ove godine dobiti veću cenu za prodaju na veliko. Kako kažu unazad 15 godina cena paprike na veliko je ista.
„Zna se da je proizvodnja poskupela. Od nadnica, preko repromaterijala, hemije, prihrane… Nadamo se da će država podržati naše proizvođače, ne samo u Ruskom Krsturu već u celoj Srbiji. Da ne uvoze povrće već da plasiraju naše proizvode van zemlje. Time bi se postigla bolja cena, proizvođači bi bili zadovoljni, a mladi proizvođači ne bi opet razmišljali o odlasku iz sela već bi vredno radili na svojim parcelama“, govori sagovornica našeg portala.
Zemljoradnička zadruga „Krsturska paprika“
Ruski Krstur ima udruženje proizvođača paprike „Capsicum annuum“ koji broji oko 160 članova. Kao udruženje ne mogu da vrše otkup paprike kao ni da nabavljaju repromaterijal, pa su zbog toga osnovali Zemljoradničku zadrugu „Krsturska paprika“.
„Otvorili smo poljoprivrednu apoteku da bi nabavljali repromaterijal za naše poljoprivrednike i vršili otkup paprike, s tim da se borimo za sto veću cenu za naše proizvode. Verujemo da je to dobar način“ rekla je za naš portal Dušica Oros kao direktorka Zadruge.
Foto:Andrea Međeši
Prosečan prinos, skupa proizvodnja
Sa ponosom ističe da je zahvaljujući Udruženju pre deset godina pokrenuta manifestacija „Dani krsturske paprike“ na kojoj se okupljaju proizvođači iz cele Srbije.
„Pozvali smo druge proizvođače da dođu da zajedno obiđemo naše parcele pod paprikom, razmenjujemo iskustva i u toku sezone komuniciramo oko svih važnih tema. Sa otkupljivačima smo pokušali da sklopimo saradnju o otkupu, bili su nam u gostima i profesori sa fakulteta, predstavnici poljoprivrednih stručnih službi i kuća sa kojima sarađujemo na zaštiti“, rekla je naša sagovornica.
Dodaje da kada se sve sumira, zaključili su da su ulaganja ove godine bila mnogo veća zbog povećanja cena, intezivnijeg korišćenja zaštitnih sredstava usled vremenskih prilika, a prinos će biti u okviru prosečnih vrednosti, što je oko 60 tona po hektaru. Nadaju se ceni od 100 dinara na veliko za papriku prve klase, a bar 40 dinara za papriku koja odlazi u preradu. Jedino s tim cenama će, kako kaže, pokriti troškove i nešto minimalno i zaraditi.
Komentari