Da bašte ne stoje prazne POSEJTE BORANIJU! – Kako se radi postrna setva boranije?

Da bašte ne stoje prazne POSEJTE BORANIJU! – Kako se radi postrna setva boranije?

Približava se vreme kada će se s mnogih njiva i leja u baštama, skinuti usevi posejani jesenas ili rano proletos i parcele će ostati prazne. Da ne bi „dangubile“ na njima mogu da se gaje biljke iz takozvane postrne ili druge setve. Naravno, u sred leta drugi usev se ne može zasnovati na svakoj slobodnoj parceli jer je navodnjavanje prvi preduslov za postrnu setvu. Dakle, postrna setva većine povrća je moguća samo na njivama na kojima postoji mogućnost da se usev navodnjava. Od povrća, kao drugi usev najčešće se seje boranija (Phaseolus vulgaris), koju u nekim krajevima zovu i mahune, zeleni grah. Za ishranu se beru nezrele mahune dok su još sočne i meke, i u zavisnosti od sorte i podneblja, odnosno tradicije, pripremaju se čitave mahune ili mlado zrno.

boranija u metaloj činiji

Ova biljka pripada porodici mahunarki, a potiče sa prostora Meksika i Južne Amerike. U Evropi se počela gajiti u 16. veku i vrlo brzo se raširila na ceo kontinent zbog svog kvaliteta i lakog uzgoja. Veoma je korisna namirnica i dobar prirodan antioksidans, kao lek za prevenciju raznih bolesti. Ovo povrće sadrži razne korisne sastojke kao što su: belančevine, biljna vlakna, omega 3 masne kiseline, arginin.

Vrste boranije

Boranija i pasulj pripadaju istoj botaničkoj vrsti u kojoj su, s obzirom na način korišćenja, stvorene sorte s kvalitetnom mahunom bez „konca„ i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte s kvalitetnim zrelim zrnom različitog oblika veličine i boje, koje zovemo pasulj. Ali, neke sorte boranije mogu da se ostave da sazru i da se pripremaju kao pasulj.

Boranija se, prema visini biljke, deli na niske sorte (50-60 cm) i visoke sorte (i do tri m). Od niskih veoma su rasprostranjene „piker“, „galotin 50“, „favorit“, „harvester“, „nijagara“, „sprajt“ i domaće selekcije „panonka“, „sana“, „jasenica“. Za berbu najranije stiže „palanačka rana“, a od. od žutih poznata je „zlatna olovka“. Od visokih sorti najviše se gaji „puterka“ – krupnog, tamnomodrog semena čije mahune dostižu dužinu i petnaestak cm.

Za jesenju proizvodnju boranija (žute sorte) se seje krajem juna, tokom jula i na samom početku avgusta, ne kasnije, a za berbu dospeva u septembru, oktobru i početkom novembra. Za gajenje na većim površinama uvek se biraju niže sorte jer ih je lakše obrati mašinski, dok se visoke gaje uglavnom na manjim površinama uz kuću (treba im oslonac). Niske sorte imaju kraću vegetaciju oko 50 – 60 dana, dok se visoke mogu brati duže. Postoje i podele prema biji i veličini mahune na žute, zelene i šarene.

boranija u korpi

Visoke sorte boranije se uglavnom gaje uz kuću jer zahtevaju poptporu. Zbog višeg rasta daju veći prinos po jednoj biljci. Međutim berba je komplikovanija jer se beru ručno. Bez obzira da li se gaje samo za kućne potrebe ili je deo namenjen prodaji, preporučljivo je da se seju sukcesivno, svakih sedam dana. Između redova ostavlja se razmak od 60 cm, dok su kućice jedna od druge udaljene tridesetak cm. U svaku kućicu se ubacuje do pet semenki.

Da bi se visoke sorte boranije mogle dobro razviti koriste se potpornjevi – najšešće su to pritke koje stoje samostalno ili se međusobno povezuju. Takođe može da se koristi špalir od stubova među kojima je zategnuta žica za koju se veže mreža. Nekada se za oslonac mogu koristiti i druge biljke kao što su kukuruz ili suncokret.

Da bi boranija imala dobar rod treba da se gaji u plodoredu tako da na istu parcelu dođe posle tri-četiri godine. Dobro je da se pre nje gaje ratarske biljke ili od povrća krompir, krastavci i kupus, dok je ona dobar predusev za većinu povrća.

Redukovana priprema zemljišta za setvu boranije

Kada se boranija gaji kao postrni usev nema puno vremena za pripremu zemljišta. Za to i nema potrebe, i ona je redukovana. Posle pliće obrade unese se komplaksno mineralno đubrivo, nikako stajnjak, a količine zavise od preduseva i kvaliteta zemljišta. Orijentir su količine koje ovo povrće iznese. Tako s 10 t prinosa boranija iznosi: 75 kg azota, 20 kr fosforoksida, i 70-90 kg kalijumovog oksida. Ova biljka je veliki azotofiksator pa su joj potrebne niže doze azotnih đubriva. Kada se rasturi đubrivo obavi se fina predsetvena obrada i seje.

Razmak između redova ide od 50 do 65 cm, dok je unutar reda razmek među biljkama oko 7 cm. Ukoliko se seju bujne sorte boranije treba ostaviti veći razmak u redu. Da bi se postiglo ravnomernije nicanje potrebno je posle setve zemljište povaljati. Ostale mere su iste kao i u prolećnoj setvi,s tim da su boraniji u ovom roku setve potrebna i četiri-pet navodnjavanja. Voda je najpotrebnija za kompletan razvoj cvetova i njihovu oplodnju, jer suvo vreme ometa ovaj prirodni proces.

biljke boranije dok su male

Boraniji smetaju korovi pa ih valja redovno uklanjati okopavanjem ili kultiviranjem. Prvo kultiviranje ili okopavanje uz prihranu KAN-om ili vodotopivim đubrivima kroz sistem za zalivanje obavlja se 15-20 dana po nicanju ili kada biljke dostignu visinu od 8-10 cm. Čim počne cvetanje međuredna obrada zemljišta se obustavlja. Za postrnu setvu treba odabrati niske sorte jer je njihova vegetacija kraća.

Boranija raste brzo i prve mahune za branje stižu za 45-50 dana posle nicanja. Mahune treba da su krte, sočne i mesnate. Niske sorte boranije beru se mašinski kada je oko 75 procenata mahuna zrelo, što se najšeće radi vizuelnim pregledom imajući u vidu karakteristike sorte koja je posejana. Valja znati da ranija berba daje manji prinos, ali kada se zakasni mahune su lošijeg kvaliteta.

Kada je u pitanju zaštita, treba znati da probleme mogu napraviti iste bolesti i štetočine koje napadaju pasulj i grašak. To su gama sovica (Autographa Gamma) mediteranska stenica (Nezara viridula) — poznata kao i povrtna sovica, Pamukova sovica (Helicoverpa armigera), a od bolesti ovo povrće zaražavaju bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum) i antraknoza (Colletotrichum lindemuthianum).

Hranljiva boranija, ali može da bude i otrovna

Sirova boranija je zapravo malo toksična. Nećete umreti ako ih jedete kuvane, ali ako ih pojedete sveže iz bašte, pojšćete i malo otrova! Toksini su više koncentrisani u semenima nego u mahunama, pa ako ćete ih jesti sirove, birajte mlade mahune s malim semenkama. Kuvanje, odnosno visoka emperatura razgrađuje ove toksine i čini boraniju sigurnom za jelo.

Boranija – Biljka svetlosti

Boranija ima velike zahteve za svetlošću u prvim fazama rasta, kada zasenjivanje dovodi do izduživanja biljaka. U fazi cvetanja i plodonošenja intenzivno osvetljenje, uz veću vlažnost vazduha, utiče pozitivno na kvalitet mahuna. U toku dana boranija okreće listove prema položaju sunca, odnosno ujutro i predveče listovi su celom površinom okrenuti ka suncu, dok su u podne samo ivicom, i na taj način se biljka brani od prevelike žege. Neke sorte visokog stabla su tolerantne na nedostatak svetlosti i zato se uspešno gaje u združenom usevu sa kukuruzom.

ruka koja kida boraniju sa stabla

 

Po poreklu, boranija je biljka kratkog dana. Međutim, veliki broj sorti i širok areal gajenja uslovio je da danas postoje sorte kratkog dana – indiferentne, koje podjednako cvetaju i pri dugom i pri kratkom danu, te sorte dugog dana. Sorte koje se gaje kod nas uglavnom su kratkog dana i zato se najbolje uzgajaju u proleće ili jesen. Međutim, pasulj i neke sorte boranije uspešno se gaje i kao međuusev u kukuruzu.

Boranija za zimnicu

Retke su domaćice koje po neku kesicu boranije iz postrne setve ne ostave u zamrzivač za zimu. Neke je samo operu, iseku na željenu veličinu i zamrznu, druge je kratko blanširaju u blago slanoj, ili slanoj i kiseloj vodi, procede ubace u vrećice i tako zamrznu. A neke se potrude da ih upakuju u tegle i tako u ostavi uvek imaju neku već gotovu salatu ili sirovinu za mešanu salatu za zimu. Predlažemo vam da se „oprobate“ s nekim od ovih recepata.

Slana boranija

Slana boranija u tegli se priprema od 3 kg boranije bilo koje sorte, dva litra vode i četiri kašike soli. Boraniju prvo očistiti, oprati i iseći po pola. Ocediti i pakovati u čiste suve staklene tegle, pomalo potiskivati da se dobro složi. Vodu staviti da provri i u kipuću dodati so i ostaviti da se prohladi. Toplim rstvorom naliti tegle do ivice i zatvoriti metalnim poklopcima.

U širu posudu (šerpu ili lonac) staviti tkaninu na dno , poređati tegle i naliti mlakom vodom tako da poklopci budu van vode. Staviti na sporet i sačekati da provri. Od momenta vrenja meriti 25 minuta i podesiti temperaturu tako da voda sve to vreme lagano vri. Po isteku 25 min. skloniti sa šporeta i ostaviti da se sve zajedno ohladi. Ohlađene tegle izvaditi iz vode, osusiti krpom i ostaviti na mesto na kojem će sačekati zimu. Ovako pasterizovana boranija moze da stoji godinu dana.

kisela boranija iseckana u tegle

Kisela boranija

Boranija se složi u tegle, količina koju imate na raspolaganju, a za svaku teglu od 720 ml potrebno je jedna kašika šećera, jedna kašika soli, jedna mala šolja za kafu alkoholnog sirćeta, lovorovi list, biber u zrnu , crni luk.

Boraniju očistite, operite i složite u staklene tegle, dodajte šećer , so, sirće, biber u zrnu, lovorovi list i malo narezanog crnog luka, onda u teglu nalijte čistu vodu, dobro ih zatvorite pa ih stavite u neku šerpu u koju ćete sipati hladnu vodu i stavite na šporet da se boranija pasterizuje. Kada uočite da je voda u šerpi pustila prvi ključ kuvajte još 15-20 min . Tegle ostavite u šerpi da se ohlade i tek tada ih izvadite, obrišite, ako treba obeležite i odložite u ostavu na hladno i tamno mesto.

Bela boranija za zimu

Sastojci: jedan kg bele boranije/može i zelena, tri poveće zelene paprike, dva-tri paradajza srednje veličine, 5-6 šargarepa srednje veličine, desetak čenova belog luka, tri četiri tegle i po ukusu soli i vode da se naliju tegle.

Boraniju očistite i narežite na veličinu koju želite, pa je hladnom vodom operite i ostavite da se malo ocedi. Paprike operite i narežite na željenu veličinu. Isto to uradite i s paradajzom. Beli luk očistite pa i njega narežite na željenu veličinu. Šargarepu očistite i narežite na kolutove.

U čiste i suve tegle prvo poređajte boraniju, do četvrtine, zatim do polovine ubacite isečeno povrće, započnite s paprikom a završite belim lukom, zatim dodajte boraniju pa opet poređajte povrće kojim dopunite teglu, ali ne potpuno. Zatim posolite i dopunite teglu do početka grlića. Uspite vodu ne do vrha već se trudite da između boranije i poklopca bude malo praznog prostora. Napunjene tegle poklopite limenim poklopcem i stavite na pasterizaciju.

boranija kuvana na tanjiru

 

U duboki lonac ,na dno stavite platnenu salvetu, pa poređajte tegle vodeći računa da se one ne dodiruju već platno stavite i između njih. Lonac napunite vodom toliko da tegle budu uronjene u nju ali ne i poklopci, i prekrijte ih drugom platnenom salvetom da se spreči isparavanje i gubljenje toplote. Lonac stavite na vatru, u početku može da bude i malo jača, sve dok ne proključa. Kada proključa ostavite da vri još jedan sat pa isključite ringlu i ostavite ih u loncu da se prohlade a potom ih izbrišite, „prosušite“ i odložite u ostavu.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti