Koji uslovi su potrebni za uspešno gajenje boranije?

Boranija (Phaseolus vulgaris L.), odnosno pasulj ili grašak, botanički su ista vrsta, a razlike su nastale iz dva pravca selekcije: botanički zrelo zrno i tehnološki zrela mahuna. Vodi poreklo iz Južne Amerike, odakle su je preneli Španci po celoj Evropi.

 

Boranija - © Pixabay

Boranija je, inače, jednogodišnja biljka i izučava se u okviru povrtarstva. U ishrani se koristi u svežem stanju, kao varivo, te na različite načine (domaći i industrijski) prerađena, i jedna je od najznačajnijih sirovina za prerađivačke kapacitete. Sa stanovišta lekovitosti naročito je značajna zbog balastnih materija, kao i u ishrani dijabetičara, a pomaže i kod bolesti bubrega, bešike i arteroskleroze.

Uslovi za uspevanja boranije

Boranija je biljka toplih područja, pa zato ima i povećane zahteve za toplotom. Seme niče na temperaturi od 10 do 12°C, ali je tada nicanje veoma sporo. Optimalna temperatura za nicanje je oko 22°C. Za razvoj vegetativnih organa (do formiranja cvetova) potrebna je temperatura od 18 do 20°C, a za formiranje generativnih organa od 22 do 25°C.

Mlade biljke uginu već pri slabom mrazu od -0,5°C, dok neke sorte mogu uspešno da podnesu temperaturu od -3°C, ali su biljke najosetljivije u fazi cvetanja. Pri temperaturi iznad 35 i ispod 6°C boranija odbacuje cvetove. Pod uticajem visoke temperature i smanjenja vlažnosti vazduha dolazi do masovnog opadanja cvetova. Pri jakim temperaturnim promenama u toku dana i noći, posebno u fazi cvetanja, boranija smanjuje formiranje plodova.

Boranija - © Pixabay

Boranija ima velike zahteve za svetlošću u prvim fazama rasta, kada zasenjivanje dovodi do izduživanja biljaka. U fazi cvetanja i plodonošenja intenzivno osvetljenje, uz veću vlažnost vazduha, utiče pozitivno na kvalitet mahuna. U toku dana boranija okreće listove prema položaju sunca, odnosno ujutro i predveče listovi su celom površinom okrenuti ka suncu, dok su u podne samo ivicom, i na taj način se biljka brani od prevelike žege. Neke sorte visokog stabla su tolerantne na nedostatak svetlosti i zato se uspešno gaje u združenom usevu sa kukuruzom.

Po poreklu, boranija je biljka kratkog dana. Međutim, veliki broj sorti i širok areal gajenja uslovio je da danas postoje sorte kratkog dana – indiferentne, koje podjednako cvetaju i pri dugom i pri kratkom danu, te sorte dugog dana. Sorte koje se gaje kod nas uglavnom su kratkog dana i zato se najbolje uzgajaju u proleće ili jesen. Međutim, pasulj i neke sorte boranije uspešno se gaje i kao međuusev u kukuruzu.

Boranija ima umerene zahteve za vlagom, ali dobro reaguje na zalivanje, posebno u vreme cvetanja i obrazovanja mahuna. Biljka može da podnese kratkotrajnu sušu, ali je izražena osetljivost na vazdušnu sušu, posebno u vreme cvetanja. Optimalna vlažnost zemljišta je oko 60 do 70% PVK, a vazduha 80 do 90%.

Višak vlage u zemljištu i vazduhu utiče na produžavanje vegetacije. Pri suvišnoj vlazi i uz visoke temperature, biljke odbacuju cvetove i postaju osetljive na bolesti (posebno pasulj). Zbog takvih zahteva pasulj dobro uspeva u kulisama. Međutim, sorte boranije uspešno se gaje u čistom usevu.

Boranija u odnosu na druge mahunarke ima veće zahteve kada je reč o plodnosti zemljišta. Ne podnosi suviše teška ni suviše laka zemljišta, kao ni zemljišta na kojima se voda dugo zadržava, ili mesta gde je prisutan visok nivo podzemne vode. Boranija najbolje uspeva na aluvijalnim zemljištima, rastresite strukture, dobro snabdevenim kalcijumom (Ca). Za uzgoj najbolje odgovaraju zemljišta neutralne reakcije.

Boranija - © Pixabay

Plodored

Boranija dolazi na treće mesto u plodoredu. Proizvodi se samo na zemljištu na kojem u prethodne tri godine nisu gajene leguminoze (soja, detelina, lucerka, maljava grahorica), koje su domaćini za mnoge patogene gljive čije prisustvo dovodi do bolesti korena boranije.

Isto tako, treba izbegavati gajenje salate, krompira, paradajza, kupusnjača i vrežastih vrsta pre ili posle boranije da bi se smanjilo prisustvo Sclerotinie u zemljištu. Gajenje žita ili kukuruza tokom nekoliko godina smanjuje prisustvo Sclerotinie. Kao predusev za boraniju treba izbegavati, pored mahunarki, i kupusnjače (gajene i korovske) zbog prisustva Xanthomonas campestris.

Boranija najbolje uspeva posle korenastog i lukovičastog povrća ili posle strnina. Kao naknadna kultura, boranija se seje posle ranog krompira, kelerabe, salate, spanaća, ranih strnina.

Obrada zemljišta

U zavisnosti od vremena proizvodnje obavlja se i obrada zemljišta. Za prolećnu setvu obrada zemljišta se izvodi u jesen, na dubini oko 25 cm, a po principima organske proizvodnje, dok se pred setvu zemljište kultivira i priprema za taj posao. Za letnju (kasnu) setvu, kada je boranija naknadna kultura, obrada se obavlja posle skidanja graška i mladog krompira.

Na većim površinama i za industrijsku preradu organske boranije, berba je jednokratna i mehanizovana, te se obavlja specijalnim kombajnima čiji je učinak 3-7 ha dnevno. Prinosi boranije, u zavisnosti od sorte i načina berbe, iznose 8-20 t/ha. Pasulj se bere kada su mahuna i zrno zreli, po suvom vremenu.

U kišnim godinama se odseca biljka iznad površine zemljišta, jer tako koren, bogat bakterijama i azotom, ostaje u zemlji. Odsečena stabla se suše, a mahuna i zrno dozrevaju. Prinos pasulja je 1.5 – 3 t/ha.

Boranija - © Pixabay

Čuvanje boranije

Čuvanje mahuna boranije je ograničeno jer brzo gube vodu, imaju veliki intenzitet disanja i brzo se zagrevaju. Sve to doprinosi da brzo gube sjaj, ogrube i zadobijaju celulozna vlakna (konce). Optimalna temperatura za čuvanje boranije je 5 do 7.5°C, a relativna vlažnost od 95 do 100%. U tim uslovima boranija očuva kvalitet tokom 8 do 12 dana.

Na temperaturi od 7 do 10°C, boranija se čuva 7 do 10 dana, a na 15°C samo 3 do 4 dana. Gubitak vode je najčešći problem tokom čuvanja boranije. Intenzivniji je kod mahuna koje su mlade i nisu sasvim dospele za berbu. Pri gubitku mase od 5% mahune venu i omekšavaju, a gubitkom mase od 10 do 12% gube tržišna svojstva.

Intenzitet disanja mahuna je vrlo visok. Boranija je vrlo osetljiva na prisustvo etilena, tako da koncetracija oko 0.1 ppm smanjuje dužinu čuvanja za 30 do 50% na temperaturi od 5°C.

Boranija - © Pixabay

Na preporučljivim temperaturama, kontrolisana atmosfera pozitivno utiče na očuvanje boje i kvaliteta mahuna. Tako, koncetracija kiseonika treba da se kreće od 2 do 5% sa koncetracijom CO2 između 3-10%.

Kada se mahune boranije čuvaju na temperaturi ispod 5°C zapažaju se tipični simptomi od povreda niskim temperaturama. Osetljivost na ovaj vid povreda u vezi je sa sortnom specifičnošću. Oštećenja od izmrzavanja primetna su na temperaturama od -0.5°C i nižim.

Među najvažnijim bolestima boranije tokom čuvanja spadaju: Sclerotinia, Botrytis, Rhizooctonia i Pythium. Brzo smanjenje temperature odlaže mogućnost nastanka bolesti. Razvoj bolesti se usporava blagim sniženjem relativne vlažnosti (na oko 90%) uz preporučljive temperature.

Autor: dipl. inž. polj, Slobodanka Marković
Poljoprivredno dobro „Semberija“

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Komentari