Beli luk – kako se gaji tradicionalni lek iz bašte!

Beli luk tradicionalno se gaji u baštama iz mnogo razloga. On ne samo da je nezamenljiva začinska biljka, već se veoma često koristi i za lečenje raznih tegoba i bolesti jer je ljuti protivnik virusa i bakterija. Prema narodnim verovanjima, koristi se i protiv uroka, pa čak i demona. Za koju god namenu da vam je potreban sigurno nije na odmet da saznate nešto više o gajenju ovog magičnog povrća.

Beli luk spada u povrće koje se kod nas gaji u gotovo svakoj bašti. On može biti i jednogodišnja i višegodišnja biljka koja se u toku godine može koristiti kao mladi, ali i kao stari luk kada se koristi njegova glavica.

Glavica belog luka ima karakterističan oblik jer se sastoji iz više ljuspi, odnosno čenova. Upravo ti čenovi su potrebni za gajenje belog luka, prevashodno kao sadni materijal.

Venci belog luka - pixabay.com 

Setva belog luka

Beli luk se može posejati u dva navrata. To znači da ga možemo imati i u jesen i u proleće. Poznato je da se kod nas on uglavnom seje izuzetno rano u proleće. To je klasičan beli luk, godišnjak, koji se tada može posejati da bismo u maju i junu mesecu imali mlad luk, a u julu i avgustu, kada su temperature visoke, imali glavice koje mogu uspešno da prezime.

Međutim, postoje vrste belog luka koje se mogu posejati i kasnije, u jesen. U tom slučaju u rano proleće dobijamo kompletne i gotove glavice. Takav luk ne može da prezimi, odnosno može, ali gubi na vrednosti, odnosno na vlažnosti. On se zove beli luk zimac.

dipl. inž. Vladimir Milutinović - ©Agromedia 

Beli luk zimac

Zimac je luk koji se seje kasno u jesen. On se može sejati sve do prvih mrazeva, a nakon što se posadi biljka veoma brzo formira lisnu masu. Pošto je veoma otporan na zimu može se koristiti kao mladi luk, ali će na proleće svakako formirati lepe glavice. 

Neophodno je znati da za beli luk mora da postoji kvalitetno pripremljena zemlja sa dosta humusnih materija. Ukoliko smo beli luk gajili na jednoj poziciji u svojoj bašti jedne godine, potrebno je obavezno ga izmestiti na drugu lokaciju, zbog određenih problema koji nastaju prilikom gajenja luka na istom mestu, takozvanih virusnih oboljenja luka.

glavice belog luka- picserver.org

Ukoliko se odlučimo za gajenje luka srebrnjaka potrebno je znati da je najbolje da razmak između redova bude 30 centimetara, iako kada poraste, biljka bude velika. U redovima, sa druge strane, čenove bi trebalo da raspodelimo na po desetak centimetara.

Dubina sadnje belog luka može biti 5 do 7 centimetara. Nakon setve belog luka zemlju je potrebno povaljati i sabiti da bi se bolje ostvario kontakt između lukovice i zemlje, da bi mogao da niče i da klija.

Za razliku od običnog belog luka, beli luk zimac formira cvetno stablo, po čemu se razlikuje od običnog.

Održavanje belog luka

Održavanje se svodi na okopavanje i plevljenje, dok u proleće, ukoliko nastupi sušni period, možemo vršiti i zalivanje. Prilikom prihrane i gajenja belog luka možemo koristiti i mineralna đubriva.  Postoje mineralna đubriva koja u sebi sadrže povećanu dozu kalijuma koji je pogodan za luk. Sa druge strane, postoje i univerzalna đubriva za prihranu za zelenu masu, kao što je recimo Kan. Njih možemo koristiti da bismo pospešili rast i razvoj biljke.

Za razliku od običnog belog luka, beli luk zimac formira cvetno stablo, što ga razlikuje od običnog luka. Kada se luk vadi to stablo potrebno je iseći na visinu od dvadesetak centimetara iznad zemlje. Prilikom sušenja luka možemo kompletno ukloniti masu. Taj luk se može pripremiti tako što će se ostavi na provetrenom i suvom mestu, gde će dočekati jesen, kada ćemo ga opet koristiti za setvu, odnosno, za sadnju. 

Pročitajte i priču o džinovskom belom luku, koji gaje meštani podavalskih sela.

Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović 

Komentari