Pčelari vole pčele, a medari su usmereni samo na zaradu

Zbog ekonomske situacije ili po preporuci, mnogi se okreću pčelarstvu. Međutim, Srbija se u poslednje vreme bori protiv „medara“ koji na tržište iznose lažan med. Pitali smo jedinog sertifikovanog prodavca meda iz Topole, Nebojšu Vučkovića, koja je razlika između pčelara i takozvanih medara.
 

Pčelari vole pčele, a medari su usmereni na zaradu - © Julijana Kuzmić

Razlika je ogromna. Pčelar voli pčele i bavi se pčelarstvom, a ‘medar’ razmišlja samo o zaradi od meda. Malo je ljudi koji to zaista vole, već se silom prilika bave tim, ali uspeha nema onaj ko misli na profit“, uveren je Nebojša.

Svima je poznato da je 2013. godina bila vrlo unosna za pčelare, kada je najviše meda i izvezeno – preko 3300 tona. Međutim, nakon loših godina koje su nastupile, izvoz je opao, pa samim tim i prinos, a tada su se pojedini pčelari okrenuli proizvodnji lažnog meda.

Rodne 2013. godine na osnovu analiza stručnjaka na tržištu je bilo oko 30% lažnog meda, međutim postoje pretpostavke da je danas toga i do 50%. Da bi uočili lažni med, kupci i ljubitelji ovog prirodnog slatkiša najpre moraju dobro pročitati nalepnicu na poleđini tegle ako kupuju od nepoznatog proizvođača.

Jedino i osnovno pravilo u pčelarstvu jeste da med treba kupovati samo od poznatih i proverenih pčelara“, kaže Nebojša i dodaje da je osobina svakog meda da se kristališe. Onaj med koji je bogatiji glukozom, pre će se kristalizovati.
 

Pčelari vole pčele, a medari su usmereni na zaradu - © Julijana Kuzmić

Najpre se kristališe suncokretov med, dok bagremov može da stoji i do dve godine, a da se ne kristališe. Topolski pčelar smatra da je bagremov med najkvalitetniji, a livadski najzdraviji.

Nebojša Vučković ima preko 100 košnica, raspoređenih na tri mesta u njegovoj opštini. Pčelarstvom se bavi od 1994. godine. Njegov desetogodišnji prosek na stacionarnom pčelinjaku je 20 kg, a u dobrim godinama i do 40 kg po košnici. U lošim godinama, kaže, treba se boriti sa prirodom.

Ja sam prošle godine vozio jedan pčelinjak na Frušku goru i na Tamiš. Treba pčelama da obezbediš pravu hranu – med. A ako ne, onda treba tokom cele godine prihranjivati pčele šećernim sirupom, i to jedan kilogram šećera na jedan litar vode“, objašnjava Nebojša.
 

Pčelari vole pčele, a medari su usmereni na zaradu - © Julijana Kuzmić

U kojoj meri će prihrana biti zastupljena ove godine, a tek kakav će biti prinos, zavisi od toga u kakvoj će snazi bagrem biti.

Posle ovog medobranja, negde oko juna i jula, priprema se bagrem za narednu sezonu i ako bude doživeo da ove godine bude bez vlage – to će se odraziti na narednu godinu. Prošla godina je bila dosta kišovita i imala je dosta vlage, zima je bila hladna, ali ne sa toliko vlage, sada je bagrem u izuzetnom stanju, ali su ga uništili trenutni vremenski uslovi“, beznadežan je ovaj pčelar.

Na osnovu podataka Saveza pčelarskih organizacija Srbije, izgubljeno je oko 44% pčelinjih zajednica u toku sezone, od aprila 2015. do aprila 2016. To je povećanje od 3,5% u odnosu na prethodnu sezonu. Prošla godina bila je najgora u poslednjih nekoliko decenija, kada je proizvedeno skoro pet puta manje od godišnjeg proseka. Da bi se sačuvali od vremenskih neprilika, Nebojša savetuje mlade pčelare da se najpre edukuju.
 

Pčelari vole pčele, a medari su usmereni na zaradu - © Julijana Kuzmić 

Sa pčelama treba raditi, treba se edukovati, mladi pčelari treba da nađu mentore, stare iskusne pčelare, da s njima rade, traže savet i da kradu od njih znanje. Srbija je raj za pčelarstvo i ukoliko ljudi vole pčele, treba da se bave njima, ukoliko samo misle na profit – nije im tu mesto“, zaključuje ovaj pčelar.

Komentari