Koliko košta kilogram srpskog meda u Evropi?

U poslednjih nekoliko godina pčelarstvo se izdvaja kao visokoprofitabilna grana stočarstva, pa zato nije ni čudno što se sve veći broj ljudi odlučuje da se upusti u ovu proizvodnju. U prilog tome govori i podatak da na 5,9 stanovnika u našoj zemlji dolazi jedna košnica, što je mnogo više nego u Kini. Da bi se Kina izjednačila sa Srbijom, fali joj čak 220 miliona košnica. 


Srbija poseduje sada oko 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a prema podacima nekih asocijacija pčelara, ima oko 1.100.000 košnica. Registrovanih pčelara je oko 15.000, ali se pretpostavlja da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava. Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda – bagremov i suncokretov čine po trećinu i još jednu trećinu poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge.

Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba – perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.
Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje.

Uvezene su 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra, ali, uglavnom, u kompenzacionim poslovima. Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od 5-7 evra za kilogram bagremovog meda i 4-4,5 evra za kg livadskog. Naš med, posebno bagremov, kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina. Iako je Kina najveći svetski izvoznik, zainteresovana je za uvoz svih vrsta srpskog meda, a Japan posebno za suncokretov med.

Teglice meda - © Pixabay

Četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe, uz napomenu da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci. Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici ili od 200 košnica najmanje 4 tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra. Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. Neophodna oprema: za otvaranje košnica, armiranje satnih osnova, centrifugiranje meda i ambalaža za med koštaju oko 4000-5000 evra. Ta invesiticija koristi se narednih 20 i više godina.

Srbija proizvodi šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom: Homoljski, Kačerski, Đerdapski, Deliblatski, Fruškogorski i Vlasinski, a u postupku registracije je Šumadijski med. Za pčelarstvo su značajni i: Kopaonik, Tara, Jastrebac, Besna Kobila, Cer, Stara planina, Đerdap, Vršački bregovi, Banat i Bačka… Jedinstven u Evropi je med sa Rtnja.

Komentari