Svet poljoprivrede Prodavnica

Cena meda je porasla, ali su prinosi sve manji i uslovi za pčelarenje teži

Kakva je situacija kada je u pitanju plasman domaćeg meda, njegovi prinosi, izvoz na strano tržište i koliko subvencije namenjene za pčelarstvo pokrivaju troškove? Odgovore na sva ova pitanja dao nam je Đorđe Mrkić iz Društva pčelara „Jovan Živanović“.

MedFoto:Pixabay

Na povećanje otkupne cene meda uticao pogon u Rači

Naš sagovornik na početku razgovora ističe da je meda sve manje, ne samo u našoj zemlji već i u okruženju, to jest generalno u celom svetu je nedostatak meda. Kako kaže, zbog toga i rastu cene meda, te su otkupne cene u poslednjih godinu, godinu i po dana drastično povećane.

„Doduše, kod nas, na našem srpskom tržištu, najveći uticaj na povećanje otkupne cene meda je imao pogon Saveza pčelarskih organizacija Srbije u Rači. Verovatno bi u suprotnom otkupljivači držali mnogo nižu cenu, praktično bi oni imali značajno veći profit. Ali u svakom slučaju svetska cena meda raste, međutim nisu medovi iz različitih krajeva istog kvaliteta bez obzira da li su iste vrste“, rekao je ovaj pčelar za AGROmedia portal.

Najviše se traži srpski bagremov med, ostali medovi teže idu

Dodaje da je svakako uspeh za nas što naš region ima vrlo kvalitetne medove i praktično spadamo u vrh kada je o kvalitetu reč.

„Međutim, ono što je na neki način mana je to što se u Evropi najviše iz ovih krajeva traži bagremov med, tako da svi ostali medovi malo teže idu ili se još ne zna za njih, nije izgrađeno tržište. Ja se nadam da će se situacija poboljšati i što se tiče lipovog i livadskog meda“, istakao je Mrkić.

Pojedini otkupljivači nude pčelarima sedam evra

Ono što je njima interesantno kao pčelarima je širenje tržišta. Nekada je, naglašava, kada je u pitanju izvoz, to bila samo zapadna Evropa, uglavnom Nemačka, Italija, eventualno Norveška, a sada se polako tržište proširuje.

„Porast izvoza u prošlog godini je upravo zbog toga što je napravljen neki vakuum, nedostatak zbog loših godina, pošto su kod nas bile niže cene dok pogon u Rači nije proradio dosta pčelara su umesto da čuvaju novce, čuvali med. Sad su ispražnjeni magacini pa ćemo da vidimo kakvo će biti stanje, još uvek nije podvučena cena, mada sigurno neće biti dovoljno meda. A koliko će cena da poraste i dogura videćemo, neki otkupljivači nude pčelarima sedam evra što znači da ga oni izvoze po višoj ceni. Neka naša pčelarska pretpostavka je da bi otkupna cena trebala da dostigne bar osam evra“, tvrdi on.

MedFoto:Pixabay

Podsticaji u pčelarstvu nedovoljni

On dodaje da više godina unazad mi praktično imamo nedostatak meda zbog klimatskih promena, a kad je Srbija u pitanju i preterane upotrebe hemije i raznih drugih faktora koji utiču na produktivnost u pčelarstvu.

Upitali smo ga i u kojoj meri podsticaji pokrivaju troškove pčelarske proizvodnje.

„Vrlo malo pokrivaju ako bismo uporedili podsticaje u pčelarstvu sa podsticajima u nekim drugim granama stočarstva, to je beznačajno. Međutim s obzirom da nekada nije bilo ničega pčelari su zadovoljni da imaju bilo šta. Ipak realno bi bilo da to bude mnogo veći iznos. Kod nas je poslednjih 10 godina pčelarstvo doživelo uzlet, ozbiljno je povećan broj košnica, a povećanje budžeta verovatno nije u mogućnosti da to prati“, naglasio je naš sagovornik iz Društva pčelara „Jovan Živanović“.

Kako kaže, oni očekuju u svakom slučaju da se to na neki način popravi jer su uslovi za pčelarenje sve teži i gori, prinosi su sve manji, cena jeste porasla, ali su prinosi drastično smanjeni te kada se pomnoži broj kilograma meda i cena, sada po jednom društvu pčelari imaju mnogo manje prihode nego što su imali pre desetak i više godina.

Komentari