Svet poljoprivrede Prodavnica

PČELARSTVO sve manje popularno: Zaboravlja se veliki značaj pčela

Miroslav Radulović, 33, iz Komirića kod Osečine pčelarstvom se bavi od svoje osamnaeste godine. Počeo je sa pet a danas ima 45 pčelinjih društava. Pčelarstvo je, kaže, ranijih godina bio unosan posao, dok je u poslednje vreme sve lošije.  Kako navodi, problem pčelarima prave kasni prolećni mrazevi, bagrem promrzne, zatim nastupe padavine i prinos dosta oslabi. U nastavku pročitajte kako se on bori sa ovim izazovima.

pčelarstvoPčelarstvo sve manje popularno zanimanje - Foto: Dejan Davidović

Miroslavljev deda po majci je pčelar, tako da je uz njega od malih nogu počeo da gleda i uči. Zainteresovao se za ovaj posao i oformio pčelinjak.

„Volim to da radim i najviše pčelarim iz ljubavi, a ne iz neke koristi. Izdvojio bih 2015. godinu, koja je bila dobra, kada je po košnici u proseku bilo 15 do 20 kilograma meda, ostale su bile baš loše sa slabim prinosom.“,  kaže ovaj mladi pčelar i ističe da se pčelarstvom pre svega bavi iz ljubavi, a ne iz neke koristi.

Sve manje zainteresovanih za pčelarstvo

Međutim, u šljivarskom kraju kakva je Osečina, vrlo malo mladih se interesuje za pčelarstvo, upravo zbog toga što su godine sve lošije po pitanju prinosa. Procenjuje se da na teritoriji ove opštine ima oko 100 pčelara sa blizu 5000 košnica.

“U našem udruženju je 53 pčelara prosečne starosti 58,5 godina što je izuzetno staro. Kada je dobra godina, kao što je 2018. kada ima meda, tada se naglo poveća broj pčelara, ali se problem javlja kada krenu lošije godine i onda niko ne razmišlja o pčelarstvu.“, zabrinut je Miroslav.

Poslednjih godina su bile lošije pčelinje paše pa samim tim nema zaintersovanih.

Aleksandar Nikolić, predsednik Udruženja pčelara “Pera Jovanović Komirićanac“ iz Osečine, kaže da se ove godine samo jedan čovek interesovao za članstvo u udruženju i planirao da se bavi ovim poslom.

košniceKošnice - Foto: Dejan Davidović

Podsticaji za razvoj pčelarstva u Osečini dolaze iz Udruženja i lokalne samouprave

Kako bi podstakli što više ljudi da počnu da se bave pčelarstvom, udruženje organizuje edukativna predavanja, a najviše pažnje posvećuju najmlađima. Nakon nekoliko godina pauze predstavili su se i na ovogodišnjem sajmu šljiva uz učešće predstavnika Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

“Ljude je teško podstaći da se bave pčelarstvom jer svi gledaju na pare i koliko će pčele doneti meda, iako to nije jedina korist od pčela, koje imaju mnogo bitniju ulogu pogotovu za naš kraj koji je voćarski.“, kaže Nikolić.

Podsticaje za razvoj pčelarstva iz budžeta izdvaja i lokalna samouprava. Ove godine Udruženje pčelara “Pera Jovanović Komirićanac“ je dobilo namenska sredstva u iznosu 100 hiljada dinara, dok je za kupovinu opreme 15 pčelara, iz udruženja u Osečini i Peckoj,  dobilo nešto više od 300 hiljada dinara.

Inače, opština Osečina je i potpisnik Deklaracije o zaštiti pčela u Srbiji. To podrzaumeva da će opštinska inspekcija obaveštavati ovdašnja pčelarska udruženja o vremenu tretiranja komaraca i učestvovati u obuci voćara u primeni sredstava za zaštitu voćnjaka.

Komentari