Vremenski uslovi i poljoprivreda su povezani neraskidivim vezama, a kako je vreme sve više ćudljivo, čak i najsavršeniji meteorološki instrumenti znaju da pogreše. Ipak, neke pojave mogu da se predvide i bez njih.
Mraz može da se predvidi uspešno, ukoliko znate na šta je potrebno da obratite pažnju i znate da čitate znakove koje priroda šalje. To će vam omogućiti da osigurate vaše vrtno blago na vreme.
Šta morate da znate o mrazu
Hladan vazduh je težak i spušta se na zemlju, a mirna noć omogućava da se hladan vazduh neprekidno sleže u blizini zemlje. To može da dovede do pada temperature na nivou zemlje, što uzrokuje pojavu mraza. Međutim, vetar je sjajan alat koji pomaže da se raspodele džepovi hladnog vazduha. Zbog toga mrazevi mogu da nastanu samo u mirnim noćima.
Možda vas zanima
Mešajući donji deo naše atmosfere, vetar sprečava nagli pad temperature zemlje, a deluje tako što donosi topli vazduh sa drugih lokacija ili čak iz gornjih slojeva.
Biljke osetljive na hladnoću
Vetar, takođe, može da donese i hladan vazduh. Ukoliko su biljke u vašoj bašti osetljive na hladnoću neophodna im je zaštita. Plastenik ili staklenik su idealno mesto za njih.
Ali, uvek imajte na umu, iako vetar duva, malo je verovatno da će mraz da se taloži na tlu.
Uloga oblaka u sprečavanju mraza
Svi znamo da je vedra noć – hladna noć. To je zato što oblaci predstavljaju određenu vrstu pokrivača koji usporava takozvano radijacijsko hlađenje zemlje.
Radijacijsko hlađenje je proces koji se dešava uglavnom noću. Zemljina površina gubi toplotu zbog zračenja infacrvenih talasa u svemir. Kada se sunce zakloni iza gustih oblaka, oni zapravo sprečavaju ove talase da odlaze u svemir zbog čega ne dolazi do noćnog mraza.
Međutim, važno je upamtiti da oblaci mogu da se raziđu pod uticajem jakog vetra. Dakle, ako se prognoziraju jaki vetrovi, primetićete nagli pad temperature kada se oblaci raziđu. Ukoliko se desi da se zemlja brže hladi od vazduha, mraz može da se pojavi i bez dovoljno hladnog prizemnog vazduha. Zato je najbolje zaštiti mlade biljke pre toga.
Kada temperatura dostigne nivo na kojoj se vodena para kondezuje u vodu, to vidimo kao rosu po zemlji i biljkama. Ali, ako prizemna temperatura padne dovoljno nisko, rosa se pretvara u led (mraz). Dve površine koje lako skupljaju rosu i zbog toga su najosetljivije na mraz su vegetacija i metal.
Međutim, kod biljaka rosa ne dolazi samo spolja. Vegetacija isparava vlagu na svoju površinu preko stoma i to uzrokuje da se rosa prvo tu stvara, a onda i mraz.
Bašte na padinama ili uzvišenjima često opstaju mnogo bolje u jesenjim i zimskim danima, jer se hladan vazduh zavuče u doline. Budući da se meteorološka merenja rade četiri do pet metara iznad zemlje, mraz može da se stvori čak i kada zvanična prognoza kaže da će temperatura biti iznad te tačke. Zbog toga je važno pratiti signale koje nam priroda šalje.
Inje nije smrznuta rosa
Takođe, važno je razlikovati mraz od inja.
Inje se sastoji od sitnih kristala leda koji nastaju kada je temperatura prizemnog vazduha ispod tačke smrzavanja (oko -2°C pa do -10°C) po hladnom i maglovitom vremenu. Razlikuje se od tipičnog mraza, jer se u ovom slučaju vodena para direktno pretvara u led, a vodeni kristali se lepe na površine čija je površinska temperatura niža od nula stepeni ili usled pomeranja ili gibanja te površine. Prema tome, inje nije smrznuta rosa. Kako je velika većina biljaka u zimskom mirovanju upravo onda kada se inje pojavljuje, većina biljaka od ove pojave ne trpi štetu.
Izvor: David do money
Komentari