Svet poljoprivrede Prodavnica

9 zlatnih pravila plodoreda u organskoj proizvodnji

Poštovanje plodoreda veoma je važno u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje, međutim poseban značaj ima za organske proizvođače. Poštovanjem plodoreda povećava se prinos, kvalitet zemljišta a smanjuje upotreba pesticida. 

 

Plodored - © Pixabay

 


Plodored
predstavlja smenu biljnih vrsta u prostoru i vremenu, odnosno organizovano smenjivanje useva na istoj parceli u toku određenog broja godina. Plodored je uz obradu zemljišta i đubrenje jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Osnov za izbor plodoreda su biološke specifičnosti biljaka kao i predusev.

Vođenjem knjige polja do efikasnije poljoprivredne proizvodnje

Nekada se u praksi koristi gajenje nekoliko biljnih vrsta u zajednici što je karakteriticno za bio-baštu. Plodored u organskoj proizvodnji dobija posebnu ulogu, jer značajno smanjuje pojavu biljnih bolesti, štetočina i korova. Tu se uvodi čvrsti plodored sa značajnim udelom jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza koje obogaćuju zemljište azotom. Kada je u pitanju plodored, dr Nicolas Lampkin preporučio je „zlatna“ pravila kojih se pridržava veliki broj proizvođača organske hrane.

Gajenje useva u monokulturi smanjuje prinos

Lucerka - © Pixabay

Zlatna pravila plodoreda

  1. Biljne vrste sa dubokim korenovim sistemom treba uzgajati nakon onih sa plitkim, kako bi se održala dobra struktura, provetrenost i rastresitost zemljišta;
  2. Smenjivati biljne vrste koje proizvode malu i veliku biomasu korena – one sa velikom biomasom obezbeđuju minerale organizma zemljišta (travno-detelinske smese);
  3. Smenjivati biljne vrste koje fiksiraju azot iz atmosfere sa onima koje ga troše, ovim će se obezbediti veliki deo potreba u azotu;
  4. Gde god i kad god je moguće, treba primenjivati predsetvu, podsetvu, naknadnu setvu, međusetvu i zelenišno đubrenje, kako bi zemljište bilo stalno pod zelenim pokrivačem (npr. setva repice posle žita). Ovim se sprečava zakorovljenost, stvaranje pokorice, sprečava ispiranje đubriva, poboljšava struktura zemljišta i sprečava njegova erozija;
  5. Biljne vrste koje sporo niču i koje su osetljive na korove, treba uzgajati posle onih koje sprečavaju razvoj korova (npr. lucerka, travno-detelinske smese, biljne vrste za zelenišno đubrenje);
  6. Smenjivati lisnate i korenaste biljne vrste sa žitima, kako bi se smanjila pojava korova;
  7. Gde god postoji opasnost od zaraze određenim biljnim bolestima ili štetočinama, treba izbegavati setvu ili sadnju biljnih vrsta koje su na njih osetljive. Ovde treba poštovati pravila o minimalnom broju godina posle kojih neka biljna vrsta može ponovo doći na isto mesto;
  8. Upotrebljavati različite sorte iste biljne vrste, kako bi se povećala genetička i ostala raznovrsnost;
  9. Smenjivati jare i ozime biljne vrste, jer se time postiže bolja kontrola korova i raspored rada.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe

Autor: Dipl. inž. Slavica Kodžopeljić PSSS Zaječar 

Komentari