Monokultura podrazumeva gajenje jedne iste biljne vrste duži niz godina na istoj parceli, čime se zemljište iscrpljuje, i dolazi do nagomilavanja prouzrokivača bolesti, štetočina, korova kao i različitih štetnih materija koje ispuštaju gajenje biljke u zemljište.
Različiti usevi različito reaguju na gajenje u monokulturi. Postoji izvesna grupa biljaka koja je tolerantna prema kratkotrajnoj monokulturi, u ovu grupu biljaka spadaju: pšenica, soja, grahorica, grašak,pasulj. Za razliku od njih, drugu grupu kultura treba isključivo gajiti u plodoredu i mogu se sejati na istoj površini tek posle tri ili četri godine, u ovu grupu spadaju: šećerna repa, krompir, duvan i suncokret.
Kako ukloniti bakterije i viruse iz zemljišta prirodnim putem
Kukuruz je usev koji se može gajiti u kratkotrajnoj monokulturi, bez posledica na smanjenje prinosa, ali dugotrajna monokultura nikako nije preporučljiva. Iako je kukuruz tolerantan na gajenje u monokulturi, posebno na zemljištima sa visokim proizvodnim potencijalom, potrebno je napomenuti da ovakav način proizvodnje nosi i velike rizike i teškoće. Na prvom mestu to se ogleda u otežanom suzbijanju jednogodišnjih i višegodišnjih korova, uzročnika bolesti kao i štetočina. Jedan od velikih rizika proizvodnje kukuruza u monokulturi su štete koje nanosi kukuruzna zlatica.
Prednost gajenja useva u plodoredu u odnosu na gajenje u kraćoj ili dužoj monokulturi su višestruka. Pre svega u poboljšanju hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta kao i boljoj zaštiti useva od bolesti, štetočina i korova.
Pravilnom primenom plodoreda sprečava se oštećenje zemljišta od erozije a omogućuje se rentabilnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije i pravilnije izvođenje pojedinih agrotehničkih mera. Ono što je najbitnije za poloprivredne proizvođače značajna je razlika u prinosu koja se može ostvariti kod biljaka koje se gaje u plodoredu i onih koje se gaje u monokulturi, tako da je recimo kod kukuruza koji se gaji u plodoredu moguće ostvarati veći prinos i do 10 %, a u pojedinim slučajevima i do 30% u odnosu na usev gajen u višegodišnjoj monokulturi.
Autor: dipl. ing. poljoprivrede Miladinović Milanka PSSS Jagodina
.png)
Ratarstvo
19. februar 2019.
Spremite se na vreme za prolećnu setvu ratarskih kutlura uz naš tekst o pripremi zemljišta, setvenom materijalu, agrotehničkim merama i načinima finansiranja setve.
Ratarstvo
20. oktobar 2019.
Odabir prave sorte pšenice može vam doneti prinos i do 10 tona po hektaru, a kompanija Agromarket ima u ponudi sorte sa vrhunskim rezultatima.
Mehanizacija
13. oktobar 2019.
Pitali smo naše ratare kakvo je realno stanje i da li im se isplati ulagati u mehanizaciju i skladište. Evo šta su odgovorili.
Priče sa sela
18. avgust 2019.
Janko Pavlov, ratar iz Kisača, poljoprivredom se bavi više od 30 godina. Zato je on odličan svedok svih promena koje su se dešavale u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ratarstvo
09. jun 2019.
Ovaj ozbiljni proizvođač je iz godine u godinu sve zadovoljniji svojim prinosima, a sve to zahvaljujući preparatima koje je koristio.
Relevantne službe
