Monokultura podrazumeva gajenje jedne iste biljne vrste duži niz godina na istoj parceli, čime se zemljište iscrpljuje, i dolazi do nagomilavanja prouzrokivača bolesti, štetočina, korova kao i različitih štetnih materija koje ispuštaju gajenje biljke u zemljište.
Različiti usevi različito reaguju na gajenje u monokulturi. Postoji izvesna grupa biljaka koja je tolerantna prema kratkotrajnoj monokulturi, u ovu grupu biljaka spadaju: pšenica, soja, grahorica, grašak,pasulj. Za razliku od njih, drugu grupu kultura treba isključivo gajiti u plodoredu i mogu se sejati na istoj površini tek posle tri ili četri godine, u ovu grupu spadaju: šećerna repa, krompir, duvan i suncokret.
Kako ukloniti bakterije i viruse iz zemljišta prirodnim putem
Kukuruz je usev koji se može gajiti u kratkotrajnoj monokulturi, bez posledica na smanjenje prinosa, ali dugotrajna monokultura nikako nije preporučljiva. Iako je kukuruz tolerantan na gajenje u monokulturi, posebno na zemljištima sa visokim proizvodnim potencijalom, potrebno je napomenuti da ovakav način proizvodnje nosi i velike rizike i teškoće. Na prvom mestu to se ogleda u otežanom suzbijanju jednogodišnjih i višegodišnjih korova, uzročnika bolesti kao i štetočina. Jedan od velikih rizika proizvodnje kukuruza u monokulturi su štete koje nanosi kukuruzna zlatica.
Prednost gajenja useva u plodoredu u odnosu na gajenje u kraćoj ili dužoj monokulturi su višestruka. Pre svega u poboljšanju hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta kao i boljoj zaštiti useva od bolesti, štetočina i korova.
Pravilnom primenom plodoreda sprečava se oštećenje zemljišta od erozije a omogućuje se rentabilnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije i pravilnije izvođenje pojedinih agrotehničkih mera. Ono što je najbitnije za poloprivredne proizvođače značajna je razlika u prinosu koja se može ostvariti kod biljaka koje se gaje u plodoredu i onih koje se gaje u monokulturi, tako da je recimo kod kukuruza koji se gaji u plodoredu moguće ostvarati veći prinos i do 10 %, a u pojedinim slučajevima i do 30% u odnosu na usev gajen u višegodišnjoj monokulturi.
Autor: dipl. ing. poljoprivrede Miladinović Milanka PSSS Jagodina
.png)
Ratarstvo
19. februar 2019.
Spremite se na vreme za prolećnu setvu ratarskih kutlura uz naš tekst o pripremi zemljišta, setvenom materijalu, agrotehničkim merama i načinima finansiranja setve.
Zaštita bilja
21. mart 2020.
Koje su prednosti zemljišnog tretmana sa herbicidima Mont i Terbis možete saznati ovde.
Zaštita bilja
01. mart 2020.
U poslednje vreme mikrogranulisano đubrivo je shvaćeno kao nezobilazna mera u tehnologiji gajenja prolećnih useva na svim parcelama.
Ratarstvo
29. februar 2020.
Problem rezistentnog divljeg sirka je svake godine sve veći i veći i širi se po celoj Srbiji. Duo Sistem rešava problem korova, a daje visok i siguran prinos kukuruza.
Ratarstvo
27. februar 2020.
Soja je jedna od najvažnijih ratarskih kultura, a evo i zašto.
Relevantne službe
