Najčešće povrede u poljoprivredi su od mehanizacije

Najčešće povrede u poljoprivredi su od mehanizacije

Nemar, nepažnja, neadekvatno rukovanje ili neispravnost mašine sve su češći uzroci povreda u poljoprivredi. O ozbiljnosti ovakvih povreda upozoravaju kako stručnjaci u poljoprivredi tako i zdravstveni radnici. Nepoznavanje mogućih rizika, skidanje štitnika sa fabrički zaštićenih, a potencijalno opasnih delova mašina i nepravilno rukovođenje mašinama najviše dovode do nesreća u radu, koje nekada mogu biti i smrtonosne.

 Povrede na radu - © Agromedia

Najčešće povrede od poljoprivredne mehanizacije su povrede šake. Na osnovu statistika Medicinskog fakuleta u Novom Sadu, povrede šake su najčešće kod muškaraca (87%) starosti od 41 do 60 godina. U većini slučajeva povređenom je poljoprivreda bila dopunska delatnost. Najčešće mehaničke povrede nastaju na mestima gde se dva elementa mašine kreću jedan prema drugom ili kada se jedan deo kreće prema drugom koji miruje. Nepravilno rukovanje znači umetanje ruke u prostor između ovih elemenata, što dalje može dovesti do povređivanja.

To se najčešće dešava sa adapterima za kukuruz na kombajnu ili na beračima koji su sličnog mehanizma, usled zagušivanja mašine zaglavljivanjem klipa i stabljike kukuruza između valjaka. Poljoprivrednici su skloni da, uz pomoć drveta ili druge stabljike, dok je mašina u pogonu, pokušaju da otklone zagušenje. Otkidački valjci okreću se velikom brzinom, pa ratar često nema dovoljno vremena da pusti stabljiku, te ga mašina povuče i izazove povredu.

Upozorenje na mašini - © Agromedia

Ne treba blizu prilaziti ni delu sa rotosečkama, jer komadi žetvenih ostataka nepredvidljivo „odleću“, što može izazvati povrede oka.

Česte su i opekotine, koje nastaju u kontaktu sa vrelim delovima mašine. U osnovi je ljudski nemar i nenošenje zaštitnih rukavica prilikom popravke mašine i dodirivanja vrelih delova.

Okliznuća, podletanja ili pad sa traktora ili priključnih mašina u pogonu čine značajan mehanizam povređivanja u poljoprivredi. Ipak, prevrtanje traktora je najčešći uzrok smrtonosnih povreda. S druge strane, neretki su padovi i prevrtanje kombajna usled nagiba terena, većih rupa na putevima, pa često i mravinjaka. Takođe, vožnja traktora u alkoholisanom stanju, nepoštovanje saobraćajnih propisa ili nepostojanje sigurnosne kabine, glavni su razlozi saobraćajnih nesreća od strane poljoprivrednih vozila.

 Povrede na radu - © Agromedia

Dokazano je da sami poljoprivrednici i rukovaoci mašina u najvećoj meri doprinose nastanku povreda u radu, i to: prilikom neadekvatnog povezivanja traktora i priključnih mašina, neadekvatnog obezbeđivanja mašina u toku popravke, popravljanje mašine dok je u radu, skidanje zaštitnih delova, nošenje neadekvatne odeće za rad, kao što su opušteni delovi odeće ili trake sa kojima često i delovi tela budu uvučeni u mašinu u pokretu. Zatim, nepoštovanje procedure za popravku mašina i popravka delova pod visokim pritiskom bez zaštitnih rukavica uzimaju svoj danak.

Ono što povrede u poljoprivredi čini izuzetno teškim je označeno pojmom „T trijade“ – veliki gubitak vremena od pružanja prve pomoći, velika trauma svih tkiva i izražena kontaminacija. Povređene osobe su najčešće same na njivi, bez ikoga u blizini da im pomogne, a bez obzira na povredu, uvek postoji veliki rizik od infekcije.

Zbog mogućih zdravstvenih problema i dovođenja života u pitanje, poljoprivredni i medicinski stručnjaci upozoravaju na potrebu da se poljoprivrednici edukuju i obuče kako bi pravilno rukovali poljoprivrednim mašinama. U slučajevima nastalih povreda, neophodno je znati pružiti prvu pomoć. Najpre, isključite mašinu iz pogona, razdvojte valjke, pokretne gusenice ili oštrice na bezbedan način, i ako je zaglavljeni deo tela u njima, odglavite ga. Zaustavite krvarenje pritiskom na ranu i obezbedite brz transport povređenog do najbliže zdravstvene ustanove, a ranu zaštitite sterilnim gazama. Preporučljivo je ne davati povređenom da jede ili pije zbog moguće operacije.

Autor: Julijana El Omari

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.