U intenzivnom ispoljavanju neslaganja sa aktuelnim najavama novih regulativa, farmeri u Belgiji izašli su na puteve u ponedeljak ujutru, uzrokujući značajne zastoje u saobraćaju na briselskoj obilaznici i raznim drugim rutama. Protesti, koje su pokrenuli valonski farmeri, izazvani su nezadovoljstvom zbog strogih ekoloških standarda Evropske unije i pada prihoda.
VIŠE...
Ključne oblasti, kao što su Hale u Flamanskom Brabantu i briselski obilazni put, doživele su velike smetnje tokom jutarnjeg špica navode flamanski portali, pošto su farmeri blokirali puteve i odbijali da se raziđu sve do ovog kritičnog perioda.
Briselski orbitalni kružni put u Huizingenu i Ittreu u Flamanskom i Valonskom Brabantu suočeni su sa blokadama, što je dovelo do velikih zastoja. Pogođeni su i manji putevi, jer su putnici tražili alternativne puteve do Brisela. Zatvoreni su autoputevi E411 i E42 za Luksemburg u Valoniji, kao i E19 u Nivellesu za vozače koji se kreću ka Francuskoj. Iako je prvobitno planirano da se okončaju nakon jutarnjeg špica, protesti su nastavljeni u Daussoulku, severno od Namura, do večeri.
Nemiri su počeli prethodne noći kada su traktori prekinuli saobraćaj na briselskoj orbitali, a farmeri blokirali distributivni centar lanca supermarketa Kolrujt u Haleu. Dok je potonja blokada ukinuta ujutru, protesti su nastavljeni u različitim oblicima.
Zašto protestvuju farmeri širom Evrope?
Motivacija iza protesta farmera odražava slična osećanja širom Evrope navodi The Guardian, uz nezadovoljstvo zbog strogih ekoloških propisa. Poljoprivrednici tvrde da ova pravila, koja imaju za cilj ekološke i klimatske prednosti, povlače značajne dodatne troškove bez odgovarajućeg povećanja cena proizvoda. Protestu su se pridružili i flamanski farmeri koji su se osvrnuli na pritužbe na plan o azotu koji je nametnula flamanska vlada, a koji im nameće nova ograničenja.
Ovaj širi evropski trend farmera koji izražavaju nezadovoljstvo ekološkom politikom naglašen je ranije u januaru 2024. godine, kada su nemački farmeri organizovali burne proteste protiv mera za smanjenje subvencija za dizel u poljoprivrednim vozilima. Poljoprivrednici širom zapadne Evrope sve se više opiru politikama koje imaju za cilj ublažavanje ekološke štete uzrokovane poljoprivredom. Protesti su bili svedoci u zemljama poput Holandije, Irske, Španije i Francuske.
Pojačani protesti skrenuli su pažnju na delikatnu ravnotežu između podrške poljoprivrednicima i očuvanja životne sredine. Neki farmeri tvrde da je finansijski teret poštovanja ekoloških propisa, posebno nakon nedavnih kriza poput energetske krize i pandemije, ogroman. Ovo osećanje dovelo je do toga da krajnje desničarske i populističke stranke, kao i teoretičari zavere, zadobiju pažnju među nezadovoljnim poljoprivrednicima.
Vlade širom Evrope suočavaju se sa izazovom rešavanja zabrinutosti farmera bez ugrožavanja ekoloških ciljeva. Protesti su takođe razotkrili podele među umerenim konzervativnim grupama u Evropskom parlamentu, sa nekim suprotstavljenim zakonima koji imaju za cilj obnavljanje prirode zbog uočene štete za poljoprivrednike.
Ekstremni protesti farmera u Francuskoj
Francuski farmeri su organizovali široke proteste, blokirajući glavne autoputeve koji vode u Pariz i iz njega u, kako oni nazivaju, “opsadom” glavnog grada. Demonstracije odražavaju eskalaciju sukoba između farmera i francuske vlade, dok farmeri artikulišu dugačku listu pritužbi, u rasponu od niskih plata do percipirane nelojalne strane konkurencije i prekomerne regulative.
PISALI SMO: PROTESTI FARMERA eskaliraju: Francuzi brutalno kažnjavaju bio regulative
Da bi izvršili pritisak na vlasti, farmeri iz raznih regiona opkolili su predgrađe Pariza, angažujući desetine traktora da blokiraju najmanje sedam autoputeva. Florijan Portemer, 33-godišnji farmer šećerne repe koji učestvuje u protestima, kaže za NPR: „Spremni smo da ostanemo koliko god je potrebno. Trenutno kampuju na autoputu A1 u blizini aerodroma Šarl de Gol, farmeri tvrde da njihov cilj nije da ometaju živote francuskih građana, već da primoraju vladu da se brzo pozabavi krizom.
Iako su blokade do sada izazivale manja kašnjenja, vlada upozorava da bi veliki poremećaj mogao ostaviti Pariz samo sa trodnevnim zalihama hrane. Arnaud Rousseau, predsednik Federation Nationale des Sindicats d’Ekploitants (FNSEA), jednog od najvećih poljoprivrednih sindikata u zemlji, naglašava cilj farmera da pritisnu vladu za brza rešenja.
Poljoprivrednici kao ključne pritužbe navode rastuće troškove, opterećujuće birokratske propise i frustracije pravilima o subvencijama Evropske unije. Zahtev da se 4% poljoprivrednog zemljišta ostavi pod ugarom je posebno neugodan. Pored toga, farmeri izražavaju zabrinutost zbog porasta cena energije i đubriva i tvrde da je konkurencija nelojalna iz zemalja sa manje strožim propisima, što dovodi do nepovoljnog položaja francuskih farmera.
Obraćajući se Narodnoj skupštini u utorak, premijer Gabrijel Atal obećao je da će sprovesti kontrolu stranih proizvoda koji ulaze u Francusku i pozvao poljoprivrednike da prekinu svoje proteste. Vlada se takođe obavezala da će obezbediti hitno finansiranje i obezbediti plate za život poljoprivrednika. Međutim, ova uveravanja nisu ubedila poljoprivrednike koji protestuju da se raziđu.
Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 90 odsto francuskih građana podržava proteste farmera, koji su počeli 18. januara na jugu Francuske. Mnogi farmeri, koji se bore sa oskudnom mesečnom zaradom od oko 1.200 evra (1.300 dolara), postavili su šatore, roštilje i prenosive toalete na blokiranim autoputevima, pokazujući otporan osećaj solidarnosti. Pjer de Vajld, četvrta generacija farmera koji učestvuje u protestima, naglašava važnost podrške sledećoj generaciji farmera i naglašava značaj njihove kolektivne akcije za budućnost.
Žalbe farmera, podstaknute mešavinom ekonomskih izazova, zabrinutosti za životnu sredinu i uticaja krajnje desnice, stvorile su složenu situaciju koja zahteva nijansiran pristup u pronalaženju ravnoteže između poljoprivrede, održivosti životne sredine i društvenog blagostanja.
Komentari