Svet poljoprivrede Prodavnica

Da li PRECIZNA POLJOPRIVREDA ima budućnost u Srbiji?

Prof. dr Marko Kostić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, siguran je da bi naši poljoprivrednici mogli više da investiraju u nove tehnologije, kao i njihove kolege u celom svetu. Barijera tome su pre svega finansije, jer za sve treba izdvojiti dosta novca. U nastavku pogledajte šta je još potrebno premostiti da bi se precizna poljoprivreda u potpunosti primenjivala i davala najbolje rezultate.

Nakon finansija, prof. Marko navodi starosnu strukturu poljoprivrednika. Većinom su to ljudi koji pripadaju starijim generacijama, te im tehnologije koje koristi precizna poljoprivreda nisu bliske i poznate.

Treći faktor je činjenica da ljudi koji se bave poljoprivredom objektivno imaju niži nivo obrazovanja, a nameće se tehnologija koja zahteva multidisciplinarna znanja. Potrebno je budu vešti u agronomiji, tehnici, informatici i u analitici.

„Smatram da su to problemi koji su trenutno aktuelni i zbog čega naši poljoprivrednici, ali i oni u razvijenim zemljama ne pristupaju tako lapo precoiznoj poljoprivredi.“, kaže prof. Marko.

Iz svih tih razloga, sada se teži jednom novom konceptu koji se zove Poljoprivreda na dugme ili na engleskom – Push the button agriculture.

Poljoprivreda na dugme – Jednostavnija precizna poljoprivreda

Lideri u tehnologijama su shvatili da precizna poljoprivreda zhteva simplifikaciju. Potrebno je da sve bude svedeno kao što je to slučaj sa mobilnim telefonom. Da sve bude inuitivnije i lakše.

„Poljoprivrednik nema vremena i mogućnosti da mnogo razmišlja dodatno i brine o svim tim stvarima. Potrebno je da to bude na mnogo višem stepenu simplifikacije u smislu prikupljanja podataka, prenosa, analitika i davanja konkretne preporuke.“, jasan je naš sagovornik.

Ono što je neophodno jeste da taj lanac komunikacije bude zaokružen. Ukoliko se to ne reši – stepen primene će ostati na nivou entuzijasta na kom je trenutno.

Takođe dosta ljudi koji i koriste preciznu poljoprivredu, ne idu do granica do kojih se to očekuje. Uglavnom se to svede na određene opcije i mogućnosti. Ne koristi se pun kapacitet upravo zato što nema ljudstva koje bi to trebalo da upravlja jer poljoprivrednici sami ne mogu ili ne razumeju.

„To nije samo sa mog ličnog stanovišta. Nije reč samo o tome da li neko hoće i da li ima para. Svi hoće i svi bi investirali da je to mnogo primenljivije, brže i lakše. Da poljoprivrednici ne moraju dodatno da angažuju svoje vreme i napor da bi svaladali te tehnologije. Kao i to da ne moraju da ulaze u nove rutine, jer one iziskuju nova znanja i samim tim – nove rizike.“, zaključio je prof. Marko.

Komentari