Mladi Bukovičanin po struci mehaničar, ljubav pronašao na selu!

 Vladimir Stefanović- ©Milanko Danilović/Agromedia

Za razliku od većine generacijskih drugova i prijatelja, dvedesetpetogodišnji Vladimir Stefanović iz sela Bukovice kod Kraljeva, lako se odlučio da svoj život veže za rodno selo i poljoprivredu. Iako je po struci precizni mehaničar, znao je da mu je voćarska proizvodnja suđena kao i njegovom dedi Ljubu, nekada jednom od najpoznatijih voćara u kraljevačkom kraju.

Danas Vladimirove plantaže predstavljaju prava ogledna dobra, a njegovo voće, zbog kvaliteta lako nalazi kupce širom Srbije. Deo proizvodnje mladi voćar prodaje u spostvenom butiku voća u Kraljevu

Iako je tek na polovini treće decenije, Vladimir Stefanović uživa veliki ugled i kod mnogo iskusnijih voćara, ne samo u Bukovici, selu koje zbog izvanrednih uslova s pravom nazivaju drugom srpskom Topolom, nego i u celom kraljevačkom kraju. Mladi bukovički voćar lako nalazi odgovor zašto se odlučio za život na selu i proizvodnju voća.

,,Završio sam za preciznog mehaničara, imam i tu tehničku kulturu i obrazovanje, što mi dobro dođe da sam otklonim većinu kvarova na brojnim poljoprivrednim mašinama. Još u osnovnoj školi, doneo sam odluku da ostanem na selu i bavim se poljoprivredom. Na selu sam svoj na svome i to je taj izvor zadovoljstva i motiva za rad za koji ne postoji radno vreme. Znao sam da rad na poljoprivredi nije lak,ali sam sebi rekao – Kad su od toga mogli da žive tvoji roditelji, deda i baba, sa manje mehanizacije, možeš i ti! Sa druge strane, volim selo, uživam kad gledam plodove svog rada, kad svako veče mogu da sagledam šta je urađeno i šta me čeka sledećeg jutra“.

Od jabuka do jagoda, sve stane na nekoliko hektara zemlje

Jagode- ©Milanko Danilović/Agromedia

Govoreći o zemlji koju poseduje i voću koje uzgaja u svojim voćnacima i na plantažama, Vladimir spominje šest hektara pod zasadom jabuka, krušaka i šljiva

,,Ima tu starih zasada koje je podigao moj deda, ali i novih voćnjaka s najnovijim sortama ovog voća. Pomno sam pratio kako deda i otac rade tako da sam puno naučio od njih, počev od obrade zemljišta, sadnje, rezidbe, do zaštite i prodaje. Međutim, pokazalo se da to nije dovoljno već da mora da se prati nauka u svim segmentima proizvodnje da bi se opstalo. Ja sam tome maksimalno posvećen pri čemu uvek konsultujem najbolje stručnjake kako bi dostigao željeni uspeh i kad je u pitanju prinos i kvalitet. Posebno vodim računa o upotrebi pesticida, veštačkih đubriva i svih zaštitnih sredstava, jer potrošači sve više vode računa da voće bude zdravo.

Osim jabuka, krušaka i šljiva, na površinama od po pola hektara, Vladimir ima zasade jagoda, trešanja, višanja, kajsija i nektarina. Kako kaže, ima ozbiljne planove da proširi proizvodnju za šta mu je potrebno još zemlje koju namerava da kupim.

S obzirom na to da se mnogi voćari žale na probleme u plasmanu svojih proizvoda, tvrdeći da je mnogo lakše proizvesti voće najvišeg kvaliteta, nego naći kupce, pitamo Vladimira ima li on takvih teškoća.

,,Desetak godina proizvođači iz Bukovice i okolnih sela, čak i sa teritorije Čačka, Ivanjice i Lučana na otkupnom mestu u Bukovici, prodavali su ogromne količine raznog voća ruskim kupcima preko firme ,,Balkan frukt“. Posao je išao odlično, voćari su bili prezadovoljni i na bazi odlične prođe našeg voća na ruskom tržištu samo u mom selu podignuto je na stotine hektara novih plantaža. Posledjih pet godina izvoz u Rusiju, bar iz ovog kraja, je stao i svako se snalazi kako zna i ume. Ja sam zadovoljan. Imam stalne kupce čije sam poverenje stekao odličnim kvalitetom voća i poštenim odnosom u poslu. Uz sve teškoće, uspevam da prodam svoje proizvode i nadam se da će tako biti i ove godine“.

Vladimir poseduje svoj butik voća u Kraljevu, u kom 80% voća čine njegovi proizvodi, dok preostalih 20% prometa čini južno voće i povrće za koje, kako tvrdi, ima proverene dobavljače. 

,,Zadovaljan sam prodajom i to zahvaljujući, pre svega, kvalitetnim proizvodima i korektnim cenama. Moji kupci znaju da je voće zdravo, jer je upotreba veštačkih đubriva i zaštitnih sredstava na donjoj granici, čak i ispod nje i to je moja najbolja reklama. Verujem da će vremenom prodavnica voća imati sve više kupaca“.

Podrška stiže iz krugova porodice

Na pitanje da li je zadovoljan životom i radom na selu, izborom životnog zanimanja i ima li podršku ostalih članova porodice u poslu za koji se opredelio, Vladimir odgovara potvrdno.

,,Roditelji Mirko i Nataša, brat Nemanja i deda Ljubo su mi velika podrška i pomoć. Bez njih sve bi bilo teže i skuplje. U proizvodnju je uključen i moj brat, zajednički radimo, dogovaramo se i pravimo planove. Deda i otac su ranije nabavili većinu potrebnih mašina što mi predstavlja veliko olakšanje. Neke sam kupio ja. Planiram da nabavim još neke, završim modernu hladnjaču bez koje nema savremene proizvodnje i time bih za izvesno vreme zastao sa krupnijim investicijama“.

Vladimir Stefanović je uzoran voćar, omiljen u selu, ali i kod svih koji ga poznaju. Mlad je, stigne i u provod kao i svi njegovi generacijski drugovi koji žive i rade u gradu. Aktivan je i u radu Mesne zajednice Bukovica na čijem je čelu njegov brat Nebojša. Bratski mu pomaže, jer je lepše i uređenije selo u interesu svih njegovih meštana. Vladimir je, kako kažu njegovi roditelji Mirko i Nataša, sin kakav se samo poželeti može – pouzdan, osećajan i vredan. Vele da im je obećao svadbu u skorije vreme koju željno iščekuju. Veruju mu, jer Vladimir uvek drži reč.

Komentari