„Pričom nećete skuvati pirinač“ stara je kineska poslovica na koju se poziva Vladimir Miletić, po zanimanju karijerni trener, odgovarajući na pitanje da li su poljoprivrednicima u Srbiji potrebni stručnjaci ove vrste. Ali, savet može da pomogne, dodaje on, pogotovu onima koji „lutaju“ na svojim gazdinstvima ili bivšim radnicima nekadašnjih industrijskih sistema koji su propali, a oni sa nasleđenom dedovinom ostali bez posla.
„Pravilo je da oni koji proizvode povrće, voće ili mleko počnu njihovu preradu jer je prerađeno uvek skuplje od sirovog. Ali, i to treba raditi po modernim pravilima tržišta. Poljoprivrednici u Srbiji, čak i kad imaju svoj finalni proizvod, ostavljaju ga bez identiteta. Primer je priča iz realnog života. Jedne godine preko prijatelja nabavio sam odličan ajvar od jedne domaćice. Ali na njenim teglama nije bilo nikakve etikete koja bi me uputila gde sledeće godine da ga kupim“, kaže Vladimir Miletić.
Možda vas zanima
„Savet je – brendirajte ono što radite, ostavite trag na proizvodu, negujte ga i nadograđujte. Nije važno da li je to džem ili nešto drugo. Nađite ime za svoje gazdinstvo i prezentujte ga na svim dostupnim resursima. Njih je danas zaista mnogo, a većina njih su besplatni, poput društvenih mreža. Jedino ulaganje je malo vremena i internet“, dodaje Vladimir.
Savet je – brendirajte ono što radite, ostavite trag na proizvodu, negujte ga i nadograđujte.
Ovaj karijerni trener tvrdi da su poljoprivrednici u današnje vreme u stvari preduzetnici koji moraju da se prilagode novim trendovima. Zbog promenljivih uslova na tržištu često ni sami ne znaju čime bi se bavili, a da to bude isplativo. Miletić kaže da ljudi nisu često ni svesni svojih mogućnosti, jer su ljudi na selu preopterećeni obavezama i odgovornošću.
„U razgovoru sa takvim ljudima dešava se da odgovarajući na moja pitanja sami dođu do rešenja. Prvo i osnovno pravilo je da vole to što rade. Često ćete čuti da se poljoprivrednici žale na težak rad, koji to istina i jeste, ali oni su retki ljudi koje odlikuje strpljivost. Čim su ostali na selu i strpljivo sade, zalivaju, čekaju da nikne, rodi, znači da je to njihova strast.”
„Druga, važna stvar pri odabiru čime bi se bavili je koji problem svojim proizvodom mogu da reše. Nikoga ne zanima što vi želite da zaradite mnogo novca. Kupce zanima da reše svoj problem. Ako u soliterima nemaju gde da kuvaju zimnicu, oni će novcem rešiti svoj problem. I treba po nečemu biti svojstven. Nekada ste u prodavnici imali jednu vrstu mleka, danas na rafovima imate najmanje dvadeset varijanti istog proizvoda“, kaže Miletić.
On dodaje da je važno postaviti pitanje – da li imam pravi proizvod i jasnu uslugu? „Ne može poljoprivrednik samo reći da ima 1.500 evra i da hoće da gaji žalfiju. Mora da zna šta će s njom na kraju uraditi.“ Nekada je dovoljno, tvrdi on, prepakovati nešto već postojeće ili istu stvar pakovati drugačije i odrediti ko su vaši kupci. Ne manje važno je odvojiti se od konkurencije malim detaljem. Tek tada treba iskoristiti moć reklame i odrediti ciljnu grupu kojoj će se ponude slati.
„Obično se kaže da je sve izmišljeno i da je teško napraviti nešto novo. Ali, daću vam primer za selfi štap. Kada pomislimo da tu ne može više ništa novo da se izmisli, pojavila se obična motka koja je rešila problem i doživela uspeh. Otprilike, na taj način bi trebalo da razmišljaju svi, pa i poljoprivrednici“, uverava nas Miletić.
Važno je postaviti pitanje – da li imam pravi proizvod i jasnu uslugu?
Na svojim predavanjima Vladimir se već neko vreme susreće sa ljudima koji su „zapeli“ na pola puta. Radi se o bivšim radnicima nekadašnjih velikih industrijskih sistema. Fabrike su propale, a oni ostale bez egzistencije. Na njegova predavanja su dolazili u nadi da će naučiti kako da otvore neku malu radnju u gradu, ali se kroz razgovor ispostavilo da skoro svaki drugi ima zemlju na selu.
„Njih je vraćanje na zapušteno imanje odbijalo to što nisu imali novca za pokretanje bilo kakve proizvodnje, pa ni mehanizaciju. Pravilo je da kada vam je egzistencija ugrožena, morate da radite bilo šta. I tu nemate mnogo izbora jer porodica mora da jede. Ali, dok tako kupujete vreme, na malim parcelama možete praviti svoj plan B. Ne mora odmah da se obrađuju hektari. Zasadite najmanje zahtevnu kulturu, na najmanjoj površini i te plodove pretvorite u nov proizvod“, zaključuje Miletić.
Sagovornik:
Vladimir Miletić, karijerni trener
Foto: Biljana Nenković
Komentari