Svet poljoprivrede Prodavnica

Marine rukotvorine očarale i svetske kolekcionare

Mara Jablanović iz Žiče, sela nadomak Kraljeva, u predasima od napornih poljoprivrednih poslova i svakodnevnih obaveza u domaćinstvu, a naročito na zimskim prelima, stvorila je nebrojeno vrednih ručnih radova. Ćilimi, tepisi, prekrivači, jastučnice i stotine drugih vezenih, pletenih i tkanih radova. Kuću nasleđenu od brata pretvorila je u svojevrsni muzej svojih rukotvorina neprocenljive vrednosti.

Marine rukotvorine © Milanko Danilović

Svako kome se pružila prilika da vidi ručne radove Mare Jablanović reći će da ova vredna i nadarena Žičanka ima zlatne ruke za vez, štrikanje, pletenje i tkanje. Jednostavno, što njene oči vide to ruke stvore.

,,Od svoje sedme godine počela sam da pletem i vezem uz majku, koja mi je bila najveći uzor i svemu me naučila. Ljubav prema tradiciji, običajima, nošnji i svemu drugom po čemu je srpski narod prepoznatljiv, bila mi je najveći podstrek da neumorno učim i sačuvam od zaborava sve naše vredno“, kaže Mara.

Ima li vez u Srbiji budućnost

U kući ove omiljene Žičanke bilo je desetoro dece. Petoro braće i pet sestara, koji su jedni drugima bili najveći uzori u radu, poštenju, bratskoj i sestrinskoj ljubavi, negovanju tardicionalnih vrednosti, koje su se prenosile s kolena na koleno.

Otuda i Marina posvećenost poslu koji zahteva veliku ljubav, strpljenje i znanje, kao i njeno nastojanje da na njenim radovima posebno mesto imaju motivi karakteristični za Srbiju i njenu Žiču, čuvenu po istoimenom manastiru. Njena sestra Stana sa zadovoljstvom priča o sestrinom umeću, ali i o plemenitom odnosu prema porodici i nesebičnom trudu i želji da svoje umeće prenese na druge, naročito na unuke Anu i Marinu.

Mala soba puna je ćilima

Dragica Županjac rado ističe da je dosta toga znala još dok je živela u selu Gokčanici, ali da je tek nakon udaje u Žiču, od komšinice Mare Jablanović saznala mnoge tajne veza, pletenja i tkanja.

Narodni običaji © Milanko Danilović

,,Ona mi je druga majka. Svi govore da ima zlatne ruke, a ja kažem da u njoj ima toliko dobrote, plemenitosti i snage u poznim godinama, da se i za njenu dušu i srce može reći da su zlatni, priča komšinica Dragica.

Rukotvorine Mare Jablanović mogu se naći u mnogim evropskim zemljama – u kućama ne samo naših ljudi, već i privatnim kolekcijama ili muzejima. Skromno ističe da se njene tapiserije i ćilimi nalaze kod kolekcionara u Americi i Australiji.

Svaka narodna nošnja lepa je na svoj način

Kada bi se sve što je uradila tokom proteklih decenija našlo na jednom mestu pretesna bi bila i dva muzeja. Na pragu devete decenije Mara Jablanović stvara i dalje, sa istom voljom i željom kao na početku. Njene ruke, kako kaže, dokone ne mogu.

Komentari