Svet poljoprivrede Prodavnica

Ovo je ćumurana za pamćenje! ‒ Otkrivamo kako nastaje ćumur

Posle opširnog razgovora sa Ljubišom Nikodijevićem, pastirom kog smo srelu u okolini Rtnja, o ovcama i ovčarstvu u ovim krajevima, Nikodijević nas je upoznao sa još jednim delom svog života – pravljenjem ćumura. Ispred njegove ćumurane poveo se opširan razgovor o radu ovog objekta i pravljenju ćumura.

„Evo, ‘ajde da vidimo kako radi jedna ćumurana? Šta tu sve mora da se uradi da bismo dobili ćumur na kraju?“

-„Pa, tu, treba prvo drva da se pripreme. Za jednu ćumuranu treba negde oko 15 metara drva“.

„A koja su to drva?“

-„Pa, za roštilj treba bukva čista da bude, a ovi iz pečenjare mi traže hrastovinu, jer je čvrsto drvo i jača kalorija…“

„E, čekaj. I kako, znači, ti sada ideš, skupljaš panjeve, po šupi?“

-„Da, i onda se to napuni“.

„Ovde se ubacuje?“

-„Da, tu se ubacuje unutra, dok se napuni gore pri vrhu, a posle… Odozgo, kad se sve zatvori, onda se ova vrata zazidaju i odozgo se pali vatra“.

„Odozgo se pali vatra?“

-„A, ovde se sve otvara, vidiš… Ovo bude za provetravanje ovde…“

„Znači, on mora da ima neki priliv vazduha?“

-„Tu ima 14 tih… ovih… rupa… I ona sad, kad krene da gori odozdo, kad je zatvorim odozgo, dole su otvorene ove sitne rupice, i ona povuče kontra odozgo, i posle se to peče od 10, do 15 dana, zavisi od drva…“

„Tol’ko traje sve to?“

-„I onda gde se pojavi prva vatra dole, ta se rupa zatvara“.

„Gušiš je polako?“

-„Gušiš je i ona „bega“ i kad spojiš sve u krug onda je gotova peča“.

„I, je l’ ti se desi nekada da se previše ispeče ovaj…“

-„Ne može da se ispeče previše mogu samo da ostanu kao oni panjčići gore…

List ne gori

-„Interesantna je stvar, uzmeš granke kao prst debljina a pored nje trupce od pola metara. Isto se ispeku i trupci i granka tako ostane… ona isto. List ostane zelen…“

„Znači, to je proces neki bez puno kiseoinika?“

-„Da, ali, žar je unutra… Meni to nije jasno, kako list ne izgori?“

„Eto, vidiš…“

„Jer čim bi se pojavio žar… Ako bi se pojavljivao žar na otvor dole, a da ga ne zatvoriš, onda „ode sve u pepeo“. I onda moraš samo da dežuraš na svaka dva sata“.

Sagovornik: Ljubiša Nikodijević, okolina Rtnja

 

 

 

 

Komentari