Ima li vez u Srbiji budućnost

Vez na sajmu © Privatna arhiva Dušica Milenković

Od Jefimije, žene despota Uglješe Mrnjavčevića, koja je još u XVIII veku zlatnim koncem na crvenoj tkanini izvezla čuvenu Pohvalu knezu Lazaru, do naših baka koje su vezle različite slike i motive i stvarale predivne goblene, vez na platnu uvek je bio deo srpske tradicije. Ipak, u poslednjih nekoliko decenija, čini se da ova umetnost polako nestaje. Hoće li vez na platnu uskoro zaista nestati, ili ipak ima budućnost?

Devojčice su nekada od malih nogu učile da vezu. Devojke su sate provodile ukrašavajući odeću, vezući goblene i ukrase za domaćinstvo. Odavno se to ne radi.  U kućama se više ne viđaju gobleni. Nasleđeni od prabake ili bake, čuvaju se na tavanu skriveni od pogleda. Ipak, čini se da postoji nada da će se ova tradicionalna veština sačuvati od zaborava.

Novi oblik tradicionalne umetnosti

Etnolog Tomislav Radojković izjavio je za Agromedia portal da vez i dalje postoji u Srbiji, ali u izmenjenom obliku. Naime, iako vrlo mali broj ljudi i dalje veze goblene i interesovanje za njih drastično opada, vez opstaje u novom, modernom ruhu. Interesovanje modne industrije za tradicionalne motive i vez raste, pa se tako jedna francuska modna kuća nedavno zainteresovala za srpski vez i poželela da ga iskoristi u svojoj kolekciji. Dakle, čini se da budućnost srpske tradicije zapravo leži u inostranstvu.

Gospodin Radojković smatra da je u današnje vreme vez uglavnom hobi retkih pojedinaca, što i potvrđuje činjenica da je list Vez, koji je gospodin Radojković pokrenuo pre nekoliko godina, ugašen zbog male zainteresovanosti čitalačke publike.


Mećavnik vez © Privatna arhiva Dušica Milenković

 Milana Marjanović, rukovodilac radionice za izradu narodnih nošnji Srbijanski vez, smatra da ova veština nema budućnosti. Ističe da, iako su se protekle sezone vezeni detalji na odeći nalazili u samom vrhu modne scene, ovaj trend prolazi. Takođe, gospođa Marjanović kao najveću prepreku za opstanak ručnog rada u Srbiji izdvaja to što su mašine preuzele vođstvo nad čovekom. Za Agromedia portal izjavila je da je svesna činjenice da vezene detalje na odeći uglavnom izrađuju mašine, a ne ljudske ruke, povezujući to sa činjenicom da je za izradu kvalitetnog veza neophodno izdvojiti puno vremena i energije. Takođe, smatra da sve manje ljudi primećuje razliku između ručnog i industrijskog veza.


 Grozd vez © Privatna arhiva Dušica Milenković

Čuvari tradicije  

Etno udruženje Rasina iz Kruševca jedno je od onih koji ne odustaju od starih zanata. U njihovoj organizaciji često se održavaju radionice pod imenom Heklala-kazala, gde se zainteresovani pojedinci uče ručnim radovima. Poslednja radionica na kojoj se učio vez na platnu održana je u martu. Dušica Milenković, rukovodilac ovog udruženja, za Agromedia portal izjavila je da postoji zainteresovanost za ove radionice.

Ipak, gospođa Milenković navodi da su među onima koji žele da nauče veštinu veza uglavnom starije žene u penziji, a da je mladih malo, uglavnom umetnika, dizajnera i ljudi koji žele da nauče nove načine na koje bi ispoljili svoju kreativnost. Ipak, ovakva udruženja daju nadu da vez zaista ima budućnost. Među njihovim aktivnostima je i promocija veza među srednjoškolcima, pa je tako održana i radionica u srednjoj školi, gde je učenicima bilo objašnjeno kako da vezom ukrase sopstvenu odeću.

Vreme će pokazati ima li vez u Srbiji zaista budućnost ili će potpuno nestati. Ipak, za sada ova umetnost opstaje zahvaljujući kreativnim i talentovanim pojedincima koji se bore da u modernom dobu sačuvaju ostatke nekadašnjeg vremena.

Komentari