Blagovesti – Dan sećanja na radosnu vest o dolasku spasitelja

Danas su Blagovesti, dan sećanja na radosnu vest o dolasku spasitelja - © Wikimedia

Kada je imala vremena Marija je u domu pravednog starca Josifa, kome je bila poverena na čuvanje, čitala sveto pismo i čitala pobožne knjige. Jednog dana, za vreme čitanja, njenu sobu je obasjala divna svetlost u kojoj je ispred sebe ugledala anđela. To je bio glasnik Božji Sveti Arhangel Gavrilo koji je Mariji rekao da će roditi sina i nadenuti mu ime Isus. Tako je Gavrilo objavio radosnu vest o dolasku spasitelja. Zbog toga je Crkva kao uspomenu na ovaj veliki i radosni događaj ustanovila praznik Blagovesti 7.aprila (25.marta po starom kalendaru).

Prilikom susreta u domu starca Josifa Sveti Arhangel Gavrilo se već odrasloj Mariji ,Josifovoj srodnici i štićenici, obratio rečima: „Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom,blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje.”Arhangel ju je ohrabrio rečima: „Ne boj se Marija jer si našla milost u Boga. I gle, začećeš i rodićeš sina i nadeni mu ime Isus. On će bit veliki i zvaće se Sin Svevišnjega i da će mu Bog Gospod Bog presto Davida, oca njegovog.“

Sa dubokom pobožnošću i najvećom skromnošću slušala je Sveta Deva Marija anđela i, pokoravajući se volji Božjoj, rekla mu je: „Evo sluškinje Božje, neka mi bude kako si kazao.“

Tako je vesnik Božji Arhangel Gavrilo objavio radosnu vest o dolasku Spasitelja sveta. Radosna vest se još naziva i Blaga vest. Kao uspomenu na ovaj veliki i jedan od najradosnijih trenutaka u istoriji ljudskog roda Crkva je ustanovila praznik Blagovesti. Starac Josif je od anđela saznao ovo i nije se iznenadio, jer je i on očekivao Spasitelja sveta.

Danas su Blagovesti, dan sećanja na radosnu vest o dolasku spasitelja - © Milanko Danilović Agromedia

Sve se ovo ostvarilo. Sveta Deva Marija rodila je Bogočoveka Isusa Hrista, koji je Drugo lice Svete Trojice. Zbog toga je svi narodi zovu Presveta Bogorodica. Kao svaka čestita i pobožna majka Presveta Bogorodica je neprekidno bdela i podizala svog Sina i ni u najtežim trenucima zemaljskog života nije se odvajala od Njega. Sa drugim pobožnim ženama pratila je Hrista na putu ka Golgoti i tu bila kod Krsta.

Prema opisu Svetog Jevanđelja, kada je Isus video svoju majku kraj krsta, iako je bio u najtežim mukama, primerom je pokazao kako treba poštovati svoju majku. Nju je poverio svetom apostolu Jovanu koji je brižno brinuo o njoj sve do njene smrti. I ostali apostoli poštovali su je, jer je sa njima bila i na dan Silaska Svetog Duha.

Narodni običaji: Od Blagovesti se seje žito

Na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan se počinjao devojačkom pesmom. Devojke bi uoči ovog dana nakupile suvih grančica  i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru su se veselili i muškarci i žene, a ponegde, uz mlade, i stariji.

Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele da zatrudne odlaze  u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

Od tog dana počinje setva žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća.

Komentari