Ovo je najstarija poljoprivredna škola u Srbiji

Kraljevačka poljoprivredno-hemijska škola „Dr Đorđe Radić“ najstarija je škola za obrazovanje poljoprivrednog kadra u Srbiji. Osnovana je 29. juna 1882. godine ukazom kralja Milana I, kada je u varoši Kraljevo ustanovljena „škola za ratarstvo“ čuvajući do danas svoju namenu i renome.
 

Zalivanje rasada u plasteniku - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

 

Koliki značaj ova obrazovna ustanova ima govori i činjenica da je 2012. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture proglasio ovu školu sa ambijentalnom sredinom za kulturno dobro Republike Srbije. To je potvrđeno u Vladi RS, što je veoma značajno kao potencijalno atraktivna turistička lokacija, pogotovo što ova škola ima šta da ponudi.
 

Školska zgrada - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Prema rečima direktorke, Svetlane Mladenović, specifičnost ove škole je što je celo školsko dvorište, u stvari, ratarsko imanje od 80 hektara koje je koncipirano tako da osim njiva, livada i voćnjaka velike površine zauzima i park.

Na našem imanju se nalaze i čuveni ’Borići’, veoma atraktivno mesto poznato širom Kraljeva i okoline, gde i mladi i stariji dolaze na rekreaciju. U saradnji sa gradskim vlastima tu smo izgradilitrim stazu, a trenutno se uređuje celokupan prostor sa željom da što više naših sugrađana privučemo da posete i prošetaju našim imanjem“, rekla je direktorka Mladenović.
 

Dr  Đorđe Radić, osnivač i upravitelj škole - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Pored toga, planiraju da u skorijoj budućnosti naprave oko celog imanja šetačku stazu, kako bi doživljaj bio kompletan – bilo da se koristi kao rekreativni centar, ili da se jednostavno provede vreme u prirodi.
 

Na našem imanju se nalaze i čuveni Borići, veoma atraktivno mesto poznato širom Kraljeva i okoline, gde i mladi i stariji dolaze na rekreaciju.

Težnja nam je da ne budemo zatvoreni prema okolini i gradu, već širom otvoreni, da svi vide šta i kako radimo. Zato planiramo da u najskorije vreme napravimo mali neobičan zoološki vrt u kome će biti isključivo domaće životinje različitih vrsta i rasa, te bi na taj način deca mogla da dolaze i upoznaju se sa životinjskim svetom“, iznosi planove Svetlana.

Novi kabinet za veterinu i stočarstvo u Rumi

Ovo bi bio odličan potez, jer veliki broj dece u gradskim sredinama rastu okružena betonom i imaju sve manje kontakata sa domaćim životinjama. Na ovaj način škola bi privukla vrtiće i predškolske ustanove da se deca u najranijem uzrastu upoznaju, kako sa životinjskim, tako i sa biljnim svetom.
 

Praktična nastava u plasteniku - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Odvojiće i parcelu za decu iz vrtića koja bi dolazila da sade razne biljne kulture, najčešće cveće, ali i da se u kontinuitetu staraju o njima i da ih neguju.

Bilo da ga redovno neguju ili ne, nije toliko bitno jer će se učenici naše škole svakako pobrinuti za to, ali bitno je da se u predškolskom uzrastu stvori ljubav prema biljkama i životinjama. To ostaje za ceo život, pa mogu da krenu sa profesionalnom orijentacijom mnogo ranije“, poručuje direktorka Svetlana.
 

Obrazovni smer za pekara - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Kada je u pitanju sam rad škole, postoje dva područja rada, odnosno dva glavna smera: Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, kao i Hemija, nemetali, grafičarstvo.

Od obrazovanih i osposobljenih zavisi budućnost poljoprivrede

U području rada poljoprivredne proizvodnje i prerade hrane školuju decu za poljoprivredne tehničare, veterinarske tehničare, tehničare holtikulture, prehrambene tehničare, pekare, mesare, prerađivače mleka, cvećare-vrtlare i rukovaoce-mehaničare poljoprivredne tehnike.
 

Školska mehanizacija - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Već pet godina ne upisujemo prerađivače mleka i rukovaoce-mehaničare poljoprivredne tehnike zbog jako malog interesovanja učenika, dok su ostali profili popularni i za njih vlada prilično interesovanje“, pohvalila se Svetlana.

U području rada hemije, nemetala i grafičarstva veoma aktivna su tri obrazovna profila i to: tehničar za zaštitu životne sredine, tehničar industrijske farmaceutske tehnologije i hemijski laborant.
 

Imamo imanje od 80 hektara koje se nalazi u krugu škole, staju sa 25 krava, staju sa 30 ovaca, staju sa pet svinja prasilja, jednog konja, i podmlatka u zavisnosti od reprodukcije.

Svake godine se upisuje po sedam odeljenja, od kojih je pet iz područja poljoprivrede, a dva iz područja hemije, nemetala i grafičarstva. Često se menjaju obrazovni profili kako ne bi došlo do zasićenja tržišta rada, ali odnos obrazovnih profila ostaje isti.

Smer vinar-vinogradar

Od 2001. godine učestvujemo u reformskim procesima inoviranja nastavnih planova i programa, jer smo bili suočeni sa činjenicom da nam učenici imaju visoka teorijska znanja, a jako malo praktičnih veština. To se posebno odnosilo na poljoprivredne profile“, rekla je gospođa Mladenović.
 

Stočarstvo u okvirima školskih aktivnosti - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Zbog toga su podržani od KARC projekta Evropske unije koji je finansirao opremanje škole u vidu opšte opreme, kao i računarske, učioničke i specifične opreme. Specifična oprema se odnosi na traktore i priključne mašine, mini mlekaru, mini pekaru, opremanje hemijske laboratorije, zbog čega je to bio veoma značajan period u razvoju škole. To je uticalo da škola više nije imala problema oko upisa dece i interesovanja za razne obrazovne profile.

Mnogo smo srećni što u poslednje vreme školujemo sve više dece za poljoprivrednog i veterinarskog tehničara i to dece sa sela koja imaju sopstvena gazdinstva. U stvari, oni nastavljaju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, primenjuju i unapređuju znanja stečena u školi, što je od izuzetnog značaja kako za školu, tako i za poljoprivredu“, objasnila nam je naša sagovornica.
 

Poseta delegacije zvaničnika smeru za pekare - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Mnogo đaka prolazi kroz ovu školu, jer svake godine se upisuje po 30 učenika u sedam odeljenja, što je oko 200-210 učenika prvog razreda, a trenutno ima 26 odeljenja i oko 750 učenika ukupno.
 

Učenici se sami bave ratarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom, gde je ratarstvo u službi stočarstva.

Škola ima poseban segment, školsku ekonomiju, gde se obavlja praktična nastava u oblasti poljoprivrede. Imamo imanje od 80 hektara koje se nalazi u krugu škole, staju sa 25 krava, staju sa 30 ovaca, staju sa pet svinja prasilja, jednog konja, i podmlatka u zavisnosti od reprodukcije“, ima čime da se pohvali direktorka Svetlana.

Učenici Mlekarske škole u Pirotu mesečno proizvedu 15 tona pirotskog kačkavalja

Sami se bave ratarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom, gde je ratarstvo u službi stočarstva. Teže da u potpunosti proizvedu hranu za domaće životinje i zajedno sa svim pogonima predstavljaju učionicu na otvorenom, gde đaci stiču praktične veštine, od vožnje traktora, rada sa priključnim mašinama, pa do setve i žetve.
 

Školska zgrada - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Pored ovoga, Poljoprivredna škola u Kraljevu je specifična i po tome što je prava regionalna škola koja „pokriva“ ceo Raški i delimično Rasinski i Moravički okrug. Dolaze deca sa svih strana, a za njih je obezbeđen smeštaj u gradskom učeničkom domu. Posebno interesovanje pokazala su deca iz Sjenice, Tutina, Novog Pazara, ali i Kraljeva i okoline, koja završavaju za poljoprivredne ili veterinarske tehničare i, što je najbitnije, vraćaju se u svoj kraj i tamo primenjuju naučeno.

Neki upisuju Poljoprivredni fakultet u Novom Pazaru, iz drugih sredina upisuju neke druge fakultete, ali je važno da iz ove škole deca nose kvalitetno obrazovanje i da za njih nema bojazni za budućnost.
 

Rad u plasteniku - © Foto: arhiva Poljoprivredno-hemijske škole Kraljevo

Bilo bi suludo govoriti da svi odlaze na fakultet, jer su pohađali srednju stručnu školu i njihovo osnovno opredeljenje je za rad, ali možemo reći da oko 40% dece nastavlja dalje školovanje“, rekla je Svetlana.

Imajući sve ovo u vidu, Poljoprivredno-hemijska škola u Kraljevu je ne samo najstarija škola u Srbiji, već jedna od najuspešnijih, koja je svojim radom i rezultatima taj epitet zaista i zaslužila!

Sagovornica i foto: Svetlane Mladenović, direktorka Poljoprivredno-hemijske škola „Dr Đorđe Radić“ iz Kraljeva

Komentari