Pokrovni usevi koriste se kao bioagrotehnička mera u poljoprivrednoj proizvodnji. Ovi usevi nisu komercijalnog tipa, ne daju plodove, ali imaju veoma važnu ulogu u plodoredima.
Uloga pokrovnih useva je da pokriju zemljište i da ga zaštite od erozije, korova, štetočina, bolesti, kao i da poboljšaju plodnost, strukturu i kvalitet zemljišta, biodiverzitet ekosistema u kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja.
Pokrovni usevi i sadržaj organske materije
S obzirom na to da ostavljaju biljne ostatke, pokrovni usevi utiču i na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Biomasa koja se formira u pokrovnom usevu može se razlikovati po udelu ugljenika i azota, što u velikoj meri zavisi od vrste useva kao i vremena kada je uništen.
Treba znati i da se biljni ostaci leptirnjača, sa niskim sadržajem ugljenika i azota, brže razgrađuju u odnosu na pokrovne useve sa visokim sadržajem, kakva je trava.
Posle uništavanja pokrovnog useva trava, biljni ostaci na površini zemljišta imaju visok odnos C:N, što uzrokuje vrlo sporo razlaganje, a dugoročno utiče na povećanje sadržaja orgaske materije u zemljištu. Sporo razlaganje pokrova sa visokim sadržajem C i N, doprinosi tome da mikroorganizmi dodatno troše azot, pa ga onda manje ostaje za useve.
Upravo iz ovog razloga, idealno rešenje bi bilo kombinovanje više različitih biljnih vrsta iz različitih familija leptirnjača i trave, u pokrovnim usevima. Na taj način može se smanjiti odnos C:N ukupne proizvedene biomase, što za posledicu ima bržu razgradnju.
Planiranje i upravljanje korišćenja pokrovnih useva pre svega zavisi od toga šta vam je cilj – da li vam je potrebna organska materija, ili azot za naredni usev koji planirate na parceli.
Trava svojim korenom nakuplja hraniva koja ostaju u zemljištu posle žetve, među kojima je i azot. Tako se u zemljištu za par meseci može naći i do 79 kg N ha-1. Međutim, ova hraniva sporije postaju dostupna za biljke.
Shodno tome, možemo zaključiti da su travni pokrovni usevi zgodni kada želite da povećate sadržaj organske materije u zemljištu.
Sa druge strane biljni ostaci leptirnjača brzo se razgrađuju u zemljištu, zbog nižeg odnosa C:N, pa manje povećavaju sadržaj organske materije u zemljištu od travnih pokrovnih useva.
Povoljan uticaj pokrovnih useva na EROZIJU
Ovo je aspekt o kojem se nedovoljno često govori kada su u pitanju pokrovni usevi. Mnoge poljoprivredne površine širom Srbije ugrožene su, kako erozijom vetrom, tako i erozijom vode.
Gajenje pokrovnih useva sa obimnom produkcijom biomase u godišnjim dobima tokom kojih je zemljište golo, ono se može efikasno zaštititi od erozije.
Biljke u pokrovnom usevu svojim korenom fiksiraju čestice zemlje, a nadzemnom biomasom sprečavaju ispiranje ili oduvavanje vetrom čestica sa površine. Gusti višegodišnji usevi pospešuju zadržavanje i upijanje vode u zemljište i smanjuju površinsko oticanje, a nadzemni delovi biljaka smanjuju uticaj kišnih kapi.
Nakon uništavanja pokrovnog useva, na površini se od suve nadzemne biomase formira MALČ, koji takođe obezbeđuje zaštitu od erozije. Inače, trave pružaju najbolju zaštitu od erozije, a ozima žita i ozime kupusnjače su pogodne jer u zimskiom periodu sjajno pokrivaju zemljište.
Pokrovni usevi i struktura zemljišta
Pokrovni usevi bez bilo kakve sumnje značajno utiču na poboljšanje strukture zemljišta. Korenovi biljaka u pokrovnim usevima vezuju čestice zemljišta, a zatim se prilikom njihovog razlaganja oslobađaju se organski molekuli, a formiraju se i gljivične mreže.
Najefikasniji način poboljšanja strukture zemljišta jeste gajenje pokrovnih useva koji razvijaju snažan korenov sistem, kakva je trava. Ovakvo korenje vezuje zemljište i mogu probijati čvrsto nabijene slojeve.
Biljke poput kupusnjača, sa vretenastim i repastim korenovima, duboko prodiru u tlo, olakšavajući narednim kulturama pristup vodi i hranjivim materijama.
Posadite ovaj pokrovni usev i nikada nećete morati da obrađujete zemlju
Biljke sa jakim korenskim sistemom takođe ublažavaju sabijanje tla. Zahvaljujući rastu tokom zime, pokrovi sa jakim korenjem probijaju sabijene slojeve tla, u čemu im pomaže i veća količina vode koju zemlja u tom periodu dobija.
Pokrovni usevi sa niskim odnosom C:N tokom razlaganja oslobađaju velike količine organskih molekula. To se pre svega odnosi na polisaharide, koji naročito poboljšavaju strukturu zemljišta.
Ako ste primetili da je zemljište u proleće meko, odmah znate da su tu bile letpirnjače.
Inače, pokrovni usevi sa visokim odnosom ugljenika i azota će imati sporije oslobađanje polisaharida, nego što je to slučaj kod pokrovnih useva sa niskim odnosom C:N.
Većina gajenih biljaka živi u simbiotskom odnosu sa mikoriznim gljivama. Biljke daje gljivama energiju, a gljive proširuju zonu korenovog sistema, mogu da pomognu u apsorbovanju vode i hranljivih materija, među kojima je i fosfor.
Mikorize inače naseljavaju vrh korena. Kako koren raste, one odumiru, prilikom čega se oslobađa GLOMALIN. Ovaj glikoprotein koji se otpušta doprinosi poboljšanju strukture tla. Na stvaranje mikoriza i glomalina značajno utiču:
1. primena konzervacijske obrade
2. kontinuirano gajenje pokrovnih sistema na kojima se mogu nastaniti mikorize
3. izbegavanje prekomernog đubrenja fosforom
Boja, struktura, udeo humusa – EVO KAKO da prepoznate PLODNO zemljište!
Leptirnjače fiksiraju azot iz atmosfere
Na korenovima nekih biljaka, kakve su leptirnjače i većina žita, razvojaju se posebni mikroorganizmi, bakterije ili gljive, koji imaju sposobnost fiksiranja azota iz atmosfere. Takvi mikroorganizmi zovu se AZOTOFIKSATORI.
Sakupljanje azota na ovaj način može u značajnoj meri da smanji potrebu za dodatnom prihranom biljaka mineralnim azotom. Intenzitet azotofiksacije zavisi od agroekoloških i zemljišnih uslova, a na siromašnijim zemljištima je ovaj proces sigurno intenzivniji.
Za zasnivanje pokrovnih useva u proleće i leto za preporuku su crvena detelina, bela detelina, grašak i slatka detelina, a posebno su blagorodni jednogodišnji lupini, kojih ima nekoliko vrsta.
U aridnijim područjima, kakav je veći deo naše zemlje, najpodesnija je bela lupina jer bolje podnosi sušu. Za ozimu setvu poželjne su inkarnatska detelina, maljava grahorica i ozimi grašak.
Maljava grahorica od početka marta pa nadalje fiksira 2 kg azota dnevno, a dokazano je i da povećava prinos kukuruza u toj meri da opravdava primenu pokrovnog useva.
Ozimi grašak, grahorica i lucerka u pokrovnom usevu mogu da obezbede kompletnu količinu azota za naredni usev krompira. Kombinacija tj. udruživanje leptirnača sa glavnim usevom, može dovesti do značajnog prenosa azota, a te vrednosti se mogu kretati od 30 do 50%, od ukupne fiksacije.
Treba još napomenuti da pokrovni usevi mogu takođe smanjiti gubitke azota u zemljištu i na taj način ga sačuvati za naredni usev.
Pokrovni usevi i vlaga u zemljištu
Nakon uništavanja pokrovnih useva, biljni ostaci sprečavaju isparavanje vode iz zemljišta, što je veoma važan aspekt korišćenja ovih useva. Osim toga, oni i pre uništavanja sprečavaju oticanje vode i utiču na to da je zemljište bolje upija.
Ipak, da biste maksimalno iskoristili ove prednosti, neophodno je da biljni ostaci budu ostavljeni na površini zemljišta kao malč. Strnjika pokrovnih useva može da zadržava sneg, naročito ako je ostavljena u pojasevima različite visine.
Takođe i živi i uništeni sprečavaju površinsko oticanja vode i pospešuju njeno upijanje u zemljište. Ovi pozitivni efekti upotrebe pokrovnih useva izraženi su u potpunosti samo ako su biljni ostaci ostavljeni na površini zemljišta kao malč, dok se njihovom unošenjem u zemljište taj efekat manje ispoljava. Inače, strnjika pokrovnih useva može dugo da zadržava sneg.
Ipak, s obzirom na to da pokrovni usevi svakako troše vodu, važno je da ga na vreme uništite kako biste sprečili probleme sa manjkom vode na proleće. U tom smislu, pokrovni usev treba uništiti najmanje dve nedelje pre setve glavnog useva, kako ne bi nastavio da troši vodu.
Na zemljištima koja su previše vlažna, formirani malč od ostataka pokrovnog useva sprečava da se zemljište prosuši pa je zasnivanje glavnog useva otežano. Ipak, u ovakvim situacijama uništavanje pokrovnog useva treba odložiti, jer živi pokrovni usev troši vodu pa će svakako uticati na smanjenje vlage u zemljištu.
Pokrovni usevi za različita godišnja doba
Inače, u situaciji kada imate previše vlage u zemljištu, probajte da nakon uništavanja pokrovnog useva uradite obradu u trake, tzv. strip – till, čime ćete omogućiti zemljištu da se prosuši.
Borci protiv korova i štetnih organizama
Sigurno ste već čuli da pokrovni usevi suzbijaju korove, utiču na smanjenje oštećenja biljaka od bolesti, insekata i nematoda. Kada su u pitanju korovi, pokrovni usevi deluju na dva načina: fizički i alelopatski.
Kada kažemo fizičko delovanje, mislimo pre svega na konkurentske odnose koji se manifestuju u zasenjivanju, koje utiče na menjanje frekvencije svetla u usevu. U takvim uslovima seme korova ne može da klija i niče. Tu je svakako i mehaničkom gušenje korova od strane useva velike pokrovnosti, kao što su usevi pravih žita, heljde ili kupusnjača.
Alelopatski se odnose na izlučeviname korena koje mogu imati prirodno herbicidno delovanje na korove.
Uvođenjem biološki aktivnih biljaka, uspešno se može vršiti kontrola u sistemima biljne proizvodnje. Repelentna svojstva mogu da odbijaju štetne insekte (buvač, hajdučka trava), a sa druge strane se privlače korisni, predatore i parazitoide (morač, kim, mirođija, nana, heljda).
Na taj način broj štetnih insekata može se sa sigurnošću smanjiti ispod praga štetnosti.
Pokrovni usevi – KOJE da biram i KAKO njima da upravljam?
Da li je neki pokrovni usev adekvatan za vas, zavisi od lokaliteta i od godišnjeg doba. Kada razmatrate vrstu ovih useva,morate pre svega definisati primarne ciljeve, a pojedine staviti sa strane kao sekundarne.
Neki od uobičajenih ciljeva su:
- obezbediti azot,
- upravljati organskom materijom,
- poboljšati strukturu zemljišta,
- smanjiti eroziju zemljišta,
- očuvati zemljišnu vlagu,
- obezbediti suzbijanje korova,
- uspostaviti biokontrolu štetnih organizama.
Treba da znate da korišćenje pokrovnih useva ima i podeđene nedostatke, kao što su povećanje troškova za seme, povećanje obima rada, konkurencija za zemljišnu vlagu i hraniva, privlačenje štetnih organizama itd. Ipak, prednosti su takve da vredi uložiti sve pomenute resurse.
Kada počnete da pravite plan upravljanja pokrovnim usevima, treba da krenete od postavljanja plodoreda za duži period. Za svaku parcelu treba da istaknete moguću plodosmenu, kao i vremena setve i berbe glavnih useva.
Treba da uzmete u obzir i uslove kao što su količina padavina, nastupanje ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazova, potrebe glavnih useva, željeni sistem proizvodnje (organski ili integralni, sa ili bez navodnjavanja i ostale parametre i kriterijume proizvodnje.
Definišite zatim i vremenski period i prostor za zasnivanje pokrovnog useva, biljnu vrstu, kao i tehnološki model, koji će zadovoljiti primarne ciljeve.
Na osnovu vremena setve pokrovni usevi mogu biti međuusevi (naknadni, postrni, ozimi), a kod širokorednih useva mogu se usejavati i u međuredni prostor kao združeni usevi. Takođe pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao jednogodišnji ili višegodišnji.
Pokrovni usevi kao međuusevi
Ovi usevi formiraju se u vremenskom periodu između dva glavna useva, tako da je zemljište pokriveno biomasom tokom cele godine. Nakon berbe glavnog useva tokom letnjeg perioda, za pokrovne useve se biraju brzorastuće biljne vrste kao što su heljda, sirak, sudanska trava, te se na ovaj način sprečava erozija, omogućava se kontrola korova i upravljanje organskom materijom.
Međutim, setvom u letnjem periodu, u uslovima bez dodatnog navodnjavanja, postavlja se pitanje kako će nedostatak vlage uticati na nicanje pokrovnog useva.
Za setvu ovih useva početkom jeseni, kada su parcele bez glavnog useva, koriste se ozime biljne vrste koje su otporne na niske temperature – trava, leptirnjača ili kupusnjača.
Do naredne setve glavnih kultura, ove vrste formiraju snažan korenov sistem i proizvode značajnu količinu nadzemne biomase, te poboljšavaju strukturu zemljišta, štite od erozije u toku zime, sprečavaju ispiranja nitrata i utiču na količinu organske materije.
Kao što je ranije pomenuto, uništavanje pokrovnog useva vrši se dve do tri nedelje pre setve glavnog useva. To se obično radi valjkom za pokrovne useve, sitnilicom biljnih ostataka ili herbicidima.
Ukoliko se sa uništavanjem zakasni, može doći do situacije u kojoj pokrovni usevi troše veći deo vlage koji treba da se sčuva za glavni usev.
Par nedelja nakon uništavanja pokrovnih useva, direktnom setvom bez obrade ili delimičnom obradom, zasniva se glavni usev. Malč koji je preostao kasnije pomaže u sprečavanju korova i čuva zemljišnu vlagu.
Pokrovni usevi kao združeni usevi
Združeni usevi utiču na produktivnost i zaštitu samih useva, pa samim tim dobijaju funkciju pokrovnih. Ukoliko dva združena useva imaju potrebe koje ne ide na međusobnu štetu već su komplementarne, mnogo efikasnije koriste sve resurse u odnosu na jedan, čist usev.
Na primer, leptirnjače mogu da obezbede azot i za druge biljne vrste u združenom usevu. U ovakvim usevima se takođe smanjuje problem sa štetočinama.
Ukoliko se odlučite za združenu sadnju, treba da birate usevi koji nisu srodni, kako biste maksimalno iskoristili potencijal ovakvog uzgoja. Žita se odlično slažu sa leptirnjačama, a obično se u tom slučaju biraju one vrste koje tolerišu zasenjivanje: bela detelina, jednogodišnji ljulj, raž, maljava grahorica, krimson detelina, crvena detelina, i razne druge.
Gajenje u naizmeničnim redovima je dobra opcija za združene useve, uz korišćenje istog ili različitog međurednog rastojanja. Možete formirati i naizmeniče pojaseve, širine radnog zahvata mehanizacije, što omogućava da se svaki usev posebno seje, neguje i bere. Združivanje pokrovnih useva možete izvesti i tako što ćete drugi usev podsejavati u postojeći, naknadno.
Višegodišnji pokrovni usevi
Višegodišnje biljne vrste iz porodice mahunarki i trava, kao i njihove smeše, veoma su učinkovite za obnovu plodnosti i povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Ovakvi pokrovni usevi omogućavaju formiranje živog malča od nadzemne mase, pa se zatim zasnivanje glavnog useva vrši obradom u trake.
Komentari