Svet poljoprivrede Prodavnica

Pokrovni usevi za različita godišnja doba

U odabiru pokrovnih useva ne treba uvek birati tradionalne biljne vrste. Pravilnim izborom, ne samo da se čuva zemljište, već se i oplemenjuje i poboljšava rodnost i sledećeg useva koji će biti gajen.

Detelina © Pixabay

Funkcija pokrovnih useva nije da daju plodove. Funkcija im je da pokriju zemljište i da ga zaštite od erozije, korova, štetočina, bolesti, kao i da poboljšaju plodnost, strukturu i kvalitet zemljišta, biodiverzitet ekosistema u kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja.

Pomoću njih je poljoprivredna proizvodnja održivija, stabilnija i dugoročno jeftinija. Različiti usevi se seju tj. sade u skladu sa potrebama poljoprivrednika. Različite kulture će imati nužno različit efekat na zemljište, a odabir treba uskladiti, osim sa potrebama, i sa godišnjim dobom i vremenskim uslovima. Naravno, važno je istaći da jedna kultura obavlja više funkcija.

Pravilna prihrana ozimih useva je preduslov za dobar prinos.

U periodima suvog i toplog vremena, pokrovni usevi čuvaju vlagu u zemljištu. Pored toga, ti isti usevi ublažuju efekte erozije vetra. Sa druge strane, u vlažnim periodima godine, pokrovni usevi ublažavaju eroziju kiše time što usporavaju brzinu kišnih kapi i sprečavaju oticanje vode. U oba slučaja, korenje, osim što vezuje zemlju, čini je rastresitijom pa time poboljšava razvijanje mikroorganizama.

 

Bela lupina bolje podnosi sve češće suše od drugih leguminoza.

 

Leguminoze su čest pokrovni usev u svim godišnjim dobima. Zimi se preporučuju inkarnatska detelina, ozimi stočni grašak i maljava grahorica. Sve tri kulture obogaćuju zemljište azotom, ali nisu podjednako otporne na niske temperature i mraz.

Maljava grahorica se izdvaja po otpornosti na mraz ali i po sposobnostima đubrenja. Osim što je sposobna da fiksira i dva kilograma azota na dan, njena biljna masa se brzo razgrađuje i brže đubri zemljište. Doduše, treba voditi računa o zemljištu na kojoj se gaji pošto preferira peskovitu i kalijumom bogatu zemlju.

Leti se u ovim krajevima seju crvena i bela detelina, kao i lucerka, i ovo su zaista odlični pokrovni usevi. Često se previđa bela lupina, koja bolje podnosi suše koje su sve češće zbog klimatskih promena. Sa njom doduše treba biti oprezniji, jer seme bele lupine sadrži alkaloide koji mogu biti toksični i za ljude i za životinje.

Žitarice su takođe odlični pokrovni usevi

Žitarice se često seju u kombinaciji sa leguminozama zbog toga što izvlače azot iz zemljišta. Ali i pored toga one su odlične za čuvanje zemljišta od erozije i od razvoja korova pošto se sa njim takmiče za nutrijente. Brz razvoj i dubina sistema korena čini zemlju rastresitom a korisnim bakterijama obezbeđuje kiseonik.

Žitarice kao što su pšenica, ječam, ovas i raž u svojoj biljnoj masi nemaju mnogo azota kada su blizu zrenja. Zbog toga se preporučuje da se zaoru dok su još relativno mlade biljke, kao i dodavanje đubriva. Ječam se recimo koristi kao pokrovni usev za ozimu pšenicu.

Kako ječam oplemenjuje zemljište?

Jedna od biljaka koja se često zanemaruje, a odličan je pokrovni usev za letnje uslove je heljda. Ona ima relativno kratak period vegetacije pa se cvetanje očekuje nekih 6 nedelja nakon setve.

Heljda je dobra za zdravlje, zemljište i klimu.

Kao i žitarice, ona suzbija korov jer se sa njim bori za iste nutrijente. Štaviše, i sama spada u korove, a ne u žitarice, pa treba biti na oprezu da se ne bi nekontrolisano širila. Zbog toga je treba ili poseći pre nego što se seme razvije, ili još bolje, preorati. Za razliku od mnogih kultura, ona se može uspešno gajiti i na zemljištu lošeg kvaliteta, a daje izuzetno traženo i zdravo seme za ishranu.

Komentari