Svet poljoprivrede Prodavnica

SRPSKI MALINARI u tesnim cipelama

Kada je prošle godine doneta takozvana Nacionalna strategija za malinu, sa sigurnošću sam znao da je to samo još jedan od manevara naših maštovitih političara. Na takve krupne reči i kvalifikacije skoro da se više niko ne peca dok proizvođači ove najprofitabilnije srpske voćke traže da se situacija uozbilji i njihov trud zaštiti od svakoraznih štetočina, među kojima su i nerazumno niske otkupne cene. Poslednji protest samo je za pedalj pomerio situaciju, tako da su srpski malinari nastavili svoj hod u tesnim cipelama.

SRPSKI MALINARI u tesnim cipelama - © Agromedia

Malo ko je mogao i da sanja da će se zbog ukrasne baštenske biljke MALINE, koja tek od 1920. godine počinje u Srbiji da se tržišno gaji, njene proizvođače vek kasnije boleti glava, i da će ista ta voćka na momenat postati državno pitanje. Doduše, za profit je odavno rečeno da VALJA BRDA I DOLINE, a domaća malina je već duže vreme ZLATNA KOKA oko koje se krše interesi brojnih aktera. Mnogo toga ukazuje da su u najgorem položaju proizvođači ove voćke koji su stalno pod nekom vrstom stresa i nezadovoljstva. Uprkos tome, iz godine u godinu srpsko malinogorje se širi i trenutno je na preko 35.000 hektara. Međutim, ove sezone pre nego što su otpočeli berbu, malinari iz Zlatiborskog okruga izašli su na džadu, odnosno magistralni put Prijepolje-Bijelo Polje, čijom blokadom su želeli da iskažu nezadovoljstvo niskim otkupnim cenama. Hladnjačari su lansirali u javnost izjavu da mogu akontaciono da plate crvene plodove ovogodišnjeg roda do 100 dinara za kilogram, dok su proizvođači odgovorili da ih cena ispod 1,75 evra vodi u bankrot. Tada je počelo da seva, a nešto kasnije i da grmi.

Nije se ovakva vrsta protesta desila samo u ovoj godini pred početak berbe, već ona zbog istih razloga, odnosno nezadovoljstva niskim otkupnim cenama, u manjem ili većem obimu traje pune dve decenije. Tačnije, od onog vremena kada je na BELOM KONJU stigla i razgoropađena ekonomska tranzicija sa pljačkaškom privatizacijom i promenom svih obrazaca knjiške, realne, tržišne i pristojne ekonomije.

Među njenim žrtvama našli su se i tadašnji AGROKOMBINATI koji su bili glavni otkupljivači svekolikog voća, pa i maline, od domaćih poljoprivrednika. Nikom od njih nije bilo ni na kraj pameti da pljačkaju svoje kooperante i saradnike, već naprotiv – davali su im punu podršku na planu proširivanja proizvodnje, uvođenja novih agrotehničkih mera i standarda kvaliteta. Posle njihove POGIBIJE, mesta su zauzeli takozvani novopečeni preduzetnici, biznismeni i tajkuni. Malinu, koja je donosila dobru zaradu, počeli su da otkupljuju svi koji su imali TAŠNU, MAŠNU I MOBILNI, i od tog perioda počinju problemi sa otkupnim cenama. Uključivanjem hladnjačara situacija se znatno promenila, ali ne u onoj meri koja bi dovela do dugoročne harmonizacije poslovnih i partnerskih odnosa.

Zasad maline - © Agromedia

Zbog toga se često može čuti pitanje ko je u tom odnosu značajniji, prvi, odnosno stariji. Nema dileme, kažu ljudi iz struke, da jedni bez drugih ne mogu, da ih praktično nema ako nisu u bliskim partnerskim odnosima punim poverenja, uvažavanja i međusobne solidarnosti. Bez partnerskog i timskog rada, ponajviše u svetu biznisa, teško je ostvariti bilo kakav značajniji uspeh. U soliranju su se uspešni pokazali Ronaldo, Mesi i još neki Fitipaldi. Stručnjaci dodaju da hladnjačari i proizvođači treba da budu u nekoj vrsti rodbinskih odnosa, odnosno da brigom o još većem kvalitetu sačuvaju visoku tržišnu poziciju ovog srpskog brenda od čijeg izvoza država zaradi i do 260 miliona evra godišnje.

Pomenuta izvozna suma nesporno mora krajnje ozbiljno da uključi resorno Ministarstvo i sve njegove službe do Vlade Srbije, kada dođe do određenih problema. Nedavni protest pokazao je njihovu nespremnost, jer su skoro horski i Ministarstvo za poljoprivredu i iz Vlade poručili da IM NIJE NI NA KRAJ PAMETI DA SE MEŠAJU KOD OTKUPNIH CENA. To je, istakli su, STVAR TRŽIŠTA, ODNOSNO PONUDE I POTRAŽNJE. Ovome se nema što dodati niti oduzeti, ali kada su nezadovoljni malinari kazali da ih pljačkaju, ucenjuju i varaju, državni budžovani su SPUSTILI LOPTU, u stilu da će razgovarati sa hladnjačarima, da će posredovati i uključiti se na još neke načine. Posle toga prešli su na OBEĆANJA i pozivanje na izvesnu Nacionalnu strategiju za malinu, uz tvrdnju da će ona REŠITI SVE.

Malina - © Pixabay

Sličnu strategiju, osim kada su u pitanju odbrambena i bezbedonosna pitanja u zemlji, nisu imali ni rudnici zlata u Boru i Krivelju, REIK Kolubara, PKB, kao ni drugi značajni privredni i ekonomski resursi i dobra. U pitanju je vispokoprofitabilna voćka u čiju proizvodnju je uključeno više stotina poljoprivrednih gazdinstava i još nekoliko puta više sezonskih radnika. Prema površinama i proizvodnji ove voćke, preko 60.000 tona godišnje, Srbija spada u red vodećih zemalja ne samo u Evropi, već i u svetu. Svi pomenuti podaci potvrđuju da malinarstvo treba adekvatno štititi, podržavati i unapređivati. Ne mislimo na centralistički ili dogovorni način, već onako kako se sa sličnim resursom postupa u najrazvijenijim zemljama. Primera radi, sa jabukama u južnom Tirolu. Uz naše višedecenijsko iskustvo i mogućnost da u svakom momentu okupimo TRUST MOZGOVA vrhunskih domaćih stručnjaka, za voćarstvo priča o malini ne bi smela da se dopunjava ili koriguje na ULICAMA, RASKRSNICAMA ILI ISPRED ZGRADE VLADE. Svi kalkulatori kažu da je proizvođačka cena kilograma crvenih plodova ovogodišnje berbe 100 dinara. Sve ostalo je stvar dogovora, poverenja i poštovanja.

Očekivao sam da će se zbog problema sa sezonskim radnicima malinari obratiti pojedinim školama, kasarnama i institucijama sa većim brojem državnih činovnika da im se priključe u MOBI berbe. Makar preko vikenda. Nažalost, ti autobusi nisu došli u srpska malinogorja. Proizvođači su se dobro izjadali i nadležnima zaduženim za agrar i javnosti. Objasnili su da su i posle svega nastavili svoj HOD U TESNIM CIPELAMA. Poručuju da se plaše SAMI SEBE, odnosno da već ove jeseni u malinjake krenu sa budacima, što bi bio najgori i najpogubniji scenario.

Ova voćka ne traži Nacionalnu strategiju, ali jedan KONGRES na temu: KUDA IDE SRPSKO MALINARSTVO ne bi joj naškodio. DOK JOŠ IMA VREMENA!

Izvori informacija: Lična dokumentacija, portal AGROMEDIA i Bilten za selo i poljoprivredu SANU.

Komentari