I zadruge u rijaliti blatu

Šatre neukusa, prostakluka i svih oblika kontrakulture ne prestaju da zapljuskuju prostor Srbije. Nažalost, one ne zaobilaze ni poljoprivredu, pa tako odnedavno jedan od televizijskih rijaliti formata nosi naziv ZADRUGA. Možda bi i takva krštenica mogla da se proguta da se u njoj javno ne protežira nerad i strasti najnižeg nivoa. Od tog blata skoro da se ne vide neke značajne aktivnosti i potezi u srpskom agraru kao što je onaj da je za nepuna tri meseca osnovano čak 70 novih poljoprivrednih zadruga u okviru velike akcije koju vode država i ministar za regionalni razvoj. Žustre rasprave rijaliti učesnika sa zamišljenim drvećem kreativne su isto koliko i sportska disciplina „duvanje u brašno“.

I zadruge u rijaliti blatu - © Agromedia

Jeftina zabava je, zapravo, kompenzacija za nesrećan život i siromaštvo. Ovo nisu zapazili samo žurnalisti, već svi oni relevantni činioci koji se bave društvenim, sociološkim, kulturnim, moralnim i svim drugim sondiranjima i „fenomenima“ koji duže vreme prožimaju našu društvenu zajednicu. Talas neukusa, prostakluka, bahatosti, površnosti i neznanja bukvalno se zavlači u sve pore društva deleći ga i tupeći mu kritičku i vrednosnu oštricu. Očit primer za tako nešto je najnoviji televizijski rijaliti format ZADRUGA na račun čije koncepcije, ili samo imena, skoro da nije bilo ozbiljnijih zamerki i komentara. Lično ne bih uzimao olovku u ruke da mi nije zasmetao naziv rijalitija i dreka koja se u delu javnosti podigla, a posebno što su od početka njenog emitovanja sve ostale informacije vezane za agrar otišle u drugi plan svodeći se, eventualno, na kakvu vest, inserte ili takozvanu marginu.

Obnova zadrugarstva: Pare su bitne ali ne i svemoguće

Vlast i njene institucije, poput Ministarstva za kulturu i informisanje, kabineta za prosvetu ili silnih upravnih i nadzornih odbora, agencija i Ratela za čuvanje domaćeg „zeleniša“ od korova, okrenuli su glavu i začepili uši na pomenuti rijaliti. Koloplet starleta, splavara i sličnih mediokriteta stavljen je u izlog javnosti i to u momentu kada država iz sve snage pomaže akciju za osnivanje novih 500 zadruga kako bi pomogla da se spasi srpsko selo od potpune propasti. Podaci su neumoljivi i kažu da je od ukupno 4.700 sela čak 1.200 prazno. Bez ikakvog puritanstva, zavisti ili vraćanja u četrdesetpetu, ključna reč u rijalitiju ZADRUGA u najmanju ruku je naružena od strane onih koji za sebe tvrde da su „strateški partneri vlade i naroda“. Vraćanje zadrugarstva je ozbiljna priča i svetlost na kraju višedecenijskog tunela u koju je zapao ruralni prostor Srbije. Provlačenje priče kako su po sredi ZADRUGE „novog doba“ i kako svojim „kreacijama“ treba da zabave puk ne samo da ne pije vodu, već su neozbiljne. A najjača poruka, barem iz onog do sada viđenog, zapravo je model kako se do hleba može bez motike, odnosno, da je ulazak u pomenut televizijski „projekat“ ISPLATIV. Za koga?

Zadruge su spas sela - © Pixabay 

Umesto poziva „izađi mi na teglu“ rijaliti zadrugari bestidno, pred milionskim auditorijumom, uzvikuju „uđi mi u krevet“. Navodno, to je ljubav, oni su neki novi hipi pokret ili borci protiv demografskog deficita. Šta su tek, kreatori rijalitija, hteli da kažu ili poruče sa uvođenjem u futuristički opremljeni studio mladunčeta majmuna nikome još nije jasno, bez obzira, što se mnogi za slične gluposti „posipaju“ izgovorom da je to nekakav performans. Ako su im FARMERI oprostili što su bili predstavljeni kao prljavi, pijani, glupi i lenji, ZADRUGARI kao svojevrsni vitezovi srpske poljoprivrede ne bi smeli da ćute. Bitno je reći i da igre sa imenima i nazivima nisu nimalo prozaične i naivne. U svima su određene pouke, identifikacije i poruke. Ime je svojevrsna krštenica i svako njeno „pozajmljivanje“ mora biti s merom i opreznim pristupom, jer je vrlo tanka linija „razdvajanja“ da neko bude povređen, izigran, omalovažen i predstavljen kao parazit ili razvratnik.

Počelo odbrojavanje: Hlebne oranice na evropskom buvljaku

ZADRUGA je, da podsetimo, dugo vremena bila sinonim za proširenu srpsku porodicu, ne samo na selu, u kojoj je vladao rad, red i harmonija. Puno uvažavanje i striktno poštovanje kućnog reda se podrazumevalo u svim prilikama i okolnostima. Svojom voljom i snagom ZADRUGARI su, govorilo se, mogli da prevrću brda i doline. Bili su siguran oslonac i podrška državi.

Zadruge su spas sela - © Pixabay 

Trpanje praziluka u zembilj afirmisanih i potencijalnih srpskih ZADRUGARA je u najmanju ruku neprimereno, jer oni su, bez ikakve sumnje, kategorija radnih ljudi i građana koju ne treba gurati u bilo kakav šou-biznis ili estradu. A tek njihovo posmatranje kroz „ključaonicu“ je nedopustivo. U najvećem broju slučajeva radi se o proizvođačima hrane, a organizaciono o svojevrsnoj armaturi domaćeg agrara. Čudi me da Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i realizaciju mega-akcije 500 novih zadruga u srpskim selima, nije barem ovlaš reagovao. Međutim, kada malo bolje razmislim i ispod svega stavim crtu ispada da je: „BOLJE I KRKOBABIĆ NA GRANI NEGO RIJALITI ZADRUGA U RUCI.“

Privatizacija pred vratima „Bele kuće” srpskog agrara

U prilog ovakvoj konstataciji ide i nedavna izjava ministra Krkobabića, da je za nepuna tri meseca od početka ovog velikog državnog projekta osnovano 70 novih ZADRUGA. Da se ovaj pelcer primio govori to da sam u jednoj od ovoletošnjih kolumni pisao o svega tri zadruge, pritom izražavajući bojazan za dalji razvoj ove izuzeto značajne agrarne priče. Daljinski ispravljač nam je omogućio da čitaoce i pratioce portala za poljoprivredu AGROMEDIA podsetimo da se 26. novembra očekuje dolazak u Beograd predstavnika Generalnog direktorata za poljoprivredu Evropske komisije, od koje se očekuje da podigne rampu za početak korišćenja značajnih sredstava iz IPARD fonda. Za Srbiju je predviđena suma od 2014. do 2020. godine 175 miliona evra, a ako sve bude kako treba, već naredne godine domaćim poljoprivrednicima biće na raspolaganju 15 miliona evra. Naša zemlja kandidovala se za dobijanje novčane pomoći u sektorima proizvodnje i prerade: voća i povrća, mleka i mesa, kao i za unapređenje proizvodnje u ruralnim krajevima, odnosno za jačanje kapaciteta konkurentnosti.

Zadruge su spas sela - © Pixabay 

I na kraju nezvanična informacija o našoj slabosti, a to je Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB). Naime, saznali smo da je jedan od srpskih biznismena koji je konkurisao za privatizaciju ovog kombinata, prekoredno uskočio u kabinet kod visokog predstavnika države da ponudi „svoju“ sumu za kupovinu. Navodno se „isprsio“ sa 30 miliona evra nakon čega mu je državni glavešina zahvalio i odmah otvorio vrata. Po proceni Poreske uprave, imovina PKB vredna je preko 140 miliona evra. Da, to su modeli ponašanja u neoliberalizmu za koji su najumniji ekonomisti kazali da je: socijalno neodgovoran, moralno neosetljiv a više od svega ekonomski neefikasan. Ta i druge brojne nevolje, podvale i svakorazna blata, nažalost, ni prestupnih godina ne zaobilaze srpski agrar koji je samo zahvaljujući sopstvenoj vitalnosti izbegao da se pretvori u slikarsko platno pod nazivom MRTVA PRIRODA.

Izvori informacija: Lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU

Komentari