Dame poljoprivrednice, kako to lepo zvuči!

Dame poljoprivrednice, kako to lepo zvuči!

Sama činjenica da je Svetski dan seoskih žena prošao uglavnom neopaženo, dobro oslikava njihov društveni položaj. Žene na selu spadaju u društvene grupe koje su u izuzetno teškom položaju i neophodna im je podrška društva i države.

Žene u poljoprivredi - © Pixabay

Petnaesti oktobar ustanovljen je kao Svetski dan seoskih žena, ili dama u poljoprivredi, na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu, 1995.godine. Međutim,ovaj važan datum protiče u senci daleko manje značajnih događaja, bar što se našeg društva tiče.

Da je tako govori činjenica da nijedan zakon u Srbiji ne prepoznaje poljoprivrednice kao posebno definisanu kategoriju stanovništva. Samo dva dnevna lista i jedna televizija nisu zaboravili da 15. oktobra kažu neku reč više o Međunarodnom danu žena na selu i damama čestitaju praznik koji, istine radi, ni same slavljenice gotovo da i ne znaju kada je i šta on u suštini znači.

Žene u poljoprivredi – “Živimo mi u porodici dobro, ali dobro i radimo!”

Ipak, da događaj ne prođe bez odjeka i pažnje pobrinula se potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajiović.

Žene na selu su najugroženiji i najranjiviji deo seoskog stanovništva te je neophodno podržati ih I ohrabriti da se udružuju,registruju poljoprivredna domaćinstva I zajedničkim snagama nastupaju na tržištu”, izjavila Zorana Mihajlović povodom povodom Međunarodnog Međunarodnog dana žena na selu.

Selo © Pixabay

Potpredsednica Vlade je još dodala da su  žene na selu ogroman potencijal i imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi, kao i da ne smeju ostati marginalizovane i neplaćene za posao koji obavljaju.

Sama svoj gazda:Ovako izgleda imanje na kome žena vozi traktor

Predočila je takođe da je država kroz IPA fondove obezbedila 300.000 evra za projekte koji imaju za cilj ekonomsko osnaživanje žena na selu.

Žene na selu i dalje u teškom ekonomskom i socijalnom položaju

Objektivno, i pored svih mera koje država preduzima poslednjih godina , ekonomski I socijalni položaj žena na selu je veoma težak.

Jelena Kostović iz Dedevaca kod Kraljeva kaže da ima poljoprivrednu penziju ali je ona nedovoljna da pokrije lekove i neke druge najosnovnije obaveze. Udruženje penzionera je jedina organizacija koja  penzionerke okupi i to prilikom novogodišnjih praznika i meseca starih što je nedovoljno.

“Meni je lakše kad pomislim da je više od polovine žena na selu formalno nezaposleno, da 60 odsto nema pravo na penziju i da su  retko vlasnice imovine”, kaže  ova 77-godišnja penzionerka iz Dedevaca. Statistički podaci uverljivo potvrđuju izrečene konstatacije.

Na primer, tek četvrta nekretnina u Srbiji 100 odsto je u vlasništvu žena, 11 odsto je u mešovitom posedu, dok su, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, samo 17 odsto žena vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.

Sadnja povrća - © Foto: Danijela Jovanović

Konstatacije da su žene na selu u neravnopravnom položaju, ne samo u odnosu na muškarce već i na žene u urbanimim sredinama  apsolutno su tačne i unazad decenijama malo se toga promenilo. U gradu ipak žene primaju platu, dok nemali broj njih na selu svoju zaradu uglavnom daju mužu, ocu, svekru, bratu

Žene na selu rade svakog dana, a vode se kao nezaposlene.

Prema izveštaju o implementaciji Strategije za smanjivanje siromaštva u Srbiji, na ruralnom području čak 71 odsto domaćinstava ili nema zemlju ili je ima manje od jednog hektara. Članovi takvih domaćinstava u većini su žene, i najviše su izložene riziku od siromaštva.

Žene stub porodice i domaćinstva

U mnogim seoskim domaćinstvima žene rade najteže poslove i u kući i u poljoprivredi. Njihov radni dan najčešće započinje sa prvim zracima sunca, a završava se kad padne noć.

U sezoni poljoprivrednih radova rade znatno duže od 12 do 15 sati, čak i kad se ohrabre da započnu neki biznis to je iz domena domaće radinosti, veza, štrikanja, evantualno spremanja zimnice, a tek u poslednje vreme bavljenja seoskim turizmom.

Ovo je pravi recept za uspeh: Žena brine o finansijama a muž radi u polju

Na osnovu svega rečenog nameće se zaključak da je ženama na selu potrebna veća društvena i državna briga i podrška. Njihov trenutni ekonomski, socijalni i kulturološki položaj nije nimalo zavidan. Pri tom treba imati u vidu činjenicu da većina od ukupnog broja stanovnika Srbije živi na selu, oko 55 odsto, i u većini su to žene koje, kako je kazala ministarka Mihajlović, predstavljaju ogroman potencijal.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica