Svet poljoprivrede Prodavnica

Tržni centri velika konkurencija – Da li pijace mogu da opstanu?

Kupovina na odloženo plaćanje koja se odavno ustalila u svim trgovinskim lancima drastično se odrazila na promet gotovo svih pijaca u zemlji. Na pijačnim tezgama kupuju se minimalne količine voća, povrća, suhomesnatih, mlečnih i drugih poljoprivrednih proizvoda, dok su sve ređi oni koji dnevnom kupovinom obezbeđuju sedmične porodične potrebe. Nekadašnje kvantaše preuzeli su prodavci raznovrsne polovne industrijske i zanatske robe.

 Kraljevačka pijaca - © Milanko Danilović/Agromedia

Kraljevačka pijaca, posebno kvantaška, sve do skora bile je među najprometnijim u Srbiji, odmah iza najveće beogradske i subotičke pijace. Zlatne godine bile su one s kraja dvadesetog i početka ovog veka kada su Javno predzuzeće „Pijaca “ Kraljevo nazivali i „kovnicom para” koje je pokrivalo deficite i potrebe nekih drugih preduzeća i ustanova čiji je osnivač lokalna samouprava. Sportski klubovi i druge organizacije i udruženja uvek su mogli da računaju na finansijsku pomoć ovog preduzeća pošto je dnevni promet na zelenoj, i kvantaškoj i stočnoj pijaci bio ravan sadašnjem polumesečnom prometu.

„Samo petkom, kada je pijačni dan u Kraljevu, sa naše pijace na Kosovo i Metohiju i Crnu Goru odlazilo je od 400 do 600 teladi, i junadi i krava, ne računajući drugu stoku čiji se broj takođe merio stotinama. Na kvantaškoj pijaci,gde se obavljla trgovina poljoprivrednim proizvodima, kraljevački proizvođači, ali i oni iz Trstenika, Aleksandrovca, Brusa, Trstenika, Ćićevca, Kruševca, Čačka i drugih mesta, zauzimali su mesta još u četvrtak u ranim popodnevnim satima kako bi sutradan imali mogućnost za prodaju svog voća i povrća”, kaže jedan od bivših rukovodilaca JP „Pijaca”u Kraljevu.

Pijaca – još uvek radno utočište za mnoge

U vreme tranzicije samo u Kraljevu bez posla je ostalo oko 15.000 radnika, među kojima i veliki broj inženjera, ekonomista i drugih lica sa višom i visokom stručnom spremom. Za pijačnim tezgama bilo je lekara i magistara nauka. Više od dve decenije kraljevačka pijaca, kao i uostalom i mnoge druge u našoj zemlji, bile su mesta na kojima se obezbeđivao socijalni mir i izvor prihoda za hiljade porodica, posebno u nekadašnjim velikim industrijskim centrima kakav je bilo i Kraljevo.

Kraljevačka pijaca - © Milanko Danilović/Agromedia 

Istina, najteže tranzicione godine su prošlost ali na pijacama ni danas nije lako ni proizvođačima-prodavcima, ni kupcima, pre svega što se baš na tim mestima najdirektinije sučeljavaju veoma slaba kupovna moć većine stanovništva i uslovi prodaje velikih trgovinskih centara. Neki prodavci sa robnog dela pijace kažu da nekada ni dinar dnevno ne zarade, jer su kupce „preoteli” tržni centri sa povoljnim uslovina prodaje.

Na delu zelene pijace nude se domaći proizvodi, ali i oni uvezeni iz daleko toplijih krajeva, pa čak i ona roba koja se, shodno Zakonu o trgovini, tu i ne bi trebalo naći. Tako, iako se zbog pada kupovne moći sve učestalije, recimo, voće i povrće kupuje na komad umesto na kilogram, deo zelene pijace ipak opstaje. Na delu kraljevačke zelene pijace zakupljeno je oko 400 tezgi uglavnom od preprodavaca. Cena zakupa kreće se od 3.000 do 8.000 dinara mesečno i, kako tvrdi Dragan Vulić, direktor JP „Pijaca”u Kraljevu, nije se menjala sedam godina.

Robna pijaca prepuna ali kupaca nema

Na takozvanoj robnoj pijaci, gde je zakupljeno oko 150 tezgi, situacija je teža. Zarada često ne pokriva ni troškove dnevne takse. Prodavci i na tom prodajnom delu smatraju da je i to posledica velikog broja tržnih centara koji robu nude uz povoljne uslove plaćanja.

 Kraljevačka pijaca - © Milanko Danilović/Agromedia

„Tolerantni smo i što se tiče dugova na ime zakupa, utužujemo dužnike baš kad moramo. Ali ne možemo da dovedemo u pitanje opstanak preduzeća. Recimo, mi smo ranijih godina samo sa stočne pijace koja više, takoreći, ne postoji prihodovali mesečno oko 500.000 dinara, a sada ni 15.000”, ističe direktor Vulić.

Opstanak zelene pijace – prioritet

Bez obzira na sve veću konkurenciju velikih trgovinskih lanaca očekivanja su da će zelene pijace još dugo biti mesta prodaje i kupovine poljoprivrednih proizvoda, čak i pri daleko većoj kupovnoj moći stanovništva nego što je sada. Tome je usmerena prevashodna pažnja pijačne uprave u Kraljevu pa je od lokalne samouprave iz dejstvovana budžetska pomoć u iznosu od 17 miliona dinara za uređenje i pokrivanje tog pijačnog dela.

„Prinuđeni smo da smanjimo broj zaposlenih pošto se sa sadašnjim prihodom od oko 130 miliona dinara godišnje ne mogu pokriti zarade većeg broja ljudi. Sa 95 radnika u prošloj godini stigli smo na 78 i cilj nam je da nas ne bude više od 60. Takođe, predložićemo lokalnoj vlasti da se istinskim poljoprivrednicima zakup tezgi ne naplaćuje, već da to bude neki vid gradske subvencije za one koji proizvode, a ne preprodaju, tako da mogu nižom cenom da konkurišu ponudi I uslovima velikih trgovinskih lanaca”, naglašava Dragan Vulić, direktor JP „Pijaca” u Kraljevu.

Komentari