Divlje deponije česta pojava na srpskim njivama

Zagađivanje otpadom iz poljoprivredne proizvodnje dobija svake godine sve veće razmere. Divlje deponije su najčešće na javnim površinama i u vodotokovima, a dominantna vrsta otpada je ona koju ostavljaju poljoprivrednici.

Poljoprivredni otpad - © Danijela Jovanović

Zemljište se puni hemikalijama, a veliki broj jedinjenja ostaje nepromenjen i dospeva preko ishrane u ljudski organizam, gde pokazuje različito dejstvo. Neke od hemikalija su izrazito toksične, a za veliki broj je dokazano da se nagomilavaju u ljudskom organizmu i da mogu da izazovu različite negativne posledice.

Danas se korišćenje poljoprivrednog zemljišta gotovo ne može zamisliti bez upotrebe pesticida, herbicida i fungicida. Alternative za zamenu pesticida u širokoj praksi gotovo da nema i treba računati da će se koristiti i u budućnosti. Pesticidi koji se danas koriste najčešće su male postojanosti i njihovo razlaganje se obavlja relativno brzo u zemljištu. Ali masovnost njihove primene, sa prevelikim dozama, često izazivaju drastične promene u kvalitetu i plodnosti zemljišta.

7 saveta kako da iskoristite organski otpad i napravite kompost

S ciljem rešavanja ovih velikih ekoloških i zdravstvenih problema Ekološki pokret „Moravski orašak“ na području opštine Trstenik vodi intenzivnu kampanju za podizanje ekološke svesti poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka o važnosti pravilnog zbrinjavanja otpada iz poljoprivredne proizvodnje. Opština Trstenik je podržala realizaciju ovog projekta iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, a projekat je dobio podršku i iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Plastika u na njivi - © Danijela Jovanović

Svakog proleća ili prilikom većih padavina dolazi do plavljenja njiva i kuća, zbog izlivanja bujičnih potoka koji su puni otpada iz rečnog korita.

Katastar divljih deponija, koji je poslužio kao vodilja na početku rešavanja ovog problema, pokazao je da su one najčešće na javnim površinama i u vodotokovima, a dominantna vrsta otpada je ona koja potiče iz poljoprivrede.

Novi način uzgoja: Ishrana riba otpadom iz pivara, vinarija i destilerija

Sav otpad iz poljoprivrede možemo podeliti u dve vrste:

  • opasan otpad: ambalaža od sredstava za zaštitu bilja i mineralnih đubriva, farmaceutski otpad od sredstava za zaštitu životinja, otpadna ulja i sredstva za hlađenje od mehanizacije i otpadni akumulatori;
  • neopasan otpad: plastične folije, creva za polivanje armatura za plastenik, zaštitne mreže, gume od mehanizacije, žetveni ostaci, biorazgradiv materijal.

Šta je najveći problem?

„To su pre svega žetveni ostaci, različiti vidovi ambalaže, istrošena creva za polivanje, sistemi kap po kap, i naravno folije. Vremenom se taj otpad nije smanjivao, već naprotiv – povećavao se i zauzimao sve veći udeo u ukupnom otpadu. Iako su godinama unazad i lokalna samouprava i republika izdvajali sredstva za uklanjanje divljih deponija, nažalost, one su se uvek vraćale na staro mesto“, rekla nam je Gordana Rodić, predsednica ekološkog pokreta „Moravski orašak“, predstavljajući projekat ovog Udruženja, pod nazivom „Sve se vraća, sve se plaća“.

Odloženi otpad - © Danijela Jovanović

Problemi koji nastaju zbog ovih nemara su višestruki, a ono što je Gordana uspela da zaključi iz svoje višegodišnje prakse i uvida u sve ekološke probleme je da: „Svakog proleća ili prilikom većih padavina u bilo koje godišnje doba, dolazi do plavljenja njiva i kuća, zbog izlivanja bujičnih potoka koji su puni otpada koji im pokriva korito“.

Prva faza projekta „Sve se vraća, sve se plaća“, kao izvanrednog vida borbe za očuvanje prirode i zdravlja ljudi i životinja je podizanje ekološke svesti – obrazovanje učenika u selima, gde su najveći proizvođači, i gde je pretpostavka da će veliki broj naslediti imanja, zatim skretanje pažnje na dominantne vrste otpada u toj sredini, kao i ankete roditelja.

Proizvodnja peleta – od otpada do zarade

„Iz anketa je zaključeno da velika većina ne zna ništa o štetnosti tog otpada iz poljoprivrede, ali i da većina nije spremna na promene i učestvovanje u kampanjama. Pozitivan je podatak da proizvođači u selima prate moderne tehnologije, pa se veliki broj izjasnio za mogućnost da novosti o zagađenjima prima preko interneta i fejsbuk stranice“, kaže naša sagovornica.

Aktivisti iz ovog udruženja organizovali su brojna predavanja. Najveći poljoprivredni proizvođači odazvali su se ovim pozivima.

Iskorišćen sistem kap po kap - © Danijela Jovanović

Na području opštine Trstenik, čija je površina 448 km kvadratnih, i ima oko 42.000 stanovnika, obradivo zemljište zauzima 168 kilometara kvadratnih ili 37% teritorije, a plastenička proizvodnja se prostire na oko 30 hektara. Ovako velike površine pod plastenicima ostavljaju za sobom ogromnu količinu otpada. Na svake tri do četiri godine se menja folija i ona obično završi na divljim deponijama ili u komunalnom otpadu, ili se spali, što je zaista činjenica koja užasava. Osoba koja pali foliju direktno ugrožava svoje zdravlje, zdravlje članova svoje porodice, ali i svih ljudi na planeti!

Subjekti upravljanja otpadom su: Republika Srbija, lokalna samouprava, Agencija za zaštitu životne sredine, stručne organizacije, udruženja građana, proizvođači i prodavci proizvoda zagađivača, vlasnici otpada, operateri otpada.

Rešenje može da bude i stimulisanje lokalnih operatera!

Operateri nemaju razvijenu mrežu za prikupljanje otpada. Lokalna samouprava nema adekvatnu mrežu operatera za ovu vrstu otpada. Poljoprivredne apoteke su uglavnom upoznate sa problemima i spremne su na saradnju.

Lokalna samouprava ima kompletnu nadležnost u upravljanju neopasnim otpadom. Veliki je broj sitnih gazdinstava i oni se prema otpadu iz poljoprivrede ponašaju kao da je to kućni otpad. Imaju i koriste i mogućnost da sav otpad ostave na svojoj njivi ili u dvorištu i ne snose nikakve ekonomske troškove, ali zauzimaju svoje parcele, što takođe nije dobro.

Promocija kampanje - © Danijela Jovanović

Najopasnije rešenje je da poljoprivredni proizvođači otpad iz proizvodnje zapale i time direktno ugrožavaju svoje zdravlje i zdravlje ljudi u okolini jer plastične mase potiču od naftnih derivata i veoma su otrovne. Pri paljenju plastike u vazduh odlaze izrazito otrovne materije. 

Treba izvršiti selekciju i predati ovakav otpad ovlašćenom operateru. U čitavoj Srbiji ima prostora za veći broj operatera.

Rezultat zagađenja je poremećaj životne sredine lokalne flore i faune koji ne moramo odmah primetiti, ali dejstvo može trajati veoma dugo, pa i godinama u slučaju nekih supstanci. Pravilnim razvrstavanjem, sakupljanjem i ponovnim korišćenjem (reciklažom) smanjuje se količina otpada i štede se sirovine i energija. Međutim, bez obzira na postojeću zakonsku regulativu u oblasti manipulacije otpadnim materijama, kao i na apele vezane za pravilno odlaganje i mogućnost recikliranja mnogih otpadnih materija, pravilno odlaganje nije zaživelo.

Zakon predviđa da lokalne samouprave velikom broju operatera treba da izdaju dozvolu za prikupljanje i selekciju otpada iz poljoprivrede – ali mreža još uvek nije stvorena.

Podizanje ekološke svesti - © Danijela Jovanović

„Rešenje može da bude i stimulisanje lokalnih operatera kako bi se proširila mreža i nagrada za one koji predaju ovakav otpad. Adekvatna nagrada i adekvatna kazna najbrže mogu da dovedu do cilja. Postoji i mogućnost da se proizvođači povrća uslove da istrošene folije moraju da vrate, naročito one dobijene iz donacija“, naglašava gospođa Rodić.

Otpad od ambalaže za pesticide i mineralna đubriva spada u grupu opasnog otpada i njegovo zbrinjavanje je u nadležnosti države.

Ovu ambalažu je potrebno tri puta isprati vodom i sadržaj prosuti u kantu za prskanje, pa zatim ambalažu izbušiti, da se ne koristi za druge namene, onda ide u plastičan džak i tako se odvaja od ostalog otpada.

I generacije posle nas imaju pravo na život!“ moto je Strategije održivog razvoja. U ovoj rečenici je suština našeg odnosa prema prirodi, ali i prema nama samima.

Sagovornica: Gordana Rodić, predsednica Ekološkog pokreta „Moravski orašak“

Komentari