Svet poljoprivrede Prodavnica

Gajenje useva u monokulturi smanjuje prinos

Radovi na njivi - © Pixabay

Gajenje ratarskih useva u plodoredu jedna je od najznačajnijih agrotehničkih mera koje bi se trebalo pridržavati. Ono što je bitno kod ove agrotehničke mere je da nisu potrebna nikakva dodatna ulaganja da bi se ona sprovela, a koristi od njene primene su višestruke.

Monokultura podrazumeva gajenje jedne iste biljne vrste duži niz godina na istoj parceli, čime se zemljište iscrpljuje, i dolazi do nagomilavanja prouzrokivača bolesti, štetočina, korova kao i različitih štetnih materija koje ispuštaju gajenje biljke u zemljište.

Različiti usevi različito reaguju na gajenje u monokulturi. Postoji izvesna grupa biljaka koja je tolerantna  prema kratkotrajnoj monokulturi, u ovu grupu biljaka spadaju: pšenica, soja, grahorica, grašak,pasulj. Za razliku od njih, drugu grupu kultura treba isključivo gajiti u plodoredu i mogu se sejati na istoj površini tek posle tri ili četri godine, u ovu grupu spadaju: šećerna repa, krompir, duvan i suncokret.

Kukuruz i monokultura

Kukuruz je usev koji se može gajiti u kratkotrajnoj monokulturi, bez posledica na smanjenje prinosa, ali dugotrajna monokultura nikako nije preporučljiva. Iako je kukuruz tolerantan na gajenje u monokulturi, posebno na zemljištima sa visokim proizvodnim potencijalom, potrebno je napomenuti da ovakav način proizvodnje nosi i velike rizike i teškoće. Na prvom mestu to se ogleda u otežanom suzbijanju jednogodišnjih i višegodišnjih korova, uzročnika bolesti kao i štetočina. Jedan od velikih rizika proizvodnje kukuruza u monokulturi su štete koje nanosi kukuruzna zlatica.

Kukuruz - © Agromedia

Prednost gajenja useva u plodoredu u odnosu na gajenje u kraćoj ili dužoj monokulturi su višestruka. Pre svega u poboljšanju hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta kao i boljoj zaštiti useva od bolesti, štetočina i korova.

Pravilnom primenom plodoreda sprečava se oštećenje zemljišta od erozije a omogućuje se rentabilnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije i pravilnije izvođenje pojedinih agrotehničkih mera. Ono što je najbitnije za poloprivredne proizvođače značajna je razlika u prinosu koja se može ostvariti kod biljaka koje se gaje u plodoredu i onih koje se gaje u monokulturi, tako da je recimo kod kukuruza koji se gaji u plodoredu moguće ostvarati veći prinos i do 10 %, a u pojedinim slučajevima i do 30% u odnosu na usev gajen u višegodišnjoj monokulturi.

Autor: dipl. ing. poljoprivrede Miladinović Milanka PSSS Jagodina

Komentari